33 Записници са седница Министарског савета... С. 200-202.
34 Записници са седница Министарског савета... С. 206.
35 Записници са седница Министарског савета... С. LXI.
36 Цит. по: Stojkov Т. Opozicija u vreme sestojanuarske diktature... S. 191.
37 Цит. no: Dobrivojevic I. Op. cit. S. 48.
38 Цит. no: Boban Lj. Maček i politika Hrvatske Seljačke Stranke... I. S. 51.
39 Цит. no: Stojkov T. Opozicija u vreme sestojanuarske diktature... S. 195.
40 Stojadinovic M. Op. cit. S. 284.
41 Avramovski Ž. Op. cit. Knj. 2. S. 229-321.
42 Радикалы и партия Корошца воздержались от участия в выборах.
43 Цит. no: Boban Lj. Maček i politika Hrvatske Seljačke Stranke... I. S. 184.
44 Того же мнения о прошедших выборах придерживался и британский посол в ] де (см.: Avramovski Ż. Britanci о Kraljevini Jugoslaviji. Godišnji izveštaji britanskog poslaci Beogradu 1921-1938. Zagreb, 1986. Knj. 2. S. 346).
45 Stojkov T. Opozicija u vreme sestojanuarske diktature... S. 13.
46 AJ. Ф. 80, фасцикла 31-261.
47 Цит. no: Boban Lj. Maček i politika Hrvatske Seljačke Stranke... I. S. 175.
48 Stojadinovic M. Op. cit. S. 467.
49 Ibid. S. 342.
50 ДимиН Jb. Исторща српске државности. Нови Сад, 2001. Кнь. 3. Србща у)угослави]и. С1
51 Цит. по: Stojkov Т. Opozicija u vreme sestojanuarske diktature... S. 204.
52 Stojkov T. Opozicija u vreme sestojanuarske diktature... S. 189.
5ЪДимиЫЬ. Историка српске државности. Квь. 3... С. 191.
54 Цит. по: Boban Lj. Maček i politika Hrvatske Seljačke Stranke 1928-1941.1. Zagreb, 19"*.
55 Цит. no: Boban Lj. Op. cit. I. S. 31-32.
56 Суд оправдал главу ХКП.
57 Stojkov Т. Opozicija u vreme sestojanuarske diktature. Beograd, 1969. S. 94.
58 Цит. no: Stojkov T. Op. cit. S. 209.
59 Силкин A.A. Степан Радич и интернационализация хорватского вопроса (1918-11 Восточная Европа после Версаля. СПб., 2007.
60 Крневич пытался воздействовать на мнение политических элит Франции и Кошутич - Италии.
Будак - деятель «франковской» Хорватской партии права, в 1941 г. ставший одним Угташеского режима в так называемом Независимом государстве Хорватия (НДХ). изаторов геноцида сербов в НДХ. В 1930-е годы Будак - «попутчик» ХКП.
Stojkov Т. Op. cit. S. 211.
-ryski Ż. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji. Godišnji izveštaji britanskog poslanstva u 1-21-1938. Zagreb, 1986. Knj. 2. S. 471. no: Joeanoeuh Д. Политичке успомене. III. Београд, 1997. С. 181. ївуя таким образом, Радич добился от Александра Карагеоргиевича и Николы ■дознания статуса «вождя хорватского народа». Особое впечатление на сербов происшествие Радича в Москву и вступление его партии в Крестинтерн. її. по: ДимитрщевиИ М. Ми и Хрвати. Хрватско питаїье 1914-1939. Споразум са Хр-Београд, 1939. С. 154.
по: Stojkov Т. Op. cit. S. 119.
£ по: Boban Lj. Op. cit. I. S. 127. no: Boban Lj. Op. cit. I. S. 114.
I ствет на предложение НРП, ДП и ЗП Мачек выдвинул заведомо нереализуемое в ус-иторитарного полицейского режима контрпредложение выдвинуть на выборах сов-^ сшпозиционный список.
Пмт по: Stojkov Т. Op. cit. S. 217.
Boban Lj. Op. cit. I. S. 127.
B ljł подробнее: СилкинА.А. Внутриполитические предпосылки заключения Соглашения t-Мачек и формирования Бановины Хорватия (1934-1939 гг.) // Человек на Балканах, м і эбщество: опыт взаимодействия (конец XIX - начало XX века). СПб., 2009.
Г* Ght. По: Boban Lj. Op. cit. I. S. 175.
75 Шгг. no: Boban Lj. Op. cit. I. S. 175.
Si LIht. no: Boban, Lj. Op. cit. I. S. 314.
joeanoeuh CmouMupoeuh М. Дневник. 1936-1941. Нови Сад, 2000. С. 98.
ТИ Архив Jyro^aBHje. Ф. 37, Фасцикла 2. Л. 439. s Г^Там же, фасцикла 48. Л. 143-145.
И Цит. по: Joeanoeuh Д. Указ.соч. II. С. 181.
>1 oeanoeuh Д. Указ. соч. IV. С. 185. tl Цит. по: Joeanoeuh Д. Указ. соч. V. С. 184.
.13 Stojadinovic М. Ni rat ni pakt. Jugoslavija izmedu dva rata. Rijeka, 1970. S. 466.
Avramovski Ż. Op. cit. S. 471.
&5 Цит. no: Boban Lj. Op. cit. I. S. 316.
H* Joeanoeuh Д. Указ. соч. II. С. 181.
S7 Цит. по: Joeanoeuh Д. Указ. соч. III. С. 261.
тенденции и противоречия. С началом 1 сентября 1939 г. Второй миро-■: просы отношения к ней, к обеим воюющим сторонам, к политике наиболее ис-жав, к позиции соседних государств и, конечно, прежде всего к положению лавии, к ее безопасности, к внешнеполитическому курсу привлекли, естест-ное внимание в югославском обществе, в первую очередь в его наиболее оби политически активных слоях. Но еще большее и куда более обостренное внимание сосредоточилось на проблемах внутриполитического устройс-ктив реорганизации югославского государства в связи с произошедшим в ■густа 1939 г. подписанием соглашения Цветковича - Мачека и образованием Хорватия.