Gospodar haosa

Jahali su po suncu gotovo sat vremena, vođeni vukovima, pravo kao strela ka meti, a kad se uspeo uz blagu padinu, nije ga iznenadilo ono što je video na oko dve milje pred sobom: po dva jahača u dugoj koloni, Dvorečane sa njegovim sopstvenim stegom Crvene vučje glave koji je pred njima lepršao na laganom povetarcu. Iznenadile su ga žene među njima – devet, izbrojao ih je – kao i broj muškaraca za koje je bio siguran da nisu Dvorečani. Od drugog barjaka zgrčila mu se vilica. Crveni orao Maneterena. Više nije mogao da izbroji koliko im je samo puta rekao da ne vade te stegove van Dveju Reka; tamo kod kuće neki njegovi predloži nisu prihvaćeni, između ostalog i onaj da se taj barjak ne ističe. A ipak, vučje loše čitanje stegova ga je pripremilo.

Brzo su ga videli, kao i njegovo društvo, naravno. Bilo je dobrih očiju u toj družini. Zaustaviše se, čekajući, a neki otkačiše lukove sa leđa, velike dvorečanske lukove koji su mogli da ubiju čoveka na tri stotine koraka ili više.

„Niko nek’ ne ide ispred mene“, reče Perin. „Neće nikoga ustreliti ako me prepoznaju.“

„Čini se da žute oči vide nadaleko", ravno odvrati Sulin. Mnogi su ga čudno merkali.

„Samo ostanite iza mene", uzdahnu Perin.

Kada je dojahao bliže čelu ovog čudnog društva, podignuti lukovi se spustiše, a strele poskidaše sa njih. Perin s radošću vide da vode Koraka, a onda, sa manje radosti, opazi i Lastavicu. Faila mu nikada neće oprostiti dopusti li da njena vrana ždrebica bude povređena. On će se rado vratiti na svog sivca, ali možda će zadržati i Stamena, lord može imati dva konja. Pa čak i ako su mu možda preostala još četiri dana života.

Iz povorke Dvorečana izjaha Danil, gladeči svoje guste brkove, a sa njim su jahali Aram i žene. Perin prepoznade bezvremena lica Aes Sedai čak i pre nego što je primetio Verin i Alanu, koje su jahale na začelju žena. Više nijednu nije poznavao, ali bio je siguran ko su, mada ne i kako su dospele ovamo. Devet. Devet Aes Sedai moglo bi biti veoma korisno kroz tri ili četiri dana, a opet, koliko sme da im veruje? Bilo ih je devet, a Rand je rekao da samo šest sme da ga prati. Pitao se koja li je Merana, njihova predvodnica.

Aes Sedai četvrtaste vilice, koja je ličila na seljanku bezvremenog lica, progovori pre nego što je Danil stigao da otvori usta. Jahala je čvrstu smeđu kobilu. „Znači, ti si Perin Ajbara. Lord Perin, trebalo bi da kažem. Mnogo smo čule o tebi.“

„Stvarno je iznenađenje sresti te ovde“, hladno reče nadmena ali prelepa žena, „u tako čudnom društvu.“ Jahala je tamnog škopca vatrenih očiju; Perin bi se kladio da je ta životinja obučena da bude bojni konj. „Mislili smo da si zasigurno negde ispred nas.“

Ne obraćajući pažnju na njih, Perin pogleda u Danila. „Nisam razočaran, ali kako ste vi stigli ovamo?“

Danil okrznu pogledom Aes Sedai, pa besno zagladi brkove. „Krenuli smo kao što si naložio, lorde Perine, i što smo brže mogli. Mislim, ostavili smo kola i sve, pošto nam se činilo da mora postojati neki razlog za tvoj nagli odlazak. Onda su nas Kiruna Sedai i Bera Sedai i ostale sustigle, a one su rekle kako Alana može da pronađe Randa – gospodara Zmaja, htedoh da kažem – a pošto si ti otišao s njim, bio sam siguran da ćeš biti gde god da je on, a nije bilo načina da znamo jesi li otišao iz Kairhijena, i...“ On duboko uzdahnu. „U svakom slučaju, izgleda da su bile u pravu, jesu li, gospodaru Perine?“

Perin se namršti, pitajući se kako Alana može da ga nađe. Ali, mora da je bila sposobna za to, ili Danil i ostali ne bi bili ovde. Ona i Verin i dalje su se držale začelja, sa vitkom ženom očiju boje lešnika, koja je, činilo se, često uzdisala.

„Ja sam Bera Harkin", reče žena četvrtastog lica, „a ovo je Kiruna Načiman.“ Ona pokaza glavom ka svojoj nadmenoj drugarici. Izgleda da su ostale mogle bez predstavljanja, za sada. „Hoćeš li nam reći zbog čega si ovde kada je mladi al’Tor – gospodar Zmaj – ne nekoliko dana prema severu?“

Nije mnogo razmišljao. Ako je ovih devet nameravalo da se pridruži Aes Sedai koje su pred njima, malo je šta mogao da uradi kako bi ih sprečio. Devet Aes Sedai na njegovoj strani, međutim... „On je zarobljen. Aes Sedai po imenu Koiren i još najmanje pet njih vode ga u Tar Valon. Ili su bar to naumile. Ja nameravam da ih zaustavim.“ To je izazvalo prilično uzbuđenje, Danil je raširio oči, a sve Aes Sedai zažagoriše uglas. Samo je Aram bio miran, a opet, on kao da nije mnogo brinuo ni o čemu drugom doli o Perinu i svom maču. Sve Aes Sedai mirisale su na zgražavanje i strah, i pored svojih smirenih lica.

„Moramo ih zaustaviti, Bera.“ To je izgovorila žena čija je kosa bila u tarabonskim pletenicama, baš kada je bleda Kairhijenjanka na vitkoj doratastoj kobili rekla: „Ne možemo dopustiti Elaidi da ga se dočepa, Bera.“

„Šest?", s nevericom upita žena sa očima boje lešnika. „Šest nije moglo da ga obuzda, sigurna sam u to.“