Bodež snova

Pre svega nekoliko trenutaka napolju su se videli samo težaci i vozari u gruboj odeći, ali sada je logor već počeo da vri. Skupine u belo odevenih polaznica, takozvane „porodice“, žurile su pločnicima da stignu na časove, koji se održavaju u šatorima dovoljno velikim da se sve smeste, pa čak i napolju. One koje su žurno prolazile pored nje prestajale su da trtljaju kao mala deca samo da bi u prolazu pale u savršene naklone. Taj prizor je uvek dovodi do zaprepašćenja. I do besnila. Priličan broj te „dece“ dobrano je odmakao u srednje godine, ili su još starije od toga – nemalo njih bilo je prosedo, a neke behu babe – ali uklapaju se u drevne obrasce ponašanja jednako dobro kao ma koja devojčica koja je ikada došla u Kulu. A ima ih toliko mnogo. Naizgled beskrajna bujica kuljala je niz ulice. Koliko li je žena Kula izgubila usredsređujući se na devojke rođene s varnicom i one koje su na rubu toga da kroz sopstvene nespretne pokušaje nauče da usmeravaju, prepuštajući ostalima da nađu put do Tar Valona kako znaju i umeju? Koliko li ih je izgubljeno zbog upornog stava da nijedna devojka starija od osamnaest godina nije u stanju da se podvrgne disciplini? Nikada nije tražila promene – životom Aes Sedai vladaju zakoni i običaji, što je temeljac postojanosti – a neke promene, kao što su te polazničke porodice, deluju joj kao prevelika novotarija da bi se dozvolilo da ostanu, ali koliko je Kula izgubila?

I sestre klize pločnicima, obično po dve ili čak po tri, a za njima obično njihovi Zaštitnici. Talasi polaznica razdvajali su se oko njih u talasićima naklona, talasićima isprekidanim zurenjem pravo u sestre, koje su se pretvarale da to ne primećuju. Vrlo malo Aes Sedai nije blistalo od Moći. Beonin umalo što ne coknu jezikom od razdraženosti. Polaznice znaju da su Anaija i Kajren mrtve – niko nije ni pomišljao da sakrije pogrebne lomače – ali ako bi im se reklo kako su dve sestre poginule, to bi samo dovelo do bezrazložnog bujanja strahova. Međutim, čak i najnovija, koja je u knjigu polaznica upisana u Murandiji, dovoljno je dugo u belom da zna kako je više nego neobično da su sestre sve vreme pune saidara. Vremenom će ih i to naplašiti, i to bez ikakve svrhe. Malo je verovatno da će ubica napasti nekoga u javnosti, i to kada je na desetine sestara u blizini.

Pogled joj privuče pet sestara u sedlima koje su lagano jahale ka istoku, pri čemu nijedna nije bila okružena svetlošću saidara. Za svakom od njih ide mala pratnja, obično pisar, sluškinja, možda i sluga u slučaju da je potrebno da se diže nešto teško, i neki Zaštitnik. Sve su jahale s namaknutim kapuljačama, ali ona nije imala nikakve poteškoće da razazna ko je ko. Varilin, iz njenog Sivog, visoka je kao muško, dok je Takima, Smeđa, sićušna. Sarojin plašt upadljiv je od belog veza – mora da se služi saidarom kako bi ga održavala tako jarko belim – a za Fejselom idu dva Zaštitnika po čemu je prepoznatljiva koliko i po svom jarkozelenom plaštu. Što znači da je ona poslednja, umotana u tamnosivi ogrtač, Mahla, Žuta. Šta će zateći kada stignu u Darein? Začelo ne Kuline pregovarače – ne sada. Možda misle da svejedno moraju da pokušaju. Ljudi često nastavljaju s nečim čak i nakon što je izgubilo svaku svrhu. Ali to retko kada dugo drži Aes Sedai.

„Izgledaju kao da uopšte nisu zajedno, zar ne, Beonin? Čovek bi pomislio da se samo zadesilo da jašu u istom pravcu.“

Toliko o tome da kapuljača daje makar malo privatnosti. Srećom, navikla se da potiskuje uzdahe, pa i sve ostalo što može da oda više nego što bi ona želela. Dve sestre koje su zastale pored nje bile su veoma slične visine, obe nežne građe, tamne kose i smeđih očiju, ali tu je bio kraj svakoj sličnosti. Na Ašmanailinom uzanom licu šiljatog nosa retko kada se videlo ikakvo osećanje. Njena svilena haljina sa srebrnim prugama kao da je maločas stigla s peglanja, a rubovi krznom postavljenog plašta s kapuljačom bili su joj izvezeni srebrom. Fedrinina odeća od mrke vune bila je izgužvana, a nekoliko mrlja ne treba ni pominjati, dok joj je vuneni plašt bio bez ikakvog veza i čak pocepan – a prečesto se mršti, baš kao sada. Da nije toga, mogla bi biti lepa. Čudne su to prijateljice – obično neuredna Smeđa i Siva koja na odeću obraća pažnju više nego na sve drugo.

Beonin baci pogled za Predstavnicama koje su odlazile. Zaista izgleda kao da slučajno jašu u istom smeru, pre nego da su zajedno. To što joj je ta činjenica promakla pokazatelj je koliko je tog jutra uznemirena. „Možda“, reče pa se okrenu da pogleda neželjene posetiteljke, „razmišljaju o posledicama onoga što se sinoć dogodilo, Ašmanaila?“ Neželjene ili ne, pravila pristojnosti moraju se poštovati.

„Bar je Amirlin živa“, odgovori Siva. „A sudeći po onome što čujem, ostaće živa i... zdrava. I ona i Leana.“ Čak ni to što je Ninaeva Izlečila Sijuan i Leanu nije moglo nikoga naterati da o umirivanju govori lagodno.