Gospodar haosa

Perin konačno shvati, mada ne i zašto je čovek toliko okolišao. On požele da Faila progovori; bila je toliko bolja u ovim stvarima od njega. Krajičkom oka je opazio kako ga ona, glave spuštene nad tablu, posmatra ispod oka. „Ako misliš da je Kolaver počinila zločin, lorde Dobrejne, treba da odeš do... do Ruarka.“ Zaustio je kaže Berelajn, ali i ovako se nit ljubomore u Failinom mirisu pojačala.

„Kod aijelskog divljaka?“ Dobrejn frknu. „Bolje otići do Berelajn, a i to nije od neke vajde. Priznajem, ta majenska raspusnica zna kako da upravlja gradom, ali ona misli kako je svaki dan Praznik svetala. Kolaver bi je iseckala i skuvala sa papričicama. Ti si prijatelj Ponovorođenog Zmaja. Kolaver...“ Ovoga puta se zaustavio jer je konačno shvatio da je Berelajn ušla u sobu bez kucanja, a nešto dugačko 1 usko zamotano u ćebad gnezdilo joj se u rukama.

Perin je čuo kad je kvrcnula brava, a kada ju je ugledao napola obnaženih grudi, bes mu izbrisa iz glave gotovo sve. Ta je žena došla ovamo, da ga zavodi pred njegovom ženom? Gnev ga podiže na noge a rukama pljesnu poput groma. „Napolje! Napolje, ženo! Napolje, ovog časa! Ili ću te lično izbaciti, a ako te ja bacim, to će biti tako daleko da ćeš dva puta odskočiti!“

Berelajn se toliko trže od njegovog prvog povika da ispusti teret i razrogačenih očiju ustuknu, iako nije izašla. Kod poslednje reči, Perin shvati da svi gledaju u njega. Dobrejnovo lice delovalo je nezainteresovano, ali njegov miris bio je potpuno zaprepašćenje, poput jednog jedinog kamenog šiljka usred ravnice. Loijalu su uši ukočeno štrčale pravo uvis, a vilica mu je bila na grudima. A Faila, sa tim hladnim osmehom... Perin je uopšte nije shvatao. Očekivao je talase ljubomore, sa Berelajn tu, u sobi, ali zašto je jednako jako mirisala na povređenost?

Odjednom Perin vide šta je Berelajn ispustila. Ćebe se odmotalo i pokazalo Randov mač i pojas sa zmajevom kopčom. Da li bi ih Rand ostavio? Perin je voleo da dobro razmisli o svemu; kada se žuriš možeš nenamerno da povrediš ljude. Ali taj mač, koji je tu ležao, bio je poput udara groma. Brzo je kuso, a i traljavo u kovačkom radu, ali Perinu se nakostreši dlaka na vratu, a u grlu mu se javi potmulo režanje.

„Otele su ga!“ Sulinin lelek bio je iznenadan, zaprepašćujući. Glave zabačene unazad, stisnutih očiju, naricala je prema tavanici, a sam zvuk njenog glasa bio je dovoljan da Perin zadrhti. „Aes Sedai su otele mog prvobrata!“ Obrazi su joj svetlucali od suza.

„Smiri se, dobra ženo“, odlučno joj reče Berelajn. „Idi u drugu sobu i smiri se.“ Perinu i Dobrejnu dodade: „Ne smemo joj dopustiti da raspriča...“

„Ti me ne prepoznaješ", divlje je prekide Sulin, „jer nosim ovu haljinu, a i kosa mi je porasla. Progovori još jednom o meni kao da nisam prisutna, pa ću ti dati ono što ti je Ruark dao u Kamenu Tira, a trebalo je i ponovo od tada.“

Perin se zbunjeno zgleda s Dobrejnom i Loijalom, pa čak i sa Failom pre nego što je brzo sklonila pogled. Berelajn je, s druge strane, naizmenično bledela i rumenela; njen je miris bio čisto poniženje, zgrčeno i slabašno.

Sulin priđe vratima i širom ih otvori pre nego što je iko stigao da se pomeri; Dobrejn je makar krenuo, ali žutokosa mlada Devica koja je prolazila vide Sulin i obešenjački se iskezi. „Uredi lice, Luaina", brecnu se Sulin. Činilo se da joj se šake pokreću, ali iz sobe se nisu videle, zaklonjene njenim telom. Luainin osmeh zaista nestade kao obrisan. „Reci Nanderi da mora smesta da dođe ovamo. I Ruarku. A donesi mi kadinsor i makaze da lepo podsečem kosu. Trči, ženo! Jesi li ti Far Dareis Mai ili Šeen M’tal?“ Žutokosa Devica odlete, a Sulin se okrenu prema njima, zadovoljno klimnu glavom i zalupi vrata. Faila je piljila razjapljenih usta.

„Milost nas štiti", zareža Dobrejn. „Ništa nije rekla Aijelima. Ta žena mora da je luda. Možemo odlučiti šta ćemo im reći pošto joj začepimo usta.“ On i krenu da to učini, čak je izvukao i tamnozelenu maramu iz džepa, ali Perin ga uhvati za ruku.

„ Ona je Aijelka, Dobrejne“, reče Berelajn. „Devica koplja. Samo ne shvatam tu odeću služavke.“ Na opšte iznenađenje, Sulin preteče pogleda Berelajn.

Perin je polako ispuštao vazduh. A on je hteo da zaštiti sedokosu staricu od Dobrejna. Kairhijenjanin ga upitno pogleda i malo podiže ruku kojom je držao maramu, kao da još nije odustao od vezivanja i ućutkivanja. Perin stade između Dobrejna i Sulin pa podiže Randov mač.