Bodež snova

Odjednom, još jedna munja sevnu – i pogodi ženu sa štapom. Ona odlete u jednom smeru, a njen konj u drugom. Jedan konj u zaprezi pade na zemlju, a ostali zaigraše i propeše se. Počeli bi da beže, samo da nije njihovog mrtvog parnjaka. I ostali konji oko kola počeli su da se propinju i padaju. Kiša vatre i munja prestade kada Aes Sedai počeše da se bore da povrate vlast nad konjima i ne ispadnu iz sedala. Mesto da pokušava da smiri svoju zapregu, čovek na vozarskom sedištu skoči na zemlju, pa isuka mač i pojuri prema konjanicima koji su dolazili. Posmatrači u Donjem Kaemlinu opet potrčaše, ali ovoga puta što dalje odatle.

„Ostale hvatajte žive!“, prasnu Birgita. Ne mari mnogo za to da li će ostati u životu – svejedno će ubrzo biti pogubljene zbog toga što su Prijateljice Mraka i ubice – ali Elejna je u tim krvavim kolima!

Čanel ukočeno klimnu i konjanice oko kola počeše da padaju sa svojih nemirnih atova i da se bacakaju po zemlji, kao da su im i noge i ruke vezane. Što naravno i jesu bile. Onaj čovek koji se zaleteo na vojnike pade na lice i ostade da leži na zemlji, otimajući se. „Stavila sam i štit na žene“, reče Čanel. Bez obzira na to što su držale Moć, nisu bile ravne osmočlanom krugu.

Gajbon diže ruku i juriš se uspori u hod. Neverovatno koliko je sve to kratko trajalo. Prešao je manje od pola puta do kola. Konjica i pešadija još su navirale kroz kapiju. Bacajući se u sedlo svog mrkova, Birgita galopom potera konja ka Elejni. Krvava žena, pomislila je. Kroz vezu se ni u jednom trenutku nije osetila ni trunčica straha.

33 Devet od deset

Prijateljice Mraka ništa nisu prepuštale slučaju kada je o Elejni reč. Sem što ju je stavila pod štit, Temajla ju je sa zlobnim zadovoljstvom vezala u čvor tako što joj je gurnula glavu među kolena. Mišići su joj se već grčili od tog položaja. Povez preko usta – neka prljava krpa ogavnog užeglog ukusa – bio je vezan tako čvrsto da joj se usekao u uglove usana. To su joj stavili da na kapijama ne bi zvala u pomoć. Samo što ona to ne bi ni činila; sve što bi time postigla bilo bi da osudi na smrt ljude koji čuvaju kapije. Osećala je kako šest Crnih sestara drži saidar sve dok nisu prošli kroz kapiju. Ali povez preko očiju bio je potpuno nepotreban. Pretpostavljala je kako žele tako da postignu da se oseća bespomoćno, ali ona nije imala namere da se prepusti beznađu. Napokon, potpuno je bezbedna sve dok se njena deca ne rode – a isto to važi i za njih. Min je tako kazala.

Po zvuku praporaca i grubim daskama na kojima leži – nisu se potrudile da prostru makar neko ćebe preko patosa – znala je da se nalazi u nekim kolima ili taljigama. Mislila je da je ipak reč o kolima. Izgleda da je u zaprezi nekoliko konja. Kola su toliko bila prožeta mirisom starog sena, da je osetila potrebu da kija. Naizgled se nalazi u potpuno beznadežnim okolnostima, ali Birgita je neće izneveriti.

Ona oseti kada Birgita skoči odnekud miljama iza nje do nekog mesta možda milju ispred nje – i dođe joj da se nasmeje. Vezaje govorila da se Birgita ustremila na svoju metu, a Birgita Srebroluka nikada ne promašuje. Međutim, prođe je volja za smehom kada sa obe strane kola počeše da usmeravaju. Kao kamen čvrsta rešenost i dalje se pronosila kroz vezu, ali osećalo se još nešto – snažno gađenje i sve veći... ne bes, ali nešto približno tome. Napolju ljudi umiru. Mesto da se smeje, Elejni dođe da jeca zbog njih. Zaslužuju da neko zbog njih plače, a umiru radi nje. Baš kao što su Vandena i Sarejta umrle. Opet je ispuni tuga za njima. Ali ne i griža savesti. Bile bi pošteđene samo ako bi pustile Falion i Marilin na slobodu, a to nijedna ni druga ne bi prihvatile. Nikako nisu mogle da predvide dolazak drugih Crnih sestara, kao ni ono čudno Asnino oružje.

Grmljavina se začu blizu kola i to vozilo se tako snažno zaljulja da ona poskoči na daskama. Kolena i cevanice biće joj u modricama zbog toga. Kinu od prašine koja se podigla, pa onda opet. Osećala je kako joj se kosa kostreši, tamo gde nije vezana povezima preko usta i očiju. U vazduhu se osećao čudan miris. Izgleda da je to bio udar munje. Nadala se da je Birgiti pošlo za rukom da u sukob uključi vetrotragačice, ma koliko se to činilo neverovatnim. Doći će vreme kada će Srodnice morati da koriste Moć kao oružje – niko u Tarmon Gai’donu neće moći da stoji po strani – ali neka još malo sačuvaju svoju nevinost. Trenutak kasnije, štit na njoj nestade.

Pošto nije mogla da vidi, nije mogla ni da usmerava, ali osećala je tkanja oko sebe – neka od Vazduha, a neka od Duha. Pošto nije mogla da vidi tkanja, nije mogla ni da zna kakva su, ali pretpostavljala je. Žene koje su je zarobile sada su postale zarobljenice – stavljene pod štitove i vezane. Sve što je mogla da radi bilo je da nestrpljivo čeka. Birgita se brzo približavala, ali sada ju je uhvatila želja da se ta prokleta mreža užadi što pre skine s nje.