Bodež snova

Vanin galopom zađe iza zida, pa skoči iz sedla i smesta poče da šeta mrkova što je zapenio kako bi se životinja ohladila. Čim on zađe iza zida, samostrelci počeše da bacaju alatke i potrčaše da stave kalpake i uzmu samostrele. Samostreli su bili razmešteni tako da ljudi obrazuju tri razmaknuta reda s procepima u kojima su bili praćkaši. Više nije bitno da li ih neko gleda iz šume. To što vide izgledaće prirodno.

Met kasom potera Kockicu do Vanina i sjaha. Dva čoveka pripadnika Mrtve straže i dva Ogijera odoše da se pridruže ostalima. Konjima su nozdrve bile raširene od zadihanosti, ali Ogijeri nisu ni malčice teže disali nego obično. Jedan od njih bio je Harta, Ogijer kamenog pogleda, koji je izgleda po činu bio veoma blizu Muzengeu.

Vanin se namršti na ljude koji nisu sjahali da prošetaju konje. Možda on jeste konjokradica, bilo da se pokajao ili nije, ali ne voli kada vidi da neko zloupotrebljava konje. »Kada su nas ugledali, prasnuli su kao jedan od onih njenih noćnih cvetova“, reče klimajući glavom ka Aludri. „Postarali smo se da dobro osmotre one kicoške oklope, a onda zaprašili odatle čim su oni krenuli da uzjahuju. Jure nam za petama – i to brže nego što bi trebalo.“ Pijunu na zemlju. „Nisam im baš dobro video konje, ali čisto sumnjam da su svi za toliku jurnjavu. Neki će izgubiti dah pre nego što stignu dovde.“

„Što više, to bolje“, reče mu Met. „Što ih manje stigne, to je bolje – što se mene tiče.“ Samo mu je potrebno da obezbedi Tuon dan ili dva prednosti u odnosu na njih, a ako to bude zato što su upropastili konje, ako izjašu iz one šume i zaključe kako on ipak ima previše ljudi da bi ga napali – tako nešto bi uvek radije odabrao nego bitku. Nakon današnjeg galopa od šest milja, moraće nekoliko dana odmarati konje pre nego što budu mogli da makar malo putuju. Vanin se namršti na njega. Možda ga drugi oslovljavaju s „lorde“ i „visočanstvo“, ali ne Čel Vanin.

Met se zasmeja i potapša ga po ramenu pre nego što se baci Kockici u sedlo. Dobro je što ima nekog ko i dalje ne misli da je on glupi velomoža, ili ga bar nije briga da li jeste ili nije. Odjaha da se pridruži Aes Sedai, koje su sada bile u sedlima.

Blerik i Fen, jedan na doratastom a drugi na vranom škopcu, pogledaše ga skoro jednako mrko kao što su gledali Muzengea. I dalje sumnjaju da on ima nekakve veze sa onim što se desilo Džolini. Razmišljao se da kaže Fenu kako njegov patrljak od perčina izgleda besmisleno. Fen se promeškolji u sedlu i dodirnu balčak. A možda i neće da mu kaže.

„... šta sam vam rekla“, govorila je Džolina Betamin i Seti, preteći im prstom. Njen tamnoriđi škopac izgledao je kao ratni konj, ali to nije bio. Ta životinja jeste brza, ali po naravi blaga kao mleko. „Ako samo pomislite da prigrlite saidar – ima da zažalite.“

Teslina kiselo zagunđa. Potapša svoju kestenjastu kobilu s belom mrljom preko njuške, znatno ratobornije stvorenje od Džolininog ata, pa reče kao da naglas razmišlja: „Uči divljakuše i očekuje od njih da se ponašaju kako treba kada joj nisu pred očima. Ili možda misli da će Kula prihvatiti prestare polaznice.“ Džolina malčice pocrvene, ali ispravi se u sedlu ništa ne rekavši. Kao i obično kada te dve počnu da se svađaju, Edesina se usredsredi na nešto drugo, u ovom slučaju na čišćenje zamršene prašine sa svojih razdeljenih sukanja. Toliko napetosti da se čovek zaguši.

Iznenada, jahači pokuljaše iz šume na suprotnom kraju livade u bujici koja nabreknu u sve šire jezero kopalja s čeličnim glavama kako stadoše da zauzdavaju konje, nesumnjivo iznenađeni onim što vide ispred sebe. Izgleda da su upropastili manje konja nego što se Met nadao. Vadeći durbin iz navlake vezane za jabuku sedla, prinese ga oku. Tarabonce je bilo lako prepoznati, s verižnim velovima koji im sakrivaju lice sve do očiju, ali ostali su nosili najrazličitije kalpake, okrugle ili kupaste, s vizirima ili bez njih. Video je čak i nekoliko grebenastih tairenskih kalpaka, premda to ne mora nužno da znači da među njima ima Tairenaca. Većina ljudi koristi oklope kakve nađe. Ne razmišljajte, pomislio je. Žena je ovde. Onih stotinu hiljada zlatnih kruna čeka. Nemojte da krvavo...

Začu se zvuk piskavog seanšanskog roga, slabašan od udaljenosti, a onda konjanici poteraše konje hodom, već se šireći van rubova zida.

„Makole, razmotaj barjak“, naredi Met. Dakle, ti plameni kozji sinovi misle da dolaze da umore Tuon, je li? „Ovoga puta, stavićemo im do znanja ko ih ubija. Mandevine, zapovedništvo je tvoje.“

Mandevin okrenu dorata prema zidu. „Spremni!“, viknu, a podzapovednici i zastavnici ponoviše uzvik.