Bodež snova

„Valjda je bolje to što je živa i zatočena, nego da joj je glava odrubljena. Ali nije mnogo bolje.“ Kada ju je Morvrin probudila da joj saopšti te vesti, bilo joj je teško da podeli uzbuđenje Smeđe. Morvrin jeste bila uzbuđena. Žena se malčice cerila. Ali Beonin nije ni pomislila na to da promeni svoje namere. Mora se suočiti sa činjenicama. Egvena je zarobljena – i to je to. „Fedrina, zar se ti ne slažeš s tim?“

„Naravno“, popreko odgovori Smeđa. Popreko! Ali takva je Fedrina – stalno toliko obuzeta onim što joj je privuklo pažnju, šta god to bilo, da zaboravlja na lepo ponašanje. Ali nije završila. „Nismo te zbog toga tražile. Ašmanaila kaže da si izuzetno upoznata sa ubistvima.“ Iznenadni nalet vetra zavijori im plaštove, a Beonin i Ašmanaila hitro uhvatiše svoje da ne polete na vetru. Fedrina pusti da se njen plašt vijori za njom, ne skidajući pogled s Beonin.

„Beonin, možda si došla do nekih zaključaka u vezi sa ubistvima“, vešto se ubaci Ašmanaila. „Da li bi ih podelila s nama? Fedrina i ja smo zajedno razmišljale o tome, ali nikud nismo stigle. Ja sam se bavila građanskim pravom. Znam da si ti otkrila uzroke čitavog niza neprirodnih smrti.“

Naravno da je razmišljala o ubistvima. Zar ima sestre u logoru koja o tome nije razmišljala? Što se nje tiče, nije to mogla izbeći sve i da je pokušala. Prava je radost otkriti ubicu, što donosi daleko više zadovoljstva nego presuđivanje o međi. To je najgrozniji mogući zločin, krađa onoga što se nikada ne može vratiti, svih godina koje nikada neće biti proživljene i svega onog što se u njima moglo uraditi. A ovo su bile smrti Aes Sedai, zbog čega je začelo sve postalo lično za svaku sestru u logoru. Sačekala je da još jedno jato žena u belom, među njima i dve sedokose, padne u naklon i požuri dalje. Broj polaznica na pločnicima naposletku se malo proredio. Mačke izgleda da idu za njima. Polaznice ih daleko više maze nego većina sestara.

„Čovek koji ubada nožem zbog pohlepe“, kaza ona kada su se polaznice odmakle dovoljno da ne mogu da je čuju, „žena koja truje zbog ljubomore – to je jedno. Ovo je nešto sasvim drugo. Odigrala su se dva ubistva, začelo od iste ruke, ali s razmakom dobrano dužim od nedelju dana. To nagoveštava kako strpljenje, tako i nameru. Nejasno je kakav je motiv, ali deluje stvarno neverovatno da je svoje žrtve odabrao slučajno. Ne znajući o njemu ništa sem činjenice da može da usmerava, morate početi tako što ćete tragati za onim što spaja dve žrtve. U ovom slučaju, i Anaija i Kajren su bile iz Plavog ađaha. Stoga, postavljam sebi pitanje – u kakvoj je vezi Plavi ađah s muškarcem koji može da usmerava? Odgovor je – Moiraina Damodred i Rand al’Tor. A Kajren, ona je takođe bila u dodiru s njim, da?“

Fedrina se još više namršti. „Nećeš valjda da kažeš da je on ubica.“ Zaista, previše sebi dopušta.

„Ne“, hladno odgovori Beonin. „Kažem da moraš da pratiš vezu. Koja vodi do Aša’mana. Muškaraca koji mogu da usmeravaju. Muškaraca koji usmeravaju i koji znaju da Putuju. Muškaraca koji imaju razloga da se boje Aes Sedai, a možda nekih određenih Aes Sedai više nego drugih. Veza nije dokaz“, nevoljno priznade, „ali jeste nagoveštaj, da?“

„Zašto bi neki Aša’man došao ovamo dva puta i svaki put ubio samo jednu sestru? To zvuči kao da je ubica hteo te dve, ali ne i druge.“ Ašmanaila odmahnu glavom. „Kako je mogao znati kada će Anaija i Kajren biti same? Nemoguće da misliš da je vrebao unaokolo prerušen u težaka? Koliko čujem, ti Aša’mani su previše bahati za tako nešto. Meni se pre čini verovatnijim da imamo pravog težaka koji može da usmerava i koji je zbog nečega ogorčen.“

Beonin nehajno frknu. Osećala je kako se Tervejl približava. Mora da je trčao kad se tako brzo vraća. „A zašto bi on čekao sve do sada? Poslednji težaci su primljeni u Murandiji, pre više od mesec dana.“

Ašmanaila otvori usta, ali Fedrina joj ulete u reč, brzo kao vrabac koji grabi mrvicu. „Možda je tek sada naučio. Takoreći, muška divljakuša. Imala sam prilike da načujem težake kako razgovaraju. Koliko ih se plaši Aša’mana, isto toliko njih im se divi. Čak sam čula da neki kažu kako bi voleli da imaju hrabrosti da i sami odu u Crnu kulu.“

Drugoj Sivoj se leva obrva trznu, što beše kao da je neka druga žena izvila obe obrve sve do kose. Njih dve su prijateljice, ali začelo joj nije drago što joj Fedrina tako vadi reči iz usta. Ali rekla je samo: „Sigurna sam da će Aša’mani moći da ga nađu.“