Gospodar haosa

No, to je bilo „možda", za neko buduće vreme. Drugo nije. Prva dva dana po izlasku iz grada Sulin i Nandera zajedno bi istupale kad god bi Ruark kazao nešto što se odnosilo na Device; Sulin bi se svaki put crveneći povukla, ali bi sledećeg puta ponovo došla. Druge večeri, kada je logor postavljen, nasrnule su jedna na drugu golim rukama, spremne da ubiju.

Ili je bar to tako izgledalo Perinu. Šutirale su se, udarale pesnicama, treskale jedna drugu o zemlju, izvijale protivnici ruku toliko da je on samo čekao da kost pukne – sve dok se, koja god da je u tom času bila u slabijem položaju, ne bi izvukla uvrtanjem ili udarcem. Ruark ga je zaustavio kada je pokušao da se umeša i kao da se iznenadio što Perin to uopšte želi. Mnoštvo Kairhijenjana i Majenaca okupilo se da ih posmatra i sklapa opklade, ali nijedan Aijel nije ni pogledao u njih dve, čak ni Mudre.

Najzad je Sulin prikovala Nanderu potrbuške za tle, bolno joj izvivši ruku na leđima; onda je dohvati za kosu pa je udarala njenom glavom o tle sve dok Nandera nije klonula. Dugo je starija žena stajala posmatrajući onu koju je pobedila. Onda Sulin prebaci onesvešćenu Nanderu preko ramena, pa othrama noseći je.

Perin je pretpostavio da će nadalje Sulin voditi razgovore, ali to se ne desi. I dalje je stalno bila tu, ali Nandera, puna modrica, odgovarala je na Ruarkova pitanja i prihvatala njegove zapovedi, dok je Sulin, jednako puna modrica, bila tiha, a kad bi Nandera zatražila od Sulin da nešto obavi, ova je to činila bez oklevanja. Perinu je preostalo samo da se češka o glavi i pita se je li stvarno video kraj borbe onako kako je mislio da ga je video. Mudre su uvek hodale pored puta u manjim ili većim skupinama, i kao da su stalno menjale članove. Do kraja prvog dana Perin je shvatio da se sve one premeštaju i kruže oko dve žene, Sorilee i Amis. Do kraja drugog dana bio je sasvim siguran da njih sve zastupaju dva različita stava; bilo je suviše pogleda ispod oka i mrštenja. Amis se sve ređe povlačila i primetno je manje crvenela. Ponekad je Ruark slabo mirisao na uznemirenost, kada bi pogledao u svoju ženu, ali to je bio jedini znak da je išta primetio. Do trećeg logora od napuštanja grada Perin je upola očekivao da vidi kako se Sulinina i Nanderina tuča ponavlja među Mudrima.

Umesto toga, dve žene uzeše mešinu s vodom pa se malo udaljiše, a onda obe sedoše na zemlju i ukloniše marame koje su im pridržavale kosu. Posmatrao ih je kroz mesečinom obasjanu tamu, držeći se dovoljno udaljeno da ih ne bi slučajno prisluškivao, sve dok nije otišao na spavanje, ali one su samo ispijale šolje vode i razgovarale. Sledećeg jutra, Mudre su se i dalje premeštale iz jedne skupine u drugu, ali pre nego što je kolona prešla i tri milje, Perin shvati da sada sve kruže oko Sorilee. Tu i tamo, ona i Amis povukle bi se same na jednu stranu puta da porazgovaraju, ali više nije bilo pogleda iskosa. Da su bile vukovi, Perin bi rekao da je izazivač vođe čopora poražen, ali sudeći po njihovim mirisima, Sorilea je prihvatila Amis kao gotovo jednaku, a to se ni najmanje nije uklapalo sa vukovima.

Sedmog dana od izlaska iz Kairhijena, dok je jahao pod vrelim jutarnjim suncem, pitao se kakvo će biti sledeće iznenađenje koje će mu Aijeli prirediti, brinuo je hoće li se Aijeli i Kairhijenjani držati podalje jedni od drugih bar još jedan dan, i o tome šta će uraditi kada sustigne Aes Sedai kroz tri ili četiri dana.

Sve nestade kada stiže poruka od Polurepa. Velika grupa muškaraca – a možda i žena; vukovi su ponekad teško razlikovali ljudske mužjake i ženke – udaljena je samo nekoliko milja prema zapadu, a brzo jašu u istom pravcu kao i Perin. Perina povuče nejasna slika dva stega.

Brzo su ga okružili, Dobrejn i Nurel, Ruark i Urijen, Sorilea i Amis. „Samo nastavite", reče im on okrećući Stamena prema zapadu. „Izgleda da će nam se pridružiti nekoliko prijatelja, ali ne želimo da gubimo nimalo vremena.“

Jahali su dalje, ali nisu ga pustili samog. Pre nego što je prešao i četvrt milje, sustiglo ga je desetak Krilatih stražara i isto toliko Kairhijenjana, najmanje dvadeset Devica koje je predvodila Sulin i isto toliko sisvai’amana koje je vodio sedokosi čovek zelenih očiju i lica kojim kao da je razbijan kamen. Perina je samo iznenadilo što nisu dodali još neku Mudru, ili možda dve.

„Prijatelji", gunđala je Sulin, mrmljajući sama za sebe dok je trčala pored njegovih uzengija. „Prijatelji koji se iznenada pojavljuju, bez upozorenja, a on odjednom zna da su oni tamo.“ Podigavši glavu ka njemu, ona progovori glasnije: „Ne bih volela da te vidim kako se ponovo saplićeš preko jastuka i padaš na nos.“

Perin samo odmahnu glavom, pitajući se koje li joj je još toljage i nesvesno podario dok je bila prerušena u služavku. Aijeli su čudaci.