Bodež snova

Prva je projahala kroz kapiju, ali Birgita ništa nije prepuštala slučaju. Njena telesna straža okupila se oko nje i odvela je u stranu. Birgita je bila uz nju, ali nekako nije izgledalo kao da nju teraju. Srećom, niko nije ni pokušao da se pobuni kada je ona poterala sivu kobilu napred, tako da ju je samo jedan red gardistkinja delio od puta. Taj red kao da je bio kameni zid. Međutim, kobila je bila zaista visoka, tako da je lepo videla šta se dešava ne morajući da stoji u stremenima. Trebalo je da ih produži. Samo su malčice prekratki za nju. To znači da je ta kobila bila Česmalin konj, pošto je Česmal jedina približno njene visine. Konj ne može da bude ukaljan svojim jahačem – to što je Česmal iz Crnog ađaha ne znači da je konj zao – ali svejedno se na toj životinji osećala nelagodno i to samo zbog stremena. Siva kobila će biti prodata, kao i svi konji koje su Prijatelji Mraka jahali, a novac razdeljen sirotinji.

Konjica i pešadija izađoše iz kapije iza Čarlza, u dovoljnom broju da zauzmu celu njenu širinu. Ispred belog lava i zlatnog ljiljana, on potera konja u kas, a pet stotina gardista za njim raširi se da pokrije čitavu širinu puta. Druge skupine slične veličine odvojiše se i zamakoše u ulice Donjeg Kaemlina. Kada poslednji čovek prođe kroz kapiju, ona se smanji i nestade. Više nema brzog bekstva ako nešto pođe po zlu. Sada moraju da pobede – ili je Arimila osvojila presto, bez obzira na to drži li Kaemlin ili ne.

„Danas nam je potrebna krvava sreća Meta Kautona“, promrmlja Birgita.

„Jednom si pomenula tako nešto“, primeti Elejna. „Šta hoćeš time da kažeš?“

Birgita je čudno pogleda. Kroz vezu se pronese... nekakav osećaj koji je govorio da je rekla nešto smešno! „Jesi li ikada njega videla kako se kocka?“

„Birgita, teško da provodim mnogo vremena tamo gde se ljudi kockaju.“

„Recimo samo da on ima više sreće od bilo kog drugog čoveka za kojeg ja znam.“

Odmahnuvši glavom, Elejna zaboravi na Meta Kautona. Čarlzovi ljudi zaklanjali su joj pogled dok su jahali napred. Još nisu jurišali, pokušavajući da ne prave više buke nego što je baš neophodno. Uz malo sreće, njeni ljudi će opkoliti Arimiline pre nego što ovi shvate šta se dešava. A onda će napasti Arimilu sa svih strana. Met je najsrećniji čovek za kojeg Birgita zna? U torn slučaju, mora da je veoma srećan.

Čarlzovi gardisti iznenada poteraše konje brže, spuštajući koplja s čeličnim glavama. Neko mora da se osvrnuo. Začuše se povici na uzbunu – ijedan gromoglasni krik koji je čula kako se ponavlja s mnogo strana. „Elejna i Andori“

Bilo je i drugih pokliča. „Meseci!" i „Lisice!“ Čulo se „Trostruki ključevi!" i „Čekić!" kao i „Crni barjak!“ Čuli su se i drugi pokliči, od manjih kuća. Ali s njene strane čuo se samo jedan – iznova i iznova. „Elejna i Andor!“

Odjednom poče da se trese, napola jecajući a napola se smejući. Svetlost dala da ne šalje te ljude u smrt ni za šta.

Krici zamreše, i mahom ih zameni zveket čelika po čeliku, vika i vrisak ljudi koji ubijaju ili ginu. I onda shvati da se kapije otvaraju. A ona ne može da vidi šta se dešava! Izvadivši noge iz stremena, pope se na visoko sedlo. Kobila se usplahireno promeškolji, nesviknuta na to da neko stoji na njoj, ali ne toliko da bi to Elejni poremetilo ravnotežu. Birgita promrmlja naročito sočnu psovku, ali već sledećeg trena i ona stade na sedlo. Stotine samostrelaca i lukonoša naviralo je kroz Farmadinšku kapiju, ali – da li su to njeni ljudi ili odmetnuti najamnici?

Kao u odgovor, lukonoše počeše što brže mogu da odapinju strele na Arimilinu stešnjenu konjicu. Prvi samostreli digoše se i kao jedan odapeše. Ljudi smesta počeše da čekrcima zatežu svoje samostrele, ali drugi pohrliše pored njih i odapeše drugi talas strela, koji saseče i ljude i konje kao što kose seku ječam. Još lukonoša pokulja kroz kapiju, odapinjući stele što brže mogu. Treći red samostrelaca potrča napred da odapne, pa četvrti i peti, a onda su se već ljudi s halebardama gurali da prođu pored samostrelaca koji su još trkom prolazili kroz kapiju. Halebarda je zastrašujuće oružje, koje u sebi spaja vrh koplja i sečivo sekire s kukom za svlačenje konjanika iz sedala. Konjanici počeše da padaju, pošto nije bilo mesta da jurišaju sa uprtim dugim kopljima, a halebarde su duže od njihovih mačeva. Ljudi u crvenim kaputima i uglačanim oklopnim prsnicima sada galopom izleteše kroz kapiju – gardisti koji skreću ulevo i udesno kako bi iz drugog smera napali Arimiline vojne redove. Navirali su u neprekidnim talasima. Kako li je, za ime Svetlosti, Dijelin pošlo za rukom da okupi tako mnogo gardista? Sem ako... Plamen spalio tu ženu – mora da je pokupila sve tek napola uvežbane ljude! Pa, bili oni napola uvežbani ili ne, danas će im biti krvavo krštenje.