Gospodar haosa

On potrča za njom, sustiže je i hodao je pored nje u bolnoj tišini. Muškarac teško da je mogao da kaže ono što je imao tamo gde bi ljudi mogli da ga čuju. Faila se osmehivala kranje prijatno sve vreme puta ka njihovoj spavaćoj sobi, ali, oh, taj bodljikavi, bodljikavi, bodljikavi miris u njegovom nosu.

„To nije ono što ti je izgledalo", reče on qjn su se vrata zatvorila. Ni reči od nje; obrve joj se samo podigoše u nemom pitanju. „Pa, to je bilo – Berelajn me je potapšala po obrazu...“ Još uvek osmehnuta, ali obrve su se namršteno spustile, a oštar gnev pojavio se među bodljama, „...ali ona je to sama uradila.

Ja je nisam ohrabrivao, Faila. Jednostavno je to uradila.“ Želeo je da mu Faila kaže nešto; ona je samo piljila. Učinilo mu se da čeka, ali šta? Nadahnuće ga dohvati za gušu i kao što se izgleda često događalo kada je razgovarao s njom, navuče mu omču. „Faila, žao mi je.“ Gnev postade oštar poput britve.

„Tako znači", reče ona ravno pa izleluja iz sobe.

Znači, obe noge je spustio pogrešno; pravo sebi u usta, kako se činilo, mada nije mogao da dokuči kako. Izvinio joj se, a čak nije ni učinio ništa zbog čega bi se trebalo izvinjavati.

Tog poslepodneva načuo je Bain i Čijad kako raspravljaju treba li da pomognu Faili da ga prebije, ni manje ni više! Nije bilo načina da se dokuči je li to bio Failin predlog – ona jeste vatrena, ali da li je toliko vatrena? – a opet mu se činilo da su ove dve i želele da ih on čuje, što ga je razljutilo. Očito, njegova žena je sa njima raspravljala o onome što se dešava između njih, o onome što treba da ostane između supružnika, i od toga se razljuti još više. O kojim li je drugim delovima njihovog života ćaskala sa njima iznad čaja? Te noći, dok ju je zaprepašćeno posmatrao, Faila obuče debelu vunenu spavaćicu i pored vrućine. Kada je pokušao da je poljubi u obraz, gotovo pitomo, ona progunđa kako je imala zamoran dan i okrenu mu leđa. Mirisala je besno, dovoljno oštro da rascepi britvu duž ivice.

Nije mogao da spava uz taj miris, a što je on duže ležao tako, proučavajući tavanicu u tami, ona je bivala bešnja. Zašto li to radi? Zar ne vidi da on voli nju i samo nju? Zar joj nije toliko puta pokazao kako je najviše u životu želeo da je zauvek ima uz sebe? Zar je njegova krivica što neka blesava žena ima pčelu u nosu i želi da očijuka? Trebalo je da je okrene naglavačke i ispraši po turu dok se ne prizove pameti. Samo što je to već jednom učinio, kada je mislila da može da ga udara pesnicom kad god bi poželela da nešto naglasi. Dugoročno, njega je to povredilo mnogo više nego nju; on nije voleo ni da pomisli da Faila bude povređena. Želeo je mir sa njom. Sa njom i samo s njom.

Zbog toga je odlučio ono što je odlučio dok se siva svetlost njihovog šestog dana u Kairhijenu ukazivala na prozorima. U Kamenu, Berelajn je flertovala sa desetak muškaraca za koje je znao; šta god da ju je nateralo da ga izabere kao lovinu, ustremiće se na drugoga ako njega duže ne bude na vidiku. A kad Berelajn izabere drugu žrtvu, Faila će se prizvati svesti. Izgledalo je jednostavno.

Zato, čim je mogao da navuče nešto odeće, on ode da pronađe Loijala i doručkuje sa njim, a onda ga otprati u Kraljevsku biblioteku. A kad je ugledao vitku Aes Sedai za koju mu Loijal reče kako je tu svakog dana – Loijal je bio drugačiji u blizini Aes Sedai, ali činilo se da mu ni njih pedeset u blizini ne bi smetalo – Perin namirisa Gaula i upita ga bi li želeo u lov. Nije bilo mnogo jelena i zečeva u brdima blizu grada, a preostalih nekoliko suša je morila koliko i ljude, ali Perinov nos mogao ih je odvesti kuda god su želeli, da je meso stvarno bilo ono čemu su težili. On nije čak ni odapeo strelu, ali je ustrajavao da ostanu sve dok ga Gaul nije upitao namerava li da lovi slepe miševe na svetlosti polumeseca; ponekad je Perin zaboravljao da ostali ljudi ne vide dobro kao on u noči. Sledečeg dana isto je tako lovio do mraka, kao i dan posle toga.