Gospodar haosa

„Siguran sam da se lepo odnose prema njemu, Perine. Siguran sam.“ Ogijer nije zvučao kao da je siguran, a uzdah mu je hučao poput šuplje oluje. „A bezbedan je sve dok ne stignu do Tar Valona. Elora i Ledar – a i nekoliko drugih pisaca – slažu se kako je potrebno trinaest Aes Sedai da bi se muškarac smirio. Ja samo ne razumem kako li su ga zarobile.“ Ogromna glava zbunjeno se vrtela. „Perine, oboje, i Elora i Ledar, kažu da Aes Sedai, kada naiđu na čoveka velike moći, uvek sakupe trinaest da bi ga uhvatile. O, pominju oni događaje kada ih je bilo samo četiri ili pet, a oboje pominju i Korajgin – ona je dovukla muškarca u Kulu preko dve hiljade milja sasvim sama i to pošto joj je ubio oba Zaštitnika – ali... Perine, oni su pisali o Jurijanu Kamenolukom i Gveru Amalasanu. O Raolinu Protivmračnom i Davijanu, takođe, ali mene brinu ostali.“ To su bila četvorica najmoćnijih među muškarcima koji su sebe nazivali Ponovorođenim Zmajevima, u davnoj prošlosti, još pre Artura Hokvinga. „Šest Aes Sedai pokušalo je da uhvati Kamenolukog, a on je tri ubio a ostale je sam zarobio. Šest ih je pokušavalo da uhvati Amalasana; ubio je jednu i umirio još dve. Rand je sasvim sigurno jak koliko Kamenoluki ili Amalasan. Jesi li siguran da ih je samo šest pred nama? To bi štošta objasnilo.“ Možda je i objašnjavalo, ali nije tešilo. Trinaest Aes Sedai moglo bi da odbije svaki Perinov napad, i to sasvim same, bez svojih Zaštitnika i stražara. Trinaest Aes Sedai moglo bi pripretiti da će smiriti Randa ako ih Perin napadne. Sigurno ne bi – znale su da je Rand Ponovorođeni Zmaj; znale su da mora biti tu za Poslednju bitku – ali usuđuje li se Perin da ih izaziva? Ko zna zašto Aes Sedai čine ovo ili ono? Nikada nije mogao da natera sebe da veruje nijednoj Aes Sedai koja je pokušala da mu se predstavi kao prijatelj. Uvek su zadržavale svoje tajne, a kako je čovek ikada mogao da bude siguran, kad ih oseti kako mu se muvaju iza leđa, koliko god da mu se smeškaju u lice? Ko bi mogao da predvidi šta bi neka Aes Sedai mogla da uradi?

U stvari, Loijal nije znao ništa naročito što bi moglo da pomogne kada taj dan dođe, a sem toga, radije je razgovarao o Erit. Perin je znao da je ovaj ostavio dva pisma kod Faile, jedno za njegovu majku a drugo za Erit, da ih preda kad bude mogla, ako bi se išta loše dogodilo. A Loijal se gotovo presamitio ubeđujući je da se to neće dogoditi; on se uvek užasno brinuo da ne nasekira nekoga. Perin je ostavio svoje pismo za Failu; Amis ga je odnela da ga ostavi kod Mudrih u logoru Aijela.

„Tako je lepa", mrmljao je Loijal, piljeći u noč kao da vidi Erit. „Lice joj je tako nežno, a opet u isto vreme snažno. Kad je pogledam u oči, čini mi se da ne vidim ništa drugo. A tek njene uši!“ Odjednom njegove rođene uši divlje zatreperiše, a on se zagrcnu dimom iz lule. „Molim te“, zasoptao je, „zaboravi da sam pomenuo... Nije trebalo da govorim o... Znaš da ja nisam napadan, Perine.“

„Već sam zaboravio", slabašno mu uzvrati Perin. Njene uši?

Loijal je želeo da zna kako izgleda biti oženjen. Ne namerava on da se ženi, ne još, brzo je dodao; još je mlad, i mora da završi knjigu, a uopšte nije spreman da se skrasi i živi u stedingu izlazeći iz njega samo kada krene da poseti neki drugi, a žena će na tome sasvim sigurno ustrajavati. Ne, on je samo radoznao. Ništa više. I tako se Perin raspričao o životu sa Failom, kako mu se uvukla pod kožu pre nego što se i osvestio. Nekada su Dve Reke bile kuća; sada je kuća tamo gde je Faila. Pomisao da ga ona očekuje ubrzavala mu je korak. Njeno prisustvo je obasjavalo sobu, a kad bi se osmehnula, svaka nevolja se umanjivala. Naravno, nije mogao da priča kako mu od pomisli na nju krv proključa, a od pogleda na nju srce lupa – to ne bi bilo pristojno – a sasvim sigurno nije nameravao da pominje nevolje koje mu je usadila u kosti. Šta da uradi? Zaista je bio spreman da puzi na kolenima pred njom, ali ono tvrdoglavo gvozdeno seme u njemu zahtevalo je da mu prva uputi bar jednu reč. Kada bi samo rekla da želi da stvari budu kao ranije.

„A šta je s njenom ljubomorom?", upita Loijal, i sad na Perina dođe red da se zagrcne. „Jesu li sve žene takve?“

„Ljubomora?" junački odvrati Perin. „Faila nije ljubomorna. Odakle ti takva pomisao? Ona je savršena.“

„Naravno da jeste", ravnim glasom odgovori Loijal, vireći u donji deo svoje lule. „Imaš li još duvana iz Dveju Reka? Meni je ostalo samo ovog oštrog kairhijenskog lista.“