Gospodar haosa

Rand se ponovo upilji u grede. Šest Aes Sedai sedelo je u stolicama oko kaveza, održavajući štit na njemu. Održavao je Prazninu, u slučaju da im se omakne, ali nije se bacao na prepreku. Kada su ga prvi put gurnule, onako posrćućeg, u kavez, učinio je to; neke od njih su se nasmejale, one koje su sebi dozvolile da to primete. Sada je umesto toga lagano pipao ka besu saidina, oluji vatre i leda na ivici vidokruga, tik izvan njega. On posegnu i oseti kako ga nevidljivi zid odseca od Izvora, te skliznu niz njega kao da pokušava da mu nađe ivicu. Ali našao je mesto gde se zid pretvarao u šest izbočina; one su ga isto tako uspešno zadržavale, ali bilo ih je šest, ne jedna, i sasvim sigurno su bile izbočine. Koliko je već ovde? Prekrila ga je siva Praznina, prigušujući vreme, prigušujući njega do bezvoljnosti. Bio je ovde dovoljno dugo da ogladni, ali Praznina je taj osećaj udaljavala, a čak ni miris vrućeg paprikaša i svežeg hleba koji se širio sa prekrivenog poslužavnika nije u njemu budio zanimanje. Ustajanje mu se činilo kao prevelik napor. Do sada se oko kaveza smenilo dvanaest Aes Sedai, a nijedno od tih lica nije video pre no što su se pojavile u podrumu. Koliko ih je tamo, u kući? To bi moglo biti važno kasnije. Gde je kuća? Nije imao predstavu koliko su ga daleko odnele u kovčegu, vozeći ga nekuda na kolima ili taljigama dok je on unutra odskakivao. Zašto je zaboravio Moirainin savet? Ne veruj nijednoj Aes Sedai, ni za palac, ni za dlaku. Šest Aes Sedai koje usmeravaju dovoljno saidara da održe štit napolju trebalo bi da oseti svaka žena koja može da usmerava. Samo mu je trebalo da Amis ili Bair ili neka druga prođe ulicom i zapita se. One mora da su sada mislile kako je nestao kada je Koiren napustila palatu. Samo mu je trebalo...

On ponovo opipa štit, meko, da ga one ne bi osetile. Šest mekih ispupčenja. To mora da nešto znači. Rand požele da Lijus Terin ponovo progovori, ali jedini zvuk u njegovoj glavi bile su sopstvene misli koje su klizile duž Praznine. Šest ispupčenja.

Žureći niz ulicu utonulu u sumrak, pored velike kamene kuće u kojoj su bile Aes Sedai, Sorilea je jedva mogla da oseti kako još usmeravaju unutra. Ona je jedva mogla da ih oseti zato što je jedva mogla da usmerava, ali nije to bio razlog što nije obraćala pažnju. One su usmeravale dan i noč tamo unutra otkad su stigle; nijedna Mudra više nije traćila misli da otkrije zašto. Sorilea je sasvim sigurno morala da razmišlja o koječemu važnijem. U palati Drvoubica Device su postajale nestrpljive zbog Randa al’Tora, mrmljajući da će ovoga puta Kar’a’karn morati štošta da objasni kad se vrati. Sorilea je živela mnogo duže nego ijedna od tih Devica, duže od svake Mudre, i slaba u Moći ili ne, bila je uznemirena. Poput većine muškaraca, Rand al’Tor odlazio je kad bi poželeo, kuda bi poželeo – muškarci su u tome kao mačke – ali ovog puta, istovremeno kad je on odlepršao, i Min je nestala negde između šatora i palate. Sorilea nije volela podudarnosti, koliko god da ih je bilo uz Kar’a’karna. Čvršće se umotavši u šal zbog iznenadnog osećaja hladnoće u kostima, ona požuri prema šatorima.

52 Talasi Moći

Muškarci koji su sedeli oko stola u zajedničkoj sobi Izgubljene žene uglavnom su bili meštani. Nosili su dugačke prsluke sa tačkama od jarke svile, najčešče brokata, preko svetlih košulja širokih rukava. Prstenje su im krasili granati i biseri, alke u ušima bile su zlatne a ne pozlaćene, a mesečevo kamenje i safiri svetlucali su sa balčaka zakrivljenih noževa zadenutih u pojaseve. Nekoliko muškaraca imalo je svilene kapute, koji su im visili prebačeni preko ramena, sa srebrnim ili zlatnim lancem provučenim između uskih revera izvezenih cvećem ili životinjama. Kaputi su delovali čudno, u stvari – premali da bi se obukli; nikad nisu ni bili namenjeni ničemu drugom osim da posluže kao ogrtači – ali oni koji su ih nosili imali su duge uske mačeve uz svoje zakrivljene bodeže, i delovali su jednako spremni da upotrebe i jedno i drugo oružje, zbog pogrešne reči, pogrešnog pogleda, ili zato što im se baš tako prohtelo.

Sve u svemu, bila je to raznolika gomila. Dva murandijska trgovca sa uvijenim brkovima i onim smešnim bradicama, uz Domanca sa kosom preko ramena i tankim brkovima, koji je nosio zlatnu narukvicu, vrlo pripijenu zlatnu ogrlicu i krupan biser u levom uhu. Tamnoputi Ata’an Mijere u jarko-zelenom kaputu, istetoviranih šaka i sa dva noža zadenuta u crvenu tkanicu, uz Tarabonca s prozirnim velom preko brkove što su mu gotovo sakrivali usta, a uz njih mnoštvo stranaca koji su mogli biti iz bilo koje zemlje. Ali pred svakim čovekom stajala je hrpica novčiča, manja ili veća. Tako blizu Tarezinske palate, Izgubljena žena privlačila je mušterije koji su imale zlata za trošenje.