Bodež snova

Vetrotragačice obrazovaše krug, radeći šta god moraju da rade kako bi se međusobno povezale, što je trajalo krvavo dugo. Odjednom, uspravni srebrnasto-plavi procep kapije se pojavi, pa se proširi u otvor pet koraka visok, što se pružao čitavom širinom raščišćenog prostora i kroz koji se video široki put od nabijene zemlje; peo se uz blagu padinu deset hvata visokog grebena prema reci Erinin. Arimilini logori bili su iza tog grebena. Uzevši u obzir novopridošle vesti, moguće je da su prazni – uz malo sreće, i jesu – ali u svakom slučaju sada ne može da se bavi njima.

„Napred i u naređeni razmeštaj!“, viknu Gajbon i potera visokog mrkova kroz kapiju, praćen okupljenim plemićima i gardistima, kojih je bilo po desetorica u redu. Gardisti krenuše da se odvajaju ulevo i gube s vidika, dok plemiči zauzeše položaj malčice uz greben. Neki pogledaše prema gradu kroz durbine. Gajbon sjaha i pognut potrča da kroz svoj durbin baci pogled preko grebena. Birgita je skoro osećala nestrpljenje gardistkinja koje su čekale iza nje.

„Nije ti bila potrebna ovolika kapija“, reče Čanel, mršteći se na povorku konjanika koji su ulazili u kapiju. „Zašto...“

„Pođi sa mnom“, reče Birgita, hvatajući vetrotragačicu za ruku. „Hoću nešto da ti pokažem.“ Vodeći mrkova za uzde, povuče ženu prema kapiji. „Možeš da se vratiš kada to budeš videla.“ Ako išta zna o Čanel, ona je ta koja predvodi krug. Što se ostalih tiče, računa na ljudsku prirodu. Nije se osvrtala, ali umalo da nije uzdahnula od olakšanja kada je iza sebe čula kako ostale vetrotragačice šapatom razgovaraju. Slede ih.

Šta god da je Gajbon video, bile su to dobre vesti, jer se ispravio pre nego što je potrčao niz padinu prema svom konju. Arimila mora da je potpuno ogolila svoje logore. To onda znači da je pred Farmadinškom kapijom dvadeset hiljada ljudi, ako ne i više. Svetlost dala da još nije pala. Ali najpre Elejna. Na prvom mestu i iznad svega ostalog.

Kada stiže do Gajbona, koji se vratio u sedlo svog dorata, gardistkinje se razmestiše u tri reda iza Kasejle. Sada je čitava stotinu koraka široka kapija bila ispunjena ljudima i konjima, koji su jurili levo i desno da se pridruže ostalima što su se već rasporedili u tri reda s leve i desne strane puta. Dobro. Još neko vreme vetrotragačice neće moći da se lako vrate kroz kapiju. Jedna kola sa zasvođenom platnenom pokrivkom i zapregom od četiri konja, okružena malom skupinom konjanika, zaustaviše se na putu neposredno nakon poslednjih zgrada Donjeg Kaemlina, možda milju daleko. Iza njih, ljudi su se žurno gurali po otvorenim tržnicama sazidanim od cigle duž puta, trudeći se da žive najbolje što mogu – ali, što se nje tiče, kao da nisu ni postojali. Elejna je u tim kolima. Birgita pruži ruku ne skidajući pogled s vozila, a Gajbon joj spusti u dlan svoj mesingani durbin. Kola i konjanici naglo se približiše kada prinese durbin oku.

„Šta si htela da vidim?“, htede da čuje Čanel.

„Samo trenutak“, odgovori Birgita. Tamo su bila četiri muškarca, od kojih su trojica bila na konjima, ali daleko važnije behu sedam žena u sedlima. Durbin je bio dobar, ali ne toliko da bi ona mogla da s te daljine razazna bezvremena lica. Ipak, mora pretpostaviti kako su svih sedam Aes Sedai. Možda izgleda da je osam naprema sedam približno jednako – ali nije tako kada je onih osam povezano. Ne ako može da tih osam natera da uzmu učešća. Šta li su Prijateljice Mraka pomislile kada su videle na hiljade vojnika i oružnika kako se pojavljuju iz nečega što je njima izgledalo kao mreškanje vazduha? Spusti durbin. Plemići su poterali konje niz greben dok su njihovi oružnici odlazili da stanu u bojne redove.

Ma koliko da su Prijateljice Mraka bile iznenađene, nisu okolišale. Munje sevnuše iz vedrog neba i kao srebrno-plave strele gromoglasno udariše po zemlji i počeše da bacaju u vazduh ljude i konje kao slamke. Konji stadoše da se propinju, otimaju i njište, ali ljudi su se borili da ovladaju svojim atovima i da ih zadrže na mestu. Niko se nije dao u beg. Grmljavina koja je pratila one udare munja pogađala je Birgitu kao da je reč o udarcima. Osećala je kako joj se kosa kostreši. Vazduh je bio pun nekog... oštrog mirisa. Kao da je pecka. Munje se opet zariše u redove vojnika. U Donjem Kaemlinu, ljudi počeše da beže. Većina ih je bežala, ali neke budale su čak otrčale na mesta s kojih se pruža bolji pogled. Krajevi uzanih ulica što su gledali na put počeše da se pune posmatračima.

„Ako ćemo već da se suočimo s time, bolje da budemo u pokretu i da im tako otežamo da nas napadaju“, reče Gajbon, prikupljajući uzde. „Moja gospo, uz tvoju dozvolu?“

„Izgubićemo manje ljudi ako budu u pokretu“, saglasi se Birgita, a on potera konja niz greben.