Bodež snova

Kejrid nije obraćao pažnju na njega. S mladićem je dojahala visoka gospa Tuon na crno-belom konju kakvog u životu nije video. Pored nje je bila i Selukija na mrkovu, glave pokrivene skerletnom maramom, ali on nije skidao pogled s visoke gospe. Glava joj je bila prekrivena kratkom crnom kosom, ali on nije mogao a da ne prepozna to lice. Ona ga samo jednom bezizražajno pogleda pre nego što se vrati odmeravanju onog mladića. Kejrid se zapita je li ga prepoznala. Verovatno nije. Davno je bilo otkad je služio u njenoj telesnoj straži. Nije se osvrtao, ali znao je da uzde Ađimburinog konja sada drži jedan pripadnik Straže. Prividno nenaoružan i bez svoje upadljive pletenice, ne bi trebalo da ima nikakvih poteškoća prilikom izlaska iz logora. Stražari neće ni videti čovečuljka. Ađimbura je ne samo tih, već i dobar trkač. Muzenge će ubrzo saznati da je visoka gospa zaista ovde.

„Mete, stavila nas je pod štitove“, kaza Džolina, a mladić odsečno skide šešir i priđe Meliteninom konju kao da namerava da ga zgrabi za oglav. Dugonog je, mada se ne bi moglo reći da je visok, a crni svileni šal beše mu vezan oko vrata tako da mu pada na grudi. To znači da je onaj kojeg su svi zvali Tilininom igračkom, kao da je njegova najvažnija odlika to što se kraljica poigravala s njim. Verovatno i jeste. Takvi ljudi retko kada imaju neku drugu stranu svoje ličnosti. Čudno, ali on teško da je dovoljno zgodan za tako nešto. Doduše, izgleda zdravo i snažno.

„Pusti štit“, kaza joj on kao da očekuje da mu se pokori. Kejrid diže obrve. Ovo je Igračka? Melitena i Majlin kao jedna oštro uzdahnuše, a mladić se gorko nasmej a. „Vidiš, ne radi na mene. A sada pustite krvave štitove, da vas ne smaknem s tih krvavih sedala i ne izdevetam i jednu i drugu.“ Melitena pocrvene. Malo se ljudi usuđuje da tako razgovara s der sul’dam.

„Melitena, pusti štitove“, reče joj Kejrid.

„Marat’damane samo što nije prigrlila saidar“, odgovori ona umesto da posluša. „Ne zna se šta je mogla...“

„Pusti štitove“, odlučno joj naredi. „I pusti Moć.“

Mladić zadovoljno klimnu glavom, pa se odjednom munjevito okrenu i upre prst u tri Aes Sedai. „Nemojte sad vi da krvavo počinjete! Pustila je Moć. Puštajte je i vi. Hajde!“ Opet klimnu, kao da je sasvim siguran da su ga poslušale. Sudeći po tome kako Melitena zuri u njega, možda i jesu. Možda je on Aša’man? Možda Aša’mani nekako mogu da osete kada damane usmeravaju. Jeste da mu se to ne čini verovatnim, ali Kejrid ničega drugoga nije mogao da se seti. Međutim, to se nikako ne podudara sa onim kako se Tilin navodno ponašala prema tom mladiću.

„Jednog od ovih dana, Mete Kautone“, besno prosikta Džolina, „neko će te naučiti kako da pokazuješ poštovanje prema Aes Sedai – i samo se nadam da ću biti prisutna da to vidim.“

Visoka gospa i Selukija grohotom se zasmejaše. Dobro je što je ostala raspoložena i u zatočeništvu. Nema sumnje da joj je pomoglo to što je njena služavka s njom. Ali vreme je da se nastavi. Vreme je za njegovu ludu kocku.

„Generale Meriline“, poče Kejrid, „vodio si kratak ali izvanredan rat i postigao pravo čudo time što tvoje snage nisu otkrivene – ali sreća samo što te nije napustila. General Čizen odgonetnuo je tvoj pravi cilj. Okrenuo je svoju vojsku i maršira ka Malvidskom tesnacu što brže može. Biće ovde za dva dana. Nedaleko odavde, ja imam deset hiljada ljudi, što je dovoljno da te ukopa ii mestu dok on ne stigne. Ali to bi visoku gospu Tuon dovelo u opasnost, a ja želim da to izbegnem. Pusti me da odem s njom i dopustiću da ti i tvoji ljudi neometano odete odavde. Možeš da pređeš planine dok Čizen ne dođe, da kroz Molvejnski procep uđeš u Murandiju pre nego što te uhvati. Jedini drugi izbor je uništenje. Čizen ima dovoljno ljudi da te zbriše s lica zemlje. To neće biti bitka. Stotinu hiljada ljudi protiv osam hiljada biće pokolj.“

Saslušaše ga bezizražajno kao da su zatečeni. Dobro vladaju sobom – ili su možda samo zatečeni zbog toga što se Merilinov plan naizgled raspao u poslednji čas.

Merilin jednim dugim prstom zagladi bele brkove. Činilo se kao da krije osmeh. „General-barjaktaru Kejride, bojim se da si pogrešio.“ Glas mu je bio izuzetno zvonak. „Ja sam zabavljač, što je svakako viši položaj od dvorskog barda, ali nisam vojskovođa. Čovek kojeg tražiš jeste lord Metrim Kauton.“ Malčice se pokloni mladiću, koji je za to vreme vraćao šešir na glavu.

Kejrid se namršti. Tilinina Igračka je vojskovođa? Da li se oni to igraju s njim?