Gospodar haosa

Šale i smeh nisu dugo trajali. Gaul je stajao što je mogao bliže sredini plovila, malčice divljeg pogleda uperenog u udaljenu obalu, poluuzdignut na prstima, kao da se sprema za skok. To je bilo zbog sve te vode, naravno, ali brodari to nisu mogli da znaju. A Loijal, naslonjen na sekira duge držalje koju je pronašao negde u Sunčevoj palati, sa gizdavo izgraviranim sečivom nalik na sečivo ogromne sekire za drva, stajao je nepomičan poput kipa, a njegovo široko lice zbilja je delovalo kao da je isklesano od granita. Skelari zatvoriše usta pa prionuše na vesla što su jače mogli, jedva se usuđujući da pogledaju svoje putnike. Kada se skela konačno zaustavi na kamenom doku zapadne obale Alguenije, Perin dade vlasniku – kad malo bolje razmisli, mogao je samo da se nada kako je ovaj čovek vlasnik – ostatak zlata i povrh toga šaku srebra da razdeli uokolo, kako bi malo umirio ljude koji su se uplašili od Loijala i Gaula. Debeljko ustuknu dok je uzimao novac, pa se pokloni veoma duboko iako je bio veoma krupan, glavom gotovo dotičući kolena. Možda nije samo Loijalovo i Gaulovo lice bilo zastrašujuće. Ogromne zgrade bez prozora, pocrnelog kamena i propale na mnogo mesta, opasivale su drvene skele. Ovi silosi spaljeni su u pređašnjim nemirima, a popravke su tek sada stvarno napredovale, ali na ulici ispunjenoj silosima i štalama, skladištima i dvorištima za kola nije bilo žive duše. Svi koji su ovde radili otišli su u grad. Nikoga nije bilo na vidiku, a onda dvojica konjanika izjahaše iz neke poprečne ulice.

„Spremni smo, gospodaru Ajbara“, nestrpljivo se javi Havijen Nurel. Mladić ružičastih obraza, upadljivo viši od svog saputnika, delovao je gizdavo u svome crveno obloženom grudnom oklopu i sa šlemom na kome je bila jedna jedina tanka crvena kićanka. Čak je i mirisao nestrpljivo, i mlado.

„Već sam pomislio da nećeš doći“, promrmlja Dobrejn. On nije imao šlem, a nosio je čelične rukavice i izubijani grudni oklop sa tek ostacima nekadašnje ukrasne pozlate. On pogleda Perina i dodade: „Tako mi Svetlosti, nisam nameravao da ukažem nepoštovanje, lorde Ajbara.“

„Dug je put pred nama“, reče Perin okrećući riđana. Stamen? Šta će da radi sa Failom? Randova potreba za njim bridela mu je pod kožom. „One sada imaju četiri dana prednosti.“ On lagano zabi pete i pusti Stamena u ravnomeran kas. Pred njima je duga potera, nema svrhe iscrpeti konje. Ni Loijal ni Gaul nisu imali teškoća da održe korak.

Najšira prava ulica odjednom postade put za Tar Valon – kairhijenski put za Tar Valon, postojali su i drugi – široka traka nabijene zemlje koja je krivudala na zapad i sever kroz šumovita brda niža od onih na kojima je počivao grad. Kad su zašli oko milje u šumu, pridružilo im se dvestotinak majenskih Krilatih stražara i pet stotina vojnika od Kuće Taborvin, svi jašući najbolja grla koja su mogli da pronađu.

Svi su Majenci nosili grudne oklope i poluloptaste šlemove sa obručima koji su prekrivali potiljak, a na kopljima su imali crvene trake. Većina ih je delovala nestrpljivo koliko i Nurel. Oniži Kairhijenjani nosili su jednostavne grudne oklope i šlemove poput zvona prosečenih da otkriju lice, a i šlemovi i grudni oklopi najčešće su bili ulubljeni. Njihova koplja bila su bez ukrasa, mada se tu i tamo video Dobrejnov kon, mali kruti kvadrat na kratkom štapu, plav sa dva bela romba, a označavao, je zapovednika ili nižeg lorda Kuće Taborvin. Među njima niko nije izgledao nestrpljivo, samo namršteno. Oni su videli borbe. U Kairhijenu se to zvalo „videti vuka“.

Perin se gotovo nasmeja zbog toga. Još nije bilo vreme za vukove.

Pred podne, iz drveća pa niz padinu sve do puta dotrča grupica Aijela. Nandera i – Perin shvati posle nekoliko trenutaka – Sulin. Izgledala je potpuno drugačije u kadinsoru, a i sedu je kosu ošišala sasvim kratko, ostavivši samo rep na vratu. Izgledala je... prirodno... kao što nijednom nije dok je nosila odeću slugu. Amis i Sorilea bile su sa njima, šalova prebačenih preko ruku, čangrljajući ogrlicama i narukvicama od zlata i slonovače, pridržavajući svoje široke suknje na nizbrdici, ali hodajući u korak sa ostalima.

Perin sjaha da bi hodao sa njima, ispred svih ostalih. „Koliko?“, bilo je sve što je rekao.