Gospodar haosa

„Koliko još?“, upitao ju je kada se okrenula da ode. Nije bilo potrebe da kaže do čega; njeno oklevanje pokazivalo je da ga razume.

Konačno je progovorila, mirno i odlučno, uopšte ne gunđajući. „Dok moja sramota nije jednaka njihovoj.“ Pogledala ga je pravo u oči za trenutak, stara Sulin, sa nešto dužom kosom, ali jednako brzo maska se vratila. „Ako če mi moj gospodar Zmaj oprostiti, moram otrčati da izvršim njegovo , naređenje.“ Što je i učinila, podigavši suknje iznad kolena i izjurivši iz sobe. Rand odmahnu glavom i sam zakopča preostalu dugmad.

Istinu govoreći, dobro se osećao. Osim u vezi s Min, naravno. Sorilea je obećala. Min je obećala. Kada se bude otarasio Koireninih nezaobilaznih pitanja da li je već odlučio da se sa njom vrati u Tar Valon, staviće Min da sedne i... Nije bio siguran šta. Ali Alana je bila još jedan dan bliža. Kratko vreme da sasluša Koiren, pa će otići da vežba mačevanje sat vremena.

Demandred. Lijus Terin je frktao. Hteo je Ilejnu! Kao i obično, pomisao na Ilejnu oterala ga je u udaljeno cviljenje i jecanje. Ilejna! O, Svetlosti, Ilejna!

Rand ponese Zmajevo žezlo u primaću odaju. Pitajući se koga će Koiren dovesti, seo je na visoku stolicu na postolju da se ne bi šetkao. Ne zbog Aes Sedai. Zbog Min. Znala je da mu je potrebna. Znala je to.

Konačno, vrata se otvoriše taman dovoljno da propuste ženu. Bila je to Čijad, ne Min. „Aes Sedai su ovde, Kar’a’karne.“ Taj je naziv izgovarala ukočeno, još uvek nesigurna u mokrozemca kao poglavaru nad poglavarima, a što se toga ticalo, još uvek nesigurna kako da ga posmatra kao sina Device.

Rand klimnu glavom, malo se ispravivši i uspravivši Zmajevo žezlo na kolenu. „Pusti ih da uđu.“ Oštro će porazgovarati sa Min o ovome. Da sve svoje vreme provodi sa Mudrima.

Koiren uplovi kao bucmasti nadmeni labud, praćena Galinom i ženom crne kose i tvrdih očiju, sa licem Aes Sedai. Sve su danas nosile nijanse sivog, izabrane, sumnjao je, zato što se na njima ne vidi prašina. Na njegovo iznenađenje, iza Aes Sedai ponovo su ušle služavke sa laganim ogrtačima protiv prašine na leđima, desetak njih što su se mučile sa dva bronzom okovana kovčega, koji nisu bili mali. Neke mlađe ga pogledaše, ali većina je spustila glavu, usredsređena na svoj teret ili možda iz straha.

Randu se usne zamalo podrugljivo izviše pre nego što je uspeo da se zaustavi. One stvarno misli kako mogu da ga potkupe.

„Šteta što tvoja Zelena sestra nije prisutna danas“, reče Galina.

Oči mu šinuše sa služavki do nje. Sve tri Aes Sedai napadno su zurile u njega. Otkud uopšte mogu znati za Alanu?

Nije imao vremena da se pita, međutim, jer gotovo istovremeno koža poče da ga pecka.

Gnev pokulja u njemu, a i u Lijusu Terinu. Rand dosegnu saidin za dlaku pre Lijusa Terina. Bes u belom usijanju kovitlao se ivicom Praznine, sa prezirom, dok je pokazivao zube Koiren i Galini i koja god da je bila treća. Koiren je odlučno izbacila meku oblu vilicu; druga se u stvari osmehivala, nestrpljivo ali nimalo prijatno. Iste su budale kao Merana i to društvo. Štit koji je skliznuo između njega i Istinskog izvora bio je poput zatvaranja ustave; tok saidina nestade, ostavljajući samo gadni talog prljavštine. Osim toga, vazduh kao da je postao čvrst oko njega, od glave do pete, kao da ničega nije bilo. Od tog štita iskolačio je oči – to je bilo nemoguće. Ne postoje tri žene koje mogu da ga odseku od Izvora kada je dohvatio saidin, ne osim ako su jake kao Semirhag ili Mesana ili... On posegnu za Izvorom, poče da bubnja po tom nevidljivom zidu, jače, još jače. Lijus Terin je režao poput zveri, udarao naslepo, očajnički grebao. Jedan od njih mora biti sposoban da dosegne saidin; jedan od njih mora biti sposoban da razbije prepreku koju drže samo tri.

Prepreka je bila na mestu samo koji časak kada jedna sluškinja stade pored Galine, a Rand oseti kako mu krv nestaje u licu. Četiri para očiju na četiri bezvremena lica, proučavala su ga.

„Velika je šteta što je moralo ovako.“ Tim smirenim kotrljajućim zvucima Koiren kao da se obraćala skupu a ne jednom čoveku, „Ja sam veoma želela da dođeš u Tar Valon svojom voljom, ali postalo je očigledno da je tebi samo do otezanja. Pretpostavljam da si imao neke dodire sa onim budalama koje su pobegle pošto je ta Sančeova umirena. Zar si zaista poverovao da ti one išta mogu ponuditi? Naspram Bele kule?“ Zvučala je kao da ju je stvarno razočarao.

Mogao je da pomera samo oči; pogled mu odluta ka sluškinjama, zauzetim oko jednog kovčega. Stajao je otvoren, a one su podizale plitak poslužavnik. Neka od tih lica delovala su mlado, ali ostale... sve su one bile Aes Sedai, bio je siguran. Pet mladih žena dovoljno novih da još uvek nisu poprimile bezvremeni izgled, pet da gleda u njega i uljuljka mu sumnjičavost dok ostale kriju lica. Petnaest Aes Sedai. Trinaest da se povežu i istkaju štit koji nijedan muškarac ne može da probije, a dve da ga uvežu. Trinaest da... Lijus Terin pobeže vrišteći.