Bodež snova

„Vidim samo sluge, konjušare i tome slično“, ubaci se Čarlz.

„Mislim da su svi njeni logori ispražnjeni“, nastavi Birgita. „Jutros je naredila teške napade na severni zid, kako bi tamo odvukla što je moguće više naših vojnika, a ima dvadeset hiljada ljudi, ako ne i više, u Donjem Kaemlinu ispod Farmadinške kapije. Neki najamnici obrnuli su ćurak i sada nas napadaju iznutra, ali poslala sam tamo Dijelin sa svim vojnicima koje sam mogla da odvojim. Čim budeš bezbedna između gradskih zidina, poslaću ostale da joj pomognu. A ima još dobrih vesti – Luan i ostatak te vesele družine jaše ka severu. Moguće je da će stići ovog popodneva.“

Elejna ostade bez daha. S Luanom i ostalima moraće da izađe na kraj kada se budu pojavili, ali te druge vesti... „Birgita, sećaš li se izveštaja gazdarice Harfor? Arimila i ostali nameravaju da budu prvi koji će ujahati u Kaemlin. Mora da su i oni ispred Farmadinške kapije. Koliko ljudi imaš ovde?“

„Gajbone, koliki je ceh?“, upita Birgita, oprezno odmeravajući Elejnu. I kroz vezu se pronosila zabrinutost. Silna zabrinutost.

„Nemam još potpuni spisak, moja gospo. Neka tela...“ Čarlz se namršti. „Ali rekao bih da smo izgubili čak pet ili šest stotina ljudi, a možda i nešto više. Broj povređenih je dvostruko veći. Nikada nisam video gorih nekoliko minuta.“

„Recimo – deset hiljada, Elejna“, odgovori joj Birgita, a debela pletenica joj se zanjiha kada odmahnu glavom. Zadenu palčeve za opasač, a njena rešenost preplavi vezu. „Arimila mora da sa sobom ima najmanje dvostruko toliko ispred Farmadinške kapije, a možda i trostruko – ako je zaista potpuno ispraznila svoje logore. Ako misliš ono što ja mislim da misliš... Rekla sam Dijelin da opet zauzme kapiju ako je pala, ali verovatnije je da se sada bori protiv Arimile u samom gradu. A sve i da se nekim čudom kapija još drži, njih je dvostruko više od nas.“

„I da su prošli kroz kapiju“, tvrdoglavo odvrati Elejna, „nije verovatno da su je zatvorili za sobom. Napašćemo ih s leđa.“ Nije bila vođena tvrdoglavošću. Ne u potpunosti. Nije vežbala s oružjem, ali sve ostalo čemu je Garet Brin podučavao Gavina, podučavao je i nju. Kraljica mora da razume ratne planove koje joj njene vojskovođe predstavljaju, mesto da ih samo slepo prihvata. „Ako kapija nije pala, naći će se između nas i zida. Brojčana nadmoć neće toliko doći do izražaja u Donjem Kaemlinu. Arimila neće moći da postavi više ljudi preko ulice nego što mi možemo. Birgita, uradićemo to. A sada, neka mi neko nađe konja.“ Na tren se učini kao da je druga žena neće poslušati, što samo rasplamsa njenu tvrdoglavost, ali onda Birgita samo duboko uzdahnu. „Cigan, uhvati onu visoku sivu kobilu za gospu Elejnu.“

Kao da svi oko nje uzdahnuše, sem Prijateljica Mraka. Mora da su mislili kako će biti svedoci čuvenom padanju u vatru Elejne Trakand. Shvativši to, skoro da zaista jeste počela da besni. Spaljene bile njene nagle promene raspoloženja!

Približivši joj se, Birgita spusti glas. „Ali jahaćeš okružena svojim telohraniteljkama. Ovo nije neka glupa priča u kojoj kraljica nosi steg u bitku predvodeći svoje vojnike. Znam da je jedna među tvojim precima to učinila, ali niti si ti ona, niti moraš da okupljaš razbijenu vojsku.“

„Ma baš sam to nameravala“, slatkim glasom izjavi Elejna. „Kako si samo pogodila?“

Birgita frknu od smeha i promrmlja: „Krvava žena“, ali ne dovoljno tiho da se to ne bi čulo. Međutim, kroz vezu je tekla ljubav.

Naravno, nije bilo tako jednostavno. Deo ljudi morao je da se odvoji kako bi pomogao ranjenicima. Neki su mogli da hodaju, ali mnogi nisu. Previše njih nosilo je poveze oko krvavih patrljaka ruku ili nogu. Čarlz i velmože okupili su se oko Elejne i Birgite kako bi čuli kakav je plan napada, što jednostavno jeste bilo neophodno, ali onda je Čanel odbila da promeni kapiju sve dok se Elejna nije saglasila da će ovoga puta zaista obezbediti samo prelazak s jednog mesta na drugo, i taj dogovor zapečatila tako što su obe poljubile vrhove prstiju i jedna drugoj njima dodirnule usne. Tek tada se kapija pretvorila u uspravni srebrnasti zasek i opet proširila u stotinu koraka širok pogled na Kaemlin s juga.

Nije bilo ljudi na ciglenim tržnicama sazdanim uz široki put koji je vodio ka severu, prema Farmadinškoj kapiji – ali ogromna gomila ljudi, konjice i pešadije, preplavila je put van dometa lukova sa zidina. Prvi među njima bili su na svega nekoliko stotina koraka od kapije koju su vetrotragačice otvorile. Čini se da su preplavili i bočne ulice. Konjanici su bili u prednjim redovima, noseći pravu šumu barjaka, ali bilo da je reč o konjici ili pešadiji – svi su gledali prema kapijama Kaemlina. Zatvorenim kapijama. Elejni dođe da poviče od radosti.