Bodež snova

„Biće potrebno vreme i priprema da bi tebi bila vraćena tvoja kruna“, kaza mu, budući da u tom trenutku nije imala predstave kako bi se to moglo izvesti. Ali svakako namerava da nađe neki način. Otmica kralja Ilijana trebalo je da bude dokaz njene moći, ali još više će dokazati koliko je moćna ako ga vrati na oteti presto. Ponovo će sazdati svu slavu Bele kule kao kada je bila na vrhuncu, kada su prestoli drhtali svaki put kada se Amirlin Tron namršti.

„Sigurna sam da si još umoran od puta“, kaza mu ustajući. Baš kao da je na put svojevoljno pošao. Nadala se da je dovoljno pametan da se pretvara da je tako. U danima koji će uslediti, to će i njoj i njemu biti daleko korisnije od istine. „Obedovaćemo u podne i razgovarati o tome šta se može uraditi. Karijandra, otprati njegovo veličanstvo u njegove odaje i pozovi krojača. Potrebna mu je nova odeća. Dar od mene.“ Dežmekasta Crvena iz Geldana, koja je nepomično kao miš stajala pored vrata predvorja, priđe mu skladnim koracima i dodirnu ga po ruci. Oklevao je, nevoljan da ode, ali Elaida je nastavila kao da on već odlazi. „Karijandra, reci Tarni da uđe. Danas imam mnogo posla“, dodade zbog njega.

Naposletku, Matin Stepaneos dopusti da ga Aes Sedai okrene, a ona opet sede pre nego što on stiže do vrata. Tri lakirane kutije bile su raspoređene po stolu, a jedna od njih je bila njena kutija za prepisku, u kojoj je držala sveža pisma i izveštaje od ađaha. Crvene s njom dele sve što njihove oči i uši otkriju – bar misli da je tako – ali drugi ađasi joj i dalje daju tek trunčice, mada su u poslednjih nedelju dana ili tako nešto otkrili čitav niz podataka koji nisu bili prijatni, delimično zbog toga što su nagoveštavali susrete s pobunjenicama u daleko većem obimu od onih lakrdijaških pregovora. Ali ona otvori debele kožne korice sa zlatotiskom koje su bile na stolu ispred nje. Kula sama po sebi proizvodi dovoljno izveštaja da taj sto bude potpuno zakopan ako bi pokušala da ih sve sama pročita, a Tar Valon ih proizvodi desetostruko više. Veliku većinu tih izveštaja čitaju činovnici, a za nju biraju samo najvažnije. Ali to je i dalje poveća hrpa.

„Zvala si me, majko?“, hladno upita Tarna, zatvarajući vrata za sobom. U njenom glasu nije bilo nepoštovanja; žutokosa žena je po prirodi bila hladna, a njene plave oči ledene. Elaidi to ne smeta – ali ide joj na živce što je jarkocrvena ešarpa Čuvarke oko Tarninog vrata tek nešto šira od obične trake. Njena bledosiva haljina na sebi je imala toliko crvenih pruga da je bilo očigledno kako se ponosi svojim ađahom, pa zašto joj je onda ešarpa tako uzana? Ali Elaida u tu ženu ima veliko poverenje, što je u poslednje vreme prava retkost.

„Tarna, kakve su vesti iz luke?“ Nije bilo potrebe da naglašava na koju luku misli. Samo za Južnu ima neke nade da će ostati u upotrebi bez obimnih popravki.

„Samo plovila s najplićim gazom mogu da uplove“, odgovori Tarna prelazeći preko tepiha da stane ispred pisaćeg stola. Kao da je razmatrala mogućnost hoće li pasti kiša. Nju ništa ne dotiče. „Ali ostali se smenjuju u privezivanju brodova uz deo lanca koji je sada od kuendilara, tako da mogu da pretovaruju tovare na barke. Brodski kapetani kukaju, a i traje znatno duže, ali za sada možemo tako da se snalazimo.“

Elaida stisnu usne i zadobova prstima po stolu. Za sada. Ne može ni da počne da popravlja luku dok se pobunjenice naposletku ne uruše. Hvala Svetlosti, još nisu napale. To će možda samo početi s vojnicima, ali sestre će začelo biti uvučene u sukob, što one moraju da izbegavaju koliko i ona. Ali s rušenjem lučkih kula, što bi zbog popravki bilo neophodno, luke bi postale otvorene i bespomoćne, a to bi moglo uzrokovati očajničke postupke. Svetlosti! Borba se mora izbeći, ako je to uopšte moguće. Njihovu vojsku namerava da stopi s Gardom Kule, čim shvate da je sve gotovo i čim se vrate u Kulu. Delimično na Gareta Brina već gleda kao na čoveka koji će u njeno ime zapovedati Gardom Kule. Beskrajno bolji čovek za visokog zapovednika nego što je Džimar Čubajn. Svet će tada shvatiti koliki je uticaj Bele kule! Ne želi da se njeni vojnici međusobno ubijaju, ništa više nego što želi da Kula bude oslabljena time što će Aes Sedai ubijati jedne druge. Pobunjenice su njene koliko i one u Kuli – i namerava da ih natera da to priznaju.

Uzevši prvi list sa hrpe izveštaja, brzo pređe pogledom preko njega. „Izgleda da ulice još nisu očišćene, uprkos mom izričitom naređenju. Zašto?“

Nelagodna iskra sinu u Tarninim očima; beše to prvi put da je Elaida vidi uznemirenu. „Ljudi se plaše, majko. Ne izlaze iz kuća ako ne moraju, a i tada veoma nevoljno. Kažu da viđaju mrtve kako hodaju ulicama.“

„Je li to potvrđeno?“, tiho upita Elaida. Odjednom se sledila. „Ima li sestara koje su to videle?“

„Koliko ja znam, nijedna iz Crvenog.“ Ostale su bile spremne da razgovaraju s njom kao sa Čuvarkom, ali ne otvoreno i ne u poverenju. Kako će to pod Svetlošću zaceliti? „Ali ljudi u gradu su nepokolebljivi. Videli su to što su videli.“