Gospodar haosa

Galina istrže Zmajevo žezlo iz Randove šake, odmahujući glavom nad njime. „Ja sad preuzimam, Koiren.“ Nije čak ni pogledala u njega; mogao je da bude samo deo stolice. „Takav je dogovor, ako dođe do ovoga, Crveni ađah preuzima.“ Dodajući Zmajevo žezlo drugoj crnokosoj ženi u sivom, ona reče: „Stavi ovo negde, Katerina. Mogla bi to da bude zabavna uspomena za Amirlin.“

Crveni Ađah. Znoj se slivao Randu niz lice. Kada bi bar Device spolja sada ušetale, Mudre, Sulin, bilo ko sposoban da vrisne upozorenje, da uzbuni palatu. Trinaest Aes Sedai, a Crvene naređuju. Da je bio sposoban da otvori usta, počeo bi da zavija.

Bain iznenađeno podiže pogled kada se vrata otvoriše – Rand al’Tor malopre je primio Aes Sedai – pa ga nesvesno odvrati kada vide služavke kako iznose kovčege. Jedna crnokosa Aes Sedai postavi se ispred nje, a Bain se brzo uspravi iz čučnja pored vrata. Nije znala šta da misli o onome što je čula od Devica iz Kaemlina, o stvarima koje su nekada znali samo poglavari i Mudre, ali tamne oči ove žene kao da su znale sve o tome kako su Aijeli jednom davno omanuli. Te su oči prikovale Bain sve dok nije samo upola bila svesna druge Aes Sedai vrane kose, koja je stajala pred Čijad, dok je ona nadmena vodila žene niz hodnik sa kovčezima. Bain se pitala da li Aes Sedai pred njom namerava da je ubije zbog neuspeha Aijela. Sigurno bi počele da ubijaju i ranije da su to nameravale – sasvim sigurno su znale. Ali tamne oči ove žene zacaklila je surovost koja prethodi smrti. Bain se nije bojala da umre; samo se nadala kako će imati vremena da pre toga stavi veo.

„Čini mi se da se mladi gospar al’Tor navikao da dolazi u Kairhijen i odlazi iz njega kako mu se prohte", reče joj Aes Sedai glasom nalik na kamen. „Mi nismo navikle da iko tako nepristojno odšeta od nas. Ako se vrati u palatu u narednih nekoliko dana i mi ćemo se vratiti. Ako ne... naše strpljenje nije beskrajno.“ Ona kliznu dalje, druga Aes Sedai takođe, u stopu za ženama koje su nosile kovčege.

Bain i Čijad se zgledaše pa požuriše u odaje Randa al’Tora.

„Kako to misliš, otišao je?“, pitao je Perin. Loijalu uši zatreperiše, ali Ogijer nije skidao oka s table sa kamenčićima, jednako odlučno kao i Faila. Ona je mirisala... Perin nije mogao ništa da razazna u tom klupku mirisa koji su dopirali od nje; zbog tog klupka poželeo je da sakrije šake.

Nandera samo slegnu ramenima. „On to radi, ponekad.“ Delovala je prilično smireno, prekrštenih ruku i mirnog lica, ali odisala je razdraženo mirisom nalik tananom zujanju. „On se tako išunja bez ijedne Device da mu čuva leđa, ponekad i po pola dana. Misli da mi to ne znamo. Mislila sam da bi ti mogao znati kuda je otišao.“ Nešto u njenom glasu nagnalo je Perina da pomisli kako ona čvrsto namerava da ga prati, samo ako sazna gde je.

„Ne", uzdahnuo je, „nemam pojma.“

„Pazi kako igraš, Loijale", promrmlja Faila. „Sigurno nisi nameravao da tu spustiš kamen.“

Perin ponovo uzdahnu. Danas je rešio da svaki trenutak provede pored Faile. Moraće da mu se obrati, pre ili kasnije, a sem toga, Berelajn će ga sigurno ostaviti na miru ako on bude sa svojom ženom. Pa, Berelajn ga je stvarno ostavila na miru, ali čim je Faila shvatila da on neće ponovo u lov, uhvatila je Loijala pre nego što je uspeo da pobegne u biblioteku, pa su od tada igrali beskrajne partije kamenčića. U tišini, sasvim namerno. Perin požele da je s Random, gde god da je on.

Ležeći poleđuške na krevetu, Rand je posmatrao debele grede podruma, ne videći ih stvarno. Krevet nije bio velik, ali imao je dva perjana dušeka, jastuke od guščijeg perja i dobre lanene čaršave. Bila je tu čvrsta stolica i omanji sto, jednostavan ali dobro izrađen. Mišići su ga još boleli zbog boravka u kovčegu u kome su ga donele. Moć ga je lako presamitila, i obreo se s glavom među kolenima; običan kanap bio je dovoljan da od njega naprave zavežljaj.

Zvuk trenja metala o metal natera ga da okrene glavu. Galina je koristila veliki gvozdeni ključ da otključa vratnice gvozdenog kaveza koji je opasivao krevet, sto i stolicu. Proseda žena izboranog lica gurnu ruke u kavez taman koliko joj je trebalo da spusti ubrusom prekriven poslužavnik na sto, a onda gotovo odskoči unazad.

„Nameravam da te isporučim Kuli u razumno zdravom stanju", smrknuto mu reče Galina dok je ponovo zaključavala vratnice. „Jedi, ili ćemo te nahraniti.“