Bodež snova

„Imaš oko stotinu ljudi, Mrtvu stražu, i možda dvadeset Baštovana“, mirno kaza Kauton. „Po onome što čujem, mogu se ravnopravno boriti protiv petostrukog broja većine vojnika, ali Družina nije većina vojnika – a ja ih imam poprilično više od šest stotina. Što se Čizena tiče, ako se tako zove čovek koji se provukao kroz Tesnac, sve i da je shvatio šta sam nameravao, ne bi mogao da se vrati za manje od pet dana. Poslednji izveštaji mojih izviđača kažu kako ide na jugoistok putem za Ebou Dar što brže može. Ali pravo pitanje je sledeće – možeš li bezbedno odvesti Tuon u Tarezinsku palatu?“

Kejrid se oseti kao da ga je Harta nogom udario u trbuh – i to ne samo I stoga što je taj čovek tako nehajno izgovorio ime visoke gospe. „Misliš da me pustiš da je odvedem?" s nevericom upita.

„Ako ti veruje. Ako je možeš bezbedno odvesti u palatu. U opasnosti je sve dok ne stigne tamo. U slučaju da ne znaš, čitava tvoja krvava Svepobednička plamena vojska spremna je da je zakolje ili da joj smrska glavu.“

„Znam“, odgovori Kejrid, ali smirenije nego što se zapravo osećao. Zašto bi taj čovek tek tako pustio visoku gospu nakon što se Bela kula onoliko potrudila da je otme? Zašto, nakon što je poveo onaj kratak krvavi rat? „Umrećemo do poslednjeg ako je to potrebno da bi ona bila bezbedna. Najbolje bi bilo da smesta krenemo.“ Pre nego što se taj čovek predomisli. Pre nego što se Kejrid probudi iz tog grozničavog sna. Začelo je u nekom grozničavom snu.

„Ne tako brzo.“ Kauton se okrenu prema visokoj gospi. „Tuon, veruješ li da će te ovaj čovek bezbedno odvesti u palatu u Ebou Daru?“ Kejrid suzbi poriv da se lecne. Možda taj čovek jeste vojskovođa i plemić, ali nema nikakvog prava da se tako služi imenom visoke gospe!

„Verujem Mrtvoj straži životom“, mirno odgovori visoka gospa, „a njemu više nego bilo kome.“ Udostoji Kejrida osmehom. I kada je bila dete, njeni osmesi bili su retki. „General-barjaktaru Kejride, imaš li nekim slučajem i dalje moju lutku?“

On joj se svečano pokloni. Po tome kako mu se obratila znao je da je još pod velom. „Molim za oproštaj, visoka gospo. Ostao sam bez svega u velikom požaru Sohime.“

„To znači da si je čuvao deset godina. Imaš moje saučešće zbog gubitka žene i sina, premda je poginuo hrabro i dobro. Malo ljudi je spremno da i jednom uđe u zgradu u plamenu. On je spasao petoro pre nego što je pokleknuo.“

Kejridu se grlo steže. Pratila je vesti o njemu. Sve što je mogao da učini bilo je da se ponovo pokloni, samo još dublje.

„Dosta s tim“, progunđa Kauton. „Tresnućeš glavom o zemlju ako tako nastaviš. Čim ona i Selukija pokupe svoje stvari, povešćeš ih odavde i jahati što brže možeš. Talmanese, diži Družinu na noge. Nije da ti ne verujem, Kejride, ali mislim da ću lakše spavati kada prođem Tesnac.“

„Metrim Kauton je moj muž“, glasno i jasno reče visoka gospa. Svi se ukočiše. „Metrim Kauton je moj muž.“

Kejrid se opet oseti kao da ga je Harta munuo. Ne, ne, Harta. Aldazar. Kakvo je sad ovo ludilo? Kauton je izgledao kao čovek koji gleda kako mu strela leti u lice, znajući da ne može da je izbegne.

„Krvavi Metrim Kauton je moj muž. Tako si rekao, zar ne?“

Ovo mora da je grozničavi san. Prošao je čitav minut pre nego što se Metu povratila moć govora. Plamen ga spalio, izgledalo je kao da je prošao krvavi sat pre nego što se oporavio dovoljno da može da se mrdne. Kada se jeste oporavio, smakao je šešir s glave, pa prišao do Tuon i uhvatio brijača za oglav. Ona ga pogleda, hladno kao neka kraljica na krvavom prestolu. Sve one bitke u kojima su mu plamene kocke čangrljale u glavi, sve one čarke i napadi – i morale su da stanu kada ona reče nekoliko reči. Pa, ovoga puta bar zna šta se to toliko krvavo sudbonosno desilo za krvavog Meta Kautona. „Zašto? Mislim, znao sam da će se to pre ili posle desiti, ali zašto sada? Dopadaš mi se, a možda i više od toga, i uživam da te ljubim" – učini mu se da se Kejrid zagrcnuo – „ali nisi se ponašala kao zaljubljena žena. Uglavnom si ledena, a ostatak vremena provodiš podbadajući me.“

„Zaljubljena?“ Tuon je zvučala iznenađeno. „Metrime, možda ćemo se vremenom zavoleti, ali oduvek sam znala da ću se udati kako bih služila carstvu. Kako to misliš da si znao da ću izgovoriti reči?“

„Zovi me Met.“ Jedino ga njegova majka zove Metrim, i to kada je u nekoj nevolji, kao i njegove sestre kada ga opanjkavaju da bi mu natovarile nevolje na vrat.

„Ime ti je Metrim. Kako si to mislio?“

On uzdahnu. Ta žena nikada ne traži mnogo. Samo da bude po njenom. Baš kao sve ostale žene koje zna. „Prošao sam kroz jedan ter’angreal negde drugde, možda u neki drugi svet. Tamo ljudi nisu zapravo ljudi – liče na zmije – ali odgovoriće ti na tri pitanja i njihovi odgovori su uvek istiniti. Jedan od odgovora bio je da ću se oženiti Kćeri Devet meseca. Ali ti nisi odgovorila na moje pitanje. Zašto sada?“

Sa smeškom na usnama, Tuon se nagnu u sedlu. I opauči ga po glavi! „Dovoljno je zlo to što si sujeveran, Metrime, ali laži neću da trpim. Istina, bila je to zabavna laž, ali i dalje je to laž.“