Bodež snova

Tuon je ostavila veći deo odeće koju joj je Metrim kupio, budući da će morati brzo putovati. One male ružine pupoljke od crvene svile koje joj je poklonio umotala je u laneno platno i ušuškala u bisage pažljivo kao da su od duvanog stakla. Nije imala s kime da se oprašta sem s gazdaricom Anan – zaista će joj nedostajati njihovi razgovori – tako da su se ona i Selukija brzo spremile za pokret. Majlin se tako široko nasmešila kada ju je videla da je ona morala da potapše malu damane. Izgleda da se glas o onome što se desilo raširio, pošto su pripadnici Družine ustajali i klanjali joj se dok je jahala kroz logor s Mrtvom stražom. Sve je to bilo kao da vrši smotru vojske u Seandaru.

„Šta misliš o njemu?“, upita ona Kejrida kada su se odmakli od vojnika i kasom poterali konje. Nije bilo potrebe da ističe na koga to „njega" misli.

„Nije na meni da donosim sud, visoka gospo“, ozbiljno odgovori on. Okretao je glavu i šestario pogledom, pazeći na okolno drveće. „Služim carstvu i carici, neka bi živela večno.“

„Kao i svi mi, general-barjaktaru. Ali pitam za tvoj sud.“

„Dobar vojskovođa, visoka gospo“, odgovori on bez oklevanja. „Hrabar, ali ne preterano. Mislim da neće izgubiti glavu samo zbog potrebe da dokazuje svoju hrabrost. I... prilagodljiv je. Mnogoslojan čovek. I, ako bi mi oprostila, visoka gospo, čovek koji je zaljubljen u tebe. Video sam kako te je gledao.“

Zaljubljen u nju? Možda. Čini joj se da bi možda mogla da ga zavoli. Pričalo se da je njena majka volela njenog oca. A to da je mnogoslojan čovek? Naspram Metrima Kautona crni luk liči na jabuku! Protrlja se po glavi. Još se nije navikla na kosu. „Najpre će mi biti potreban brijač.“

„Visoka gospo, možda bi najbolje bilo sačekati do Ebou Dara.“

„Ne“, nežno odgovori ona. „Ako poginem, poginuću kao ono što jesam. Skinula sam veo.“

„Kako kažeš, visočanstvo.“ On smešeči se pozdravi, udarajući stisnutom pesnicom preko srca tako snažno da čelik zveknu o čelik. „Ako poginemo, poginućemo kao ono što smo.“

37 Princ gavranova

Naslanjajući se na visoku jabuku svog sedla, prebacivši ašandarei Kockici preko vrata, Met se namršti na nebo. Sunce je dobrano prešlo svoj podnevni vrhunac. Ako se Vanin i oni pripadnici Mrtve straže ne vrate uskoro, možda će morati da se bori u okolnostima takvim da sunce sija samostrelcima u oči – ili još gore, u sumrak. Najgore od svega jeste to što se nad planine na istoku nadnose tamni oblaci. Sa severa duva vetar. Neće biti od pomoći. Ne bi valjalo da padne kiša. Tetivama ne prija kiša. Pa, do ma kakvih padavina ima najmanje još nekoliko sati, uz malo sreće, samo što on nikada nije primetio da ga je sreća spasla da ne pokisne do gole kože. Ne usuđuje se da sačeka do sutra. Oni ljudi koji love Tuon možda opet nanjuše Kejrida, tako da bi onda morao pokušati da ih napadne ili da im postavi zasedu pre nego što ga oni uhvate. Bolje da oni napadnu njega, na mestu koje on odabere. Nije bilo teško naći odgovarajuće mesto, zahvaljujući Rojdelovoj zbirci karata s jedne i Vaninu i ostalim izviđačima s druge strane.

Aludra je nešto petljala oko svojih visokih potisnih cevi okovanih gvožđem, a pletenice ukrašene đinđuvama lupkale su joj po licu dok je ispitivala nešto pri širokom drvenom podnožju. Priželjkivao je da je bila voljna da ostane s tovarnim konjima, kao Tom i gazdarica Anan. Čak je i Noel bio spreman da ostane, makar samo da bi pomogao Džuilinu i Amateri da se postaraju da Olver ne pobegne da gleda bitku. Dečak je umirao od želje da to vidi, što bi vrlo brzo dovelo samo do toga da umre. Bilo je dovoljno loše kada su Olvera kvarili samo Harnan i ostala trojica, ali sada ga polovina ljudi podučava kako da se služi mačem ili bodežom, ili da se bori rukama i nogama – a izgleda i da mu pune glavu raznim pričama o junacima, ako je suditi po tome kako se ponaša, kako preklinje Meta da ide u napade i tome slično. Aludra je skoro jednako naopaka. Svako može pomoću onih palidrvaca zapaliti fitilj kada ona napuni te cevi, ali bila je uporna u nakani da to lično radi. Aludra je žena preke naravi i nimalo joj nije drago što se našla na istoj strani kao Seanšani, ma koliko to bilo kratkotrajno. Činilo joj se nekako pogrešnim da oni vide njene rukotvorine, a da nisu nasuprot njima. Lejlvin i Domon bili su u sedlima blizu nje kako bi je držali na oku – koliko da bi je štitili, toliko i zbog toga da bi se postarali da ne napravi nekakvu glupost. Met se nadao da ni Lejlvin neće napraviti nekakvu glupost. Budući da je s ljudima protiv kojih će se danas boriti izgleda samo jedan Seanšanin, rešila je da je u redu da bude prisutna, a kako je streljala očima Muzengea i ostale – pripadnike Mrtve straže, reklo bi se da misli kako ima nešto da im dokaže.