Gospodar haosa

„Hoću da budem siguran.“ Odjednom shvati da su ga ti koraci doveli veoma blizu Berelajn. Ona nesigurno pogleda u Sulin pa mu priđe bliže, kao da traži zaštitu, ali miris joj je bio odlučan, ne nesiguran; mirisala je kao lovac. „Ne volim ishitrene zaključke", reče on pa lagano ode do Failine stolice. Ne prebrzo; čovek je došao da stane pored svoje žene. „Ovaj mač ne dokazuje ništa.“ Faila ustade pa otkliza oko stola da pogleda tablu preko Loijalovog ramena; pa, preko njegovog lakta, u stvari. Berelajn isto tako kliznu, prema Perinu; još je uplašeno pogledala Sulin, ali bez i najmanje straha u mirisu, a dlan joj pođe ka njegovoj ruci. On se pomeri za Failom, trudeći se da deluje opušteno. „Rand je rekao da tri Aes Sedai ne mogu da mu naškode, ako pazi.“ Faila odleluja sa druge strane stola do svoje stolice. „Koliko sam shvatio, on nikada nije pustio više od tri blizu sebe.“ Berelajn ga je pratila sa molećivim pogledima upućenim njemu i očito uplašenim ka Sulin. „Rečeno mi je da su samo tri bile ovde onoga dana kada je otišao.“ On krenu za Failom, malo brže. Ona ponovo poskoči sa stolice i vrati se do Loijala. Loijal je nabio glavu u ruke i stenjao, tiho za jednog Ogijera. Berelajn je jurila Perina, širom raširenih krupnih očiju, slika i prilika žene kojoj je potrebna zaštita. Svetlosti, kako je samo odlučno mirisala!

Obrnuvši se da se suoči s njom, Perin je ukočenim dlanom gurnu u grudi dovoljno jako da je cijuknula. „Stani gde si!“ On najednom shvati gde su mu se prsti ugnezdili, pa ih povuče kao oparen. Međutim, uspeo je da održi čvrst glas. „Stani gde si!“ Onda se povuče od nje, mršteći se dovoljno jako da je mogao razbiti kameni zid. Razumeo je zašto ga Failina ljubomora guši poput oblaka koji mu ispunjava nos, ali zašto, zašto, zašto je mirisala povređenije nego ranije?

„Malo je muškaraca koji mogu da me nateraju na poslušnost", meko se nasmeja Berelajn, „ali čini mi se da si ti jedan od njih.“ Njeno lice i glas – a još bitnije, njen miris – postadoše ozbiljni. „Otišla sam da pretražim odaje gospodara Zmaja jer sam se uplašila. Svi su znali da su Aes Sedai došle da bi ga ispratile do Tar Valona, a ja nisam shvatala zašto su odustale. Mene lično posetilo je najmanje deset različitih sestara, koje su me savetovale šta treba da učinim kada se on vrati u Kulu sa njima. Delovale su vrlo ubeđeno.“ Oklevala je, pa iako nije gledala u Failu, Perin je imao utisak da razmatra treba li nešto da kaže pred njom. I pred Dobrejnom, ali više pred Failom. Vratio se miris lovca.,.Imala sam jak utisak da bi trebalo da se vratim u Majen, a ako to ne učinim, da ću biti otpraćena tamo.“

Sulin je mumlala ispod glasa, ali Perinove uši su je jasno čule. „Ruark je budala. Da mu je ova stvarno ćerka, ne bi stizao ništa da uradi jer bi stalno morao da je bije.“

„Deset?“, reče Dobrejn. „Ja sam imao samo jednu posetu. Učinilo mi se da se razočarala kada sam joj objasnio da sam se zakleo na vernost gospodaru Zmaju. Ali deset ili samo jedna, Kolaver je ključ. Ona odlično zna, kao i svi ostali, da je gospodar Zmaj namenio Sunčev presto Elejni Trakand.“ On iskrivi lice. „Elejna Damodred, to je trebalo da bude. Taringail je trebalo da ustraje da se Morgaza uda u Damodrede umesto što se sam oženio u Trakande; dovoljno joj je trebao da bi to i uradila. Pa, Elejna Trakand ili Elejna Damodred, ona ima prava ne presto koliko i bilo ko drugi, daleko veća od Kolaver, a opet, ja sam ubeđen da je Kolaver ubila Maringila i Meilana da bi sebi osigurala put ka prestolu. Nikada se ne bi usudila da to učini kad bi mislila da će se gospodar Zmaj ikada vratiti.“

„Znači, to je to.“ Sitno zgađeno mrštenje krasilo je Berelajnino čelo. „Imam dokaz da je naterala služavku da uspe otrov Maringilu u vino – nije pazila, a ja sam dovela dva dobra hvatača lopova sa sobom – ali nisam znala zbog čega.“ Ona malo nagnu glavu prihvatajući Dobrejnov pogled pun divljenja. „Visiće zbog toga. Ako postoji način da vratimo gospodara Zmaja. Ako ne, bojim se da ćemo morati da se postaramo da mi ostanemo živi.“

Perinova ruka zgrči se na koricama od kože divljeg vepra. „Ja ću ga dovesti nazad", zarežao je. Danil i ostali Dvorečani nisu prevalili više od pola puta do Kairhijena, pošto su opterećeni kolima. Ali tu su bili vukovi. „Makar morao da idem sam, vratiću ga.“

„Nećeš sam", reče Loijal glasom koji je zvučao poput drobljenja kamena. „Nikada sam, dok sam ja tu, Perine.“ Odjednom mu se uši sramežljivo trznuše; uvek je delovao postiđeno kada bi neko primetio kako je bio hrabar. „Na kraju krajeva, moja knjiga se neće dobro završiti ako je Rand zatočen u Kuli. A teško mogu da pišem o njegovom spasavanju ako nisam prisutan.“

„Nećeš ići sam, Ogijera", reče Dobrejn. „Koliko sutra mogu povesti pet stotina ljudi kojima verujem. Šta mi možemo protiv Aes Sedai, pojma nemam, ali ja držim svoje zakletve.“ Gledajući u Sulin, on se poigravao maramom koju je još uvek držao u ruci. „Ali koliko možemo da verujemo divljacima?“