Gospodar haosa

„A koliko mi možemo da verujemo drvoubicama?", dočeka Sorilea glasom napuklim i grubim koliko i ona sama, ušetavši bez kucanja. Pratio ju je Ruark, tmurnog mirisa, i Amis, čije je suviše mlado lice bilo hladno kao u bilo koje Aes Sedai, u tom neodgovarajućem ramu bele kose, a i Nandera, koja je zaudarala na ubilački gnev i nosila sivozelenosmeđi zavežljaj.

„Vi znate“, potpuno neprilično bubnu Perin.

Nandera baci zavežljaj prema Sulin. „Krajnje je vreme bilo da shvatiš da si ispunila toh. Gotovo četiri i po nedelje, ceo mesec i još polovina. Čak i gai’šaini kažu da imaš previše ponosa.“ Dve žene nestadoše u spavaćoj sobi.

Onog časa kad je Perin progovorio od Faile dopre miris radraženosti. „Govor ruku Devica", promrmljala je pretiho da bi je čulo ijedno uvo osim njegovog. On je zahvalno pogleda, ali ona kao da je bila usredsređena na tablu s kamenčićima. Zašto ne učestvuje? Ona je davala dobre savete, a on bi bio zahvalan za svaki koji bi mu ponudila. Ona spusti kamenčić i namršti se na Loijala, koji je pažljivo pratio Perina i ostale.

Pokušavajući da ne uzdahne, Perin reče ravnim glasom: „Nije me briga ko kome veruje. Ruarče, jesi li spreman da pošalješ svoje Aijele protiv Aes Sedai? Ima ih šest. Stotinu hiljada Aijela, međutim, nateraće ih da zastanu.“ Zatreptao je zbog broja koji je izgovorio – deset hiljada ljudi nije mala vojska – ali to su bile brojke o kojima je Rand govorio, a ono što je Perin video od aijelskog logora u brdima nateralo ga je da poveruje. Na njegovo iznenađenje, Ruark je mirisao kao da okleva.

„Nije moguće tako mnogo", lagano reče poglavar klana, pa zastade pre nego što nastavi. „Trkači su stigli jutros. Šaidoi se kreću na jug od Rodoubičinog bodeža punom parom, prema srcu Kairhijena. Ja možda imam dovoljno ljudi da ih zaustavim – čini se da ne dolaze svi – ali ako odvojim toliko kopalja iz ove zemlje, sve što smo učinili moraćemo ponovo. U najmanju ruku, Šaidoi će opljačkati grad pre nego što se vratimo. Ko zna dokle su stigli. Čak i u druge zemlje, a mnogo ih se provuklo tvrdeći da su gai’šaini.“ Jak miris prezira pojavio se na kraju, ali Perin nije shvatao ništa od svega toga. Kakve veze ima koliko će zemlje morati ponovo da se osvaja – pa čak i koliko će ljudi poginuti, iako je ta misao pristigla oklevajući i bolno – u poređenju sa činjenicom da je Rand, Ponovorođeni Zmaj, zatvorenik na putu za Tar Valon?

Sorilea je proučavala Perina. Oči Mudrih često su u Perinu izazivale isti osećaj kao i pogledi Aes Sedai, da je izvagan i premeren od glave do pete. Sorilea ga je nagonila da se oseća kao polomljeno rastavljeno ralo kome je svaki zakivak odvagan i pregledan da se vidi treba li ga istopiti ili zameniti. „Reci mu sve, Ruarče", oštro mu je naredila.

Amis spusti dlan na Ruarkovu ruku. „On ima pravo da zna, hladu srca moga. On je skorobrat Randa al’Tora.“ Glas joj je bio nežan, miris vrlo odlučan.

Ruark oštro pogleda Mudre, a prezrivo u Dobrejna. Konačno se ispravi do pune visine. „Mogu da povedem samo Device i sisvai’amane.“ Po glasu i mirisu, radije bi izgubio ruku nego li izgovorio ove reči. „Previše ostalih ne bi plesalo kopljima sa Aes Sedai.“ Dobrejn prezrivo stisnu usne.

„Koliko če se Kairhijenjana boriti sa Aes Sedai?“, tiho upita Perin. „Šest Aes Sedai, a mi nemamo ništa osim čelika.“ Koliko li Devica i ovih sis-nečega može Ruark da prikupi? Nema veze; uvek postoje vukovi. Koliko će vukova umreti?

Dobrejn prestade da se duri. „Ja ću, lorde Ajbara“, reče on ukočeno. „Ja i mojih pet stotina, pa čak i ako je šezdeset Aes Sedai.“

Čak i Sorileino kikotanje bilo je napuklo. „Ne boj se Aes Sedai, drvoubico.“ Iznenada, sve ih prenerazivši, u vazduhu pred njom zaigra majušni plamen. Ona može da usmerava!

Sorilea pusti da plamen nestane kad su počeli da se dogovaraju, ali on je ostao Perinu u mislima. Bio je majušan, slabašno je lelujao, a nekako se činio kao objava rata jača od truba, objava rata do istrebljenja.

„Ako budeš sarađivala", razgovorljivo reče Galina, „život će ti biti prijatniji.“