Gospodar haosa

Bar je bilo dobro ponovo se naći sa Danilom i ostalima, iako su bili jednako loši u blizini Aes Sedai kao i Majenci ili Kairhijenjani. Ljudima iz Dveju Reka bilo je toliko drago što ga ponovo vide da je samo nekoliko njih zagunđalo kada im je rekao da uklone Crvenog orla; ponovo će se on vijoriti, Perin je bio siguran, ali Danilov rođak Ban, koji je izgledao gotovo isto kao on osim što je imao šiljast nos i duge tanke brkove na domanski način, pažljivo ju je spakovao u svoju zobnicu. Oni nisu išli bez stegova, naravno. Za početak, bila je tu njegova crvena vučja glava. Mogli bi se i oglušiti o naređenje da je spakuju, a Kirunin hladan oholi pogled terao ga je zbog nečega da je ostavi istaknutu. Osim toga, Dobrejn i Nurel istakli su svoje stegove, kad je jedan već vijorio. Ne Izlazeće sunce Kairhijena niti Zlatnog jastreba Majena. Svaki od njih poneo je po dve Randove zastave, crveno- zlatnog Zmaja na belom i crno-beli disk na grimiznom. Aijele kao da nimalo nije bilo briga, a Aes Sedai su postale vrlo hladne, ali su izgleda slale stegonoše da marširaju pozadi.

Desetog dana, kad je sunce bilo na pola puta do najviše tačke, Perin se osećao turobno i pored stegova i Dvorečana i Koraka pod sobom. Trebalo je da sustignu kola Aes Sedai nedugo iza podneva, ali on i dalje nije znao šta da učini posle toga. Tada je stigla poruka od vukova: Dođi sada. Mnogo dvonožaca. Mnogo, mnogo, mnogo! Dođi sada!

55 Dumajski kladenci

Gavin je pokušavao da se usredsredi na tle dok je jahao na čelu kolone. Valovito zemljište s raštrkanim čestarima bilo je taman dovoljno ravno da se moglo videti nadaleko, iako neki od tih razbacanih dugih grebena i niskih brda zapravo i nisu bili tako niski kao što su izgledali. Danas je vetar dizao oblake prašine, a prašina može mnogo toga da sakrije. Nedaleko od puta, s desne strane, ležali su Dumajski kladenci, tri kamena bunara jedan uz drugi; mogla bi se napuniti burad za vodu, do sledeče sigurne vode ima bar četiri dana, ako Alijanelski izvori nisu presušili, ali Galina je naredila da nema zaustavljanja. Pokušao je da zadrži pažnju tamo gde treba, ali nije mu uspevalo.

S vremena na vreme okrenuo bi se u sedlu, i pogledao unazad, na dugačku zmiju kola koja se protezala niz put, sa Aes Sedai i Zaštitnicima koji su jahali pored, i sa poslugom koja nije bila u kolima, kako pešači. Većina Omladinaca bila je u zaštitnici, gde ih je Galina postavila. Nije mogao da vidi jedna kola, u sredini kolone, oko kojih su uvek jahale šest Aes Sedai i koja nisu bila pokrivena platnom. On bi ubio Randa al’Tora da je mogao, ali ovo mu je bilo mučno. Čak je i Erijan odbila da dalje učestvuje drugoga dana, a Svetlost je znala da je ona imala razlog. Međutim, Galina je bila nepokolebljiva.

Odlučno pogledavši napred, on je dotakao Egvenino pismo u džepu svog kaputa, gde je ležalo pažljivo umotano u slojeve svile. Samo nekoliko reči da mu kaže kako ga voli, kako mora da ode; ništa više. Čitao ga je po pet-šest puta na dan. Nije pominjala njegovo obećanje. Pa, nije digao ruku na al’Tora. Bio je zaprepašćen kada je posle mnogo dana otkrio ko je zarobljenik u kolima. Nekako će morati da je natera da to shvati, obećao joj je da neće podići ruku na tog čoveka, pa neće, makar morao da umre zbog toga, ali isto tako neće ni prstom mrdnuti da mu pomogne. Egvena mora to da razume. Svetlosti, mora.

Znoj mu se slivao niz lice, a on obrisa oči rukavom. Za Egvenu nije mogao ništa da učini, osim da se moli. Ali mogao je za Min. Nekako će morati. Ona nije zasluživala da je odnesu u Kulu kao zatočenicu; u to nije mogao da poveruje. Kada bi Zaštitnici samo malo olabavili stražu oko nje, on bi mogao...

Odjednom, Gavin postade svestan konja koji je kroz oblake prašine galopirao putem ka kolima, kako se činilo bez jahača. „Džisao“, naloži on, „reci kočijašima da zastanu. Hale, reci Radžaru da okupi Omladince.“ Oni bez reči okrenuše svoje konje i odgalopiraše. Gavin je čekao.

Bio je to čeličnosivi škopac Bendžija Dalfora, a kako se približavao, Gavin je mogao da vidi presamićenog Bendžija koji se držao za grivu škopca. Konj ga je gotovo prošao pre nego što je Gavin uspeo da mu dočepa uzde.

Bendži okrenu glavu ne podižući se, škiljeći prema Gavinu staklastim očima. Oko usta mu se skorila krv, a jednom rukom stezao je trbuh, kao da pokušava da se održi u komadu. „Aijeli", zahropta. „Hiljade. Odsvud, mislim.“ Odjednom se nasmejao. „Hladno danas, zar ni...“ Iz usta mu pokulja krv, a on se strovali na put zureći nepomično prema suncu.

Gavin okrenu svoga ždrepca i odgalopira ka kolima. Biće vremena za Bendžija kasnije, ako iko od njih preživi.

Galina je jahala njemu u susret, dok joj je laneni ogrtač koji je štitio od prašine lepršao za njom, a iz tamnih očiju tukao je plamen, i pored dostojanstvenog lica. Ona je neprekidno bila besna, još od dana kada je al’Tor pokušao da pobegne. „Šta ti umišljaš, ko si ti da naređuješ zaustavljanje kola?" pitala je.