Bodež snova

Kada neko uskoči u kola, ona zaškripaše. Birgita. Kroz vezu blesnu osećaj radosti. Za tren oka, konopci spadoše s nje, a Birgitine šake pređoše na čvor kojim joj je povez preko usta bio zavezan. Malčice ukočeno, Elejna sama razveza povez preko očiju. Svetlosti, sve živo će je boleti dok ne bude mogla da zatraži Lečenje. To je podseti da će za to morati da zamoli vetrotragačice i opet je ophrva tuga zbog Vandene i Sarejte.

Čim je ispljunula krpu iz usta, poželela je da zatraži vodu kako bi isprala onaj užegli ukus, ali umesto toga samo je upitala: „Zašto si se zadržala?“ Zasmeja se na iznenađenu zatečenost kod druge žene, ali onda opet kinu. „Birgita, hajdemo odavde. Srodnice?“

„Vetrotragačice“, odgovori Birgita, raskriljujući platno preko ulaza u kola. „Čanel je rešila da radije ne bi da Zaidi podnosi izveštaj o tome kako je upropastila njenu pogodbu.“

Elejna prezrivo frknu – što se pokaza kao greška. Neprestano kijajući, siđe iz kola što je brže mogla. Noge su joj bile ukočene baš kao ruke. Plamen je spalio, ali tako silno želi toplu kupku. I da očetka kosu. Birgitin crveni kaput s belim okovratnikom izgledao je malčice izgužvano, ali Elejna je pretpostavljala da njena Zaštitnica u poređenju s njome izgleda kao da se tek presvukla u čistu odeću.

Kada joj stopala dodirnuše zemlju, gardisti na svojim atovima, koji su u debelom prstenu stajali oko kola, glasno zaklicaše dižući koplja u vazduh. I gardistkinje stadoše da podvriskuju; očigledno da su sve do poslednje bile tu. Dvojica barjaktara nosila su andorskog belog lava i njen zlatni ljiljan. To joj izmami osmeh. Kraljičina garda zavetovala se da će braniti Andor, kraljicu i kćer naslednicu, ali odluka da se ponese i njen lični barjak mora da je potekla od Čarlza Gajbona. Sedeći u sedlu visokog mrkova, kalpaka položenog na sedlo, on joj se pokloni, sa širokim osmehom na usnama. Taj čovek jeste zgodan. Možda će poslužiti za trećeg Zaštitnika. Iza gardista su se dizali barjaci plemićkih kuća i najamničkih družina, barjak za barjakom. Svetlosti, koliko li je to ljudi Birgita povela sa sobom? Ali na to pitanje može se i kasnije odgovoriti. Elejna najpre želi da vidi svoje zarobljenice.

Asna je raskrečena ležala na putu, zureći u nebo praznim očima; štit na njoj bio je potpuno nepotreban. Ostale su nepomično ležale, vezane tokovima Vazduha koji su im pribili ruke uz bokove i razdeljene suknje uz noge. Mnogo udobniji položaj od onog u kojem je ona bila. Većina ih je delovala začuđujuće smireno, uzevši u obzir okolnosti u kojima se nalaze, mada se Temajla mrštila na nju a Falion izgledala kao da će povratiti. Šiejnino blatom ukaljano lice poslužilo bi na čast svakoj Aes Sedai. Tri muškarca vezana Vazduhom bila su sve samo ne staložena. Bacakali su se i otimali, streljajući pogledima konjanike oko sebe, kao da najviše na svetu žele da ih napadnu. To je bio dovoljan znak da su oni Asnini Zaštitnici, što ne mora da znači da su i Prijatelji Mraka. Bili oni to ili ne, svejedno će morati da budu zatočeni kako bi drugi bili zaštićeni od smrtonosnog besa kojim su ispunjeni zbog Asnine smrti. Spremni su da učine sve u svojoj moći da ubiju one koje smatraju odgovornima za to.

„Kako su nas pronašli?“, htede da čuje Česmal. Da nije prljavog lica ležala na putu, niko ne bi pomislio da je zarobljenica.

„Moja Zaštitnica“, odgovori Elejna, smešeći se Birgiti. „Jedna od njih.“

„Žena?“, prezrivo upita Česmal.

Marilin na tren onako vezana zadrhta od nemog smeha. „Čula sam za to“, kaza kada prestade da se trese, „ali zvučalo mi je previše neverovatno da bi bilo istinito.“

„Čula si za to, a nisi spomenula?“, upita Temajla, prevrćući se da bi se sada namrštila na Marilin. „Glupačo jedna!“

„Zaboravljaš gde ti je mesto“, odbrusi Marilin i već sledećeg trena se posvađaše oko toga da li bi Temajla trebalo da postupa kako joj ona kaže! Zapravo, Temajla bi trebalo – Elejna je osećala koliko je svaka od njih snažna – ali to teško da je nešto zbog čega bi sada trebalo da se svađaju!

„Neka neko zapuši usta ovim ženama“, naredi Elejna. Kasejla sjaha, pruži uzde drugoj gardistkinji i priđe, pa nožem odseče parče tkanine s Temajline suknje. „Utovarite ih u kola i odsecite remenje sa onog mrtvog konja. Hoću da se vratim među gradske zidine pre nego što Arimilini ljudi iza onog grebena padnu u iskušenje.“ Sada joj nimalo nije potrebna bitka prsa u prsa. Bez obzira na ishod, Arimila može priuštiti da izgubi više ljudi od nje. „Birgita, gde su vetrotragačice?“

„I dalje na grebenu. Mislim da su ubeđene kako će moći da poreknu da su uzele učešća u ovome ako se ne približe mestu pokolja. Ali ne moraš da brineš zbog mogućnosti da nas mogu napasti. Svi logori iza grebena su ispražnjeni.“ Kasejla prebaci Temajlu preko ramena, pa teturavo priđe kolima i ubaci je u njih kao vreću žita. Gardistkinje pokupiše i ostale žene. Bile su dovoljno pametne da Zaštitnike prepuste gardistima. Po dvojica su bila potrebna da bi se izborili sa svakim od njih. Dvojica visokih gardista skidali su am s mrtvog konja.