Gospodar haosa

Devojka ju je nadureno posmatrala i vrpoljila se na stoličici, još uvek bolno. Užasno se znojila, iako nije nosila kaputić. U šatoru mora da je vrelo; Galina je ponekad potpuno zaboravljala na temperaturu. Ne prvi put, pitala se o ovoj Min, ili Elmindredi, ili kako li se god zove. Kada ju je Galina videla prvi put, bila je obučena kao mladić, i bila je u društvu Ninaeve al’Mere i Egvene al’Ver. I Elejne Trakand, ali druge dve bile su vezane za al’Tora. Drugi put, Elmindreda je bila od one vrste žene koje je Galina mrzela, naklonjena flertu i uzdisanju, a gotovo pod ličnom zaštitom Sijuan Sanče. Kako se moglo desiti da Elaida bude tolika budala i pusti je napolje iz Kule, Galina nije mogla da shvati. Kakvo li je znanje u glavi te devojke? Možda je Elaida i neće odmah dobiti. Pravilno iskorišćena u Kuli, ta devojka će možda dati Galini priliku da uhvati Elaidu u mrežu. I pored Alvijarin, Elaida je postajala jedna od onih jakih sposobnih Amirlin koje čvrsto drže sve uzde; uhvatiti je u kavez sasvim sigurno bi oslabilo Alvijarin. Ako bi sada bila pravilno upotrebljena...

Promena u usmeravanju koju je osetila naterala je Galinu da se uspravi na stolici. „Ponovo ću razgovarati s tobom, a ti u međuvremenu dobro razmisli, Min. Zapitaj se još jednom koliko je suza vredan ijedan muškarac.“

Kad je izašla, Galina se brecnu na krupnog Zaštitnika koji je bio na straži. „Pripazi je kako treba ovog puta.“ Karilo nije čuvao stražu za vreme ispada prethodne noći, ali Galina ih je i ovako previše razmazila. Ako uopšte treba da postoje, treba se prema njima odnositi kao prema vojnicima i ništa više.

Ne obraćajući pažnju na njegov naklon, ona odleluja od šatora, tražeći Gavina. Taj mladić povukao se još kad je al’Tor zarobljen, a i previše se utišao. Nije nameravala da joj sve upropasti njegova želja da osveti majku. Ugledala je Gavina na konju, na ivici logora, kako razgovara sa grupom onih dečaka koji su sebe nazivali Omladincima.

Danas su bili primorani da se ranije zaustave, a popodnevno sunce bacalo je duge senke šatora i kola pored puta. Prostrane doline i niska brda okruživali su logor, a na vidiku je bilo samo nešto malo razbacanog gustiša, uglavnom retkog i zakržljalog. Trideset i tri Aes Sedai sa svojim slugama – i Zaštitnicima; bilo je devet Zelenih, samo trinaest Crvenih, a ostale su bile Bele, što je Alvijarinin bivši Ađah – činile su poveći logor čak i bez Gavina i njegovih vojnika. Mnogo je sestara stajalo napolju ili virilo iz svojih šatora, osetivši isto što i Galina. U središtu pažnje bilo je sedam Aes Sedai, šest posađenih na stoličice oko mesingom okovanog kovčega postavljenog tako da na njega najjače padaju zraci zalazećeg sunca. Sedma je bila Erijan; ona se nije mnogo udaljavala od kovčega otkad je al’Tor vraćen u njega prethodne noći. Puštale su ga napolje kada su konačno napustili Kairhijen, ali Galina je podozrevala da će Erijan zatražiti da on ostatak puta prevali u tom kovčegu.

Zelena joj se okrenu čim je prišla bliže. Erijan je obično bila prelepa, lice joj je bilo savršen svetli oval, ali sada joj je grimiz oblivao obraze, gotovo neprekidno od prethodne noći, a njene predivne tamne oči oivičilo je crvenilo. „Opet je pokušao da se probije kroz štit, Galina.“ Srdžba se mešala sa prezirom zbog gluposti tog čoveka, čineći joj glas dubljim i promuklim. „Mora biti ponovo kažnjen. A kaznu želim da sprovedem ja.“

Galina je oklevala. Bilo bi mnogo bolje kazniti Min; to bi primirilo al’Tora. Dovoljno je divljao kada je video kako je ona kažnjena zbog svog ispada sinoć, koji se, opet, dogodio zato što je videla kako njega kažnjavaju. Sve je započelo jer je al’Tor otkrio da je Min u logoru, pošto ju je jedan Zaštitnik neobazrivo pustio da šeta po mraku umesto da bude čvrsto ograničena na svoj šator. Ko bi pomislio da će al’Tor, pod štitom i okružen, tako poludeti. Ne samo što je pokušao da se probije kroz štit, nego je ubio jednog Zaštitnika golim rukama a drugog teško ranio mačem mrtvog čoveka, pa je i on umro dok su ga Lečile. A sve to za nekoliko trenutka koliko je sestrama trebalo da se povrate i uvežu ga pomoću Moći.

Što se nje ticalo, Galina bi prikupila ostalle Crvene sestre i smirila al’Tora još pre nekoliko dana. Pošto joj je to bilo zabranjeno, onda može i da ga isporuči u kulu neobeleženog, dok god bude razumno pristojan. Čak i sada, ona je brinula samo o delotvornosti, a najdelotvornije bi bilo dovesti Min tamo i pustiti ga da ponovo sluša kako ona jeca i zavija, dati mu na znanje kako je on uzrok njenog bola. Ali, igrom slučaja, oba mrtva Zaštitnika pripadala su Erijan. Večina sestara imala je osećaj kako je to njeno pravo. A i sama Galina želela je da se lutkasta Zelena Ilijanka isprazni što je pre moguće. Mnogo bolje će putovati dalje ako bude mogla da se divi tom porcelanskom licu kada je smireno i glatko.

Galina klimnu glavom.