Gospodar haosa

Ruark se osvrnu ka Gaulu i Loijalu, koji su koračali pored Dobrejna i Nurela, kao prethodnica kolone. Bili su predaleko da bi čak i Perin mogao išta da čuje kroz topot kopita, zveket uzdi i krckanje sedala, ali Ruark je ipak govorio tiho. „Pet hiljada muškaraca iz raznih društava; nešto više od pet. Nisam mogao da ih dovedem mnogo. Timolan je i ovako bio sumnjičav što nisam krenuo sa njime na Šaidoe. Ako postane opštepoznato da Aes Sedai drže Kar’a’karna bojim se da će nas beznađe sve progutati.“ Nandera i Sulin istovremeno glasno pročistiše grlo; dve žene se međusobno odmeriše pa Sulin pogleda u stranu, pocrvenevši. Ruark se udostoji da ih pogleda – mirisao je razdraženo – pa promrmlja: „Imam i skoro hiljadu Devica. Da nisam stisnuo pesnicu, sve do poslednje trčale bi za mnom, noseći baklju da objave svetu kako je Rand al’Tor u opasnosti.“ Odjednom mu je glas ogrubeo: „Svaka Devica koju uhvatim kako nas prati naučiće da i mislim ono što kažem.“

I Sulin i Nandera pocrveneše, a boja je bila upadljiva na njihovim preplanulim licima.

„Ja...“, istovremeno započeše obe. Ponovo ona razmena pogleda i ponovo Sulin pogleda u stranu, još crvenijeg lica. Perin se nije sećao da su Bain i Čijad ikada toliko crvenele, a one su bile jedine dve Device koje je stvarno poznavao. „Ja sam obećala", ukočeno reče Nandera„, a i svaka Devica je položila zakletvu. Biće onako kako poglavar zahteva.“

Perin je ne upita šta je to beznađe, kao što nije pitao ni kako je Ruark preveo Aijele preko Alguenje bez skela kada je voda koju ne bi mogli da pregaze jedino na svetu zbog čega bi Aijeli zastali. Voleo bi to da zna, ali ti odgovori bili su nebitni. Šest hiljada Aijela, pet stotina Dobrejnovih konjanika i dve stotine Krilatih stražara. Protiv šest Aes Sedai, njihovih Zaštitnika i nekih pet stotina njihovih stražara, to bi trebalo da bude dovoljno. Aes Sedai imaju Randa. Ako mu stave nož pod grlo, hoće li se iko usuditi da podigne ruku?

„Imamo i skoro devedeset i četiri Mudre", reče Amis. „To su one koje su najjače u Jednoj moći.“ To je izgovorila oklevajući – pretpostavljao je da Aijelke ne vole da priznaju kako mogu da usmeravaju – ali glas joj se povrati. „Nismo nameravale da ih povedemo toliko, ali sve su želele da pođu.“ Sada Sorilea pročisti grlo, a Amis pocrvene. Moraće da propita Gaula. Aijeli nisu ličili ni na jedan narod koji je do sada sretao; možda počinju da crvene kada zađu u ozbiljne godine. „Sorilea nas vodi“, završi Amis, a starija žena šmrknu kroz nos kao da je izuzetno zadovoljna. U svakom slučaju, mirisala je zadovoljno.

Perin se jedva suzdržao da ne počne da odmahuje glavom. Njegovo poznavanje Jedne moći stalo bi u naprstak i ostavilo dovoljno prostora za podebeo palac, ali on je video šta Verin i Alana mogu da učine, a video je i taj plamen koji je Sorilea napravila. Ako je ona među najjačima u Moći među Mudrima, nije bio siguran da šest Aes Sedai neće uvezati svih devedeset i četiri u zavežljaj. Međutim, u ovom trenutku, on ne bi odbio ni poljskog miša.

„One su sedamdeset ili osamdeset milja pred nama“, rekao je. „Možda čak i sto, ako požuruju kola. Moraćemo da se napregnemo koliko god možemo.“ Dok je uzjahivao, Ruark i ostali Aijeli već su se ponovo peli uz brdo. Perin podiže ruku, a Dobrejn dade znak konjanicima da krenu napred. Perinu nikada nije palo na pamet da se zapita zašto čovek, dovoljno star da mu bude otac, ili žena, dovoljno stara da mu bude majka, muškarci i žene navikli da zapovedaju, prate njega.

Ali jeste se pitao i jeste brinuo kojom će brzinom moći da se kreću. Aijeli u kadinsorima mogli su da drže korak sa konjima, to mu je bilo poznato, ali brinule su ga Mudre u suknjama, neke modu njima stare možda kao Sorilea. No i pored sukanja i sede kose, sve su Mudre hodale brzo koliko i ostali, držeći korak sa konjima dok su tiho razgovarale u grupicama.

Put pred njima bio je čist; niko nikud nije kretao tokom Praznika svetala, kao ni nekoliko dana pre toga, osim ako nije imao hitna posla kao i oni. Sunce se pope još više, a brda postadoše niža, i dok je došlo vreme da se u sumrak podigne logor, prešli su, prema njegovoj proceni, možda trideset i pet milja. Dobro dnevno putovanje; odlično sa tako velikom pratnjom; sigurno upola bolje od onoga što su Aes Sedai mogle da pređu, osim ako nisu želele da pobiju zaprege koje im vuku kola. Više nije brinuo može li ih stići pre Tar Valona, samo šta će moći da učini kada ih najzad stignu.

Ležeći na prostirkama, glave naslonjene na sedlo, Perin se osmehnu na opadajuću četvrt meseca. Kad bi bilo iole oblaka, noć ne bi bila tako sjajna. Dobra noč za lov. Dobra noć za vukove.

U mislima mu se pojavi slika. Mladi divlji bik kuštrave dlake; ponosan, sa rogovima koji su sijali poput uglačanog metala na jutarnjem suncu. Palcem pređe preko sekire koja je ležala pored njega, sa gadnim zaobljenim sečivom i oštrim šiljkom. Čelični rogovi Mladoga Bika; to su mu ime nadenuli vukovi.