Kruna mačeva

„Da, ali ostaje pitanje Cenkanja.“ Ta je reč pri Harininom izgovoru očito počinjala velikim slovom. „Džendai proročanstva kazuju kako ćeš nas ti dovesti do slave i kako će sva mora sveta biti naša. Kao što ćemo mi dati tebi, tako i ti moraš dati nama. Ako se ne budem dobro Cenkala, Nesta će me okačiti nagu, za nožne članke, na glavnom jarbolu, i pozvaće Prvih dvanaest klana Šodein da imenuju novu gospu od talasa.“ Izraz potpunog užasa pojavio joj se na licu dok su joj ove reči silazile sa usana, a njene crne oči postajale su sve razrogačenije posle svake reči, kao od neverice. Njen vetrotragač zaprepašćeno je zurila u nju, a Dera i Taval su se toliko trudile da to ne čine, očiju prikovanih za sto, da se činilo da će im lica pući od napora.

I odjednom, Rand je shvatio. Ta’veren. Video je posledice, iznenadne trenutke kada su se najneverovatnije stvari događale jer se on našao u blizini, ali on nikada nije znao šta se događa dok se ne bi okončalo. Opustivši noge najbolje što je mogao, on nasloni ruke na sto. „Ata’an Mijere će mi služiti, Harina, to je zacrtano.“

„Da, služićemo te, ali…“ Harina se napola podigla u svojoj stolici otpijajući čaj. „Šta mi to radite, Aes Sedai?“, povikala je drhteći. „Ovo nije pošteno cenkanje!“

„Ne radimo ti mi ništa“, mirno joj reče Merana. Čak je uspela da proguta i gutljaj tog čaja a da ne žmirne.

„Ti si u prisustvu Ponovorođenog Zmaja“, dodala je Rafela. „Koramura, kome vas vaša proročanstva pozivaju da mu služite, kako mi se čini.“ Ona stavi prst na bucmasti obraz. „Rekla si da govoriš u ime gospe od brodovlja. Znači li to da je tvoja reč obavezujuća za sve Ata’an Mijere?“

„Da“, promuklo prošaputa Harina, bacivši se nazad u svoju stolicu. „Ono što kažem obavezuje svaki brod, kao i sve nas, uključujući i gospu od brodovlja.“ Bilo je nemoguće za nekoga od Morskog naroda da pobeli u licu, pa ipak, piljeći u Randa, ona se približila tome koliko god je mogla.

On se osmehivao Min, da sa njom podeli taj trenutak. Makar će mu neki narod prići a da se ne bori protiv toga na svakom koraku, ili da se ne pocepa poput Aijela. Možda je Min pomislila kako on želi njenu pomoć u završnici, ili je to opet bio uticaj ta’verena. Ona se nagnula ka gospi od talasa. „Bićeš kažnjena zbog onoga što će se ovde dogoditi danas, Harina, ali ne onoliko koliko se bojiš, mislim. U svakom slučaju, jednoga dana ti ćeš biti gospa od brodovlja.“

Harina se namršti ka njoj, a onda baci pogled ka svome vetrotragaču.

„Ona nije Aes Sedai“, reče Šalona, a Harina je delovala kao da se zaglavila između olakšanja i razočarenja. Dok nije progovorila Rafela.

„Pre nekoliko godina čula sam izveštaje o devojci sa zadivljujućom sposobnošću da vidi budućnost. Jesi li to ti, Min?“

Min iskrivi lice gledajući u svoju šolju, a onda oklevajući klimnu glavom; uvek je govorila da će, kako više ljudi bude znalo šta može da čini, manje dobra izaći iz toga. Pogledavši ispod oka preko stola, ka Aes Sedai, uzdahnula je. Rafela je samo klimnula glavom, ali Merana je piljila u nju, pohlepnih smeđih očiju ispod maske dostojanstva. Nema sumnje, spremala se da pritera Min uza zid, čim to bude moguće, i da je ispita kakav je to Talenat i kako radi, a nije bilo sumnje da je i Min to očekivala. Rand oseti peckanje razdraženosti; trebalo bi da zna da će je on zaštiti od maltretiranja. Peckanje razdraženosti, i topao osećaj da može makar od toga da je zaštiti.

„Možeš verovati onome što Min kaže, Harina“, reče Rafela. „Po izveštajima koje sam čula, čini se kako se sve ono što vidi nekako i obistini. A čak i ako to ne shvata, čini mi se da je videla još nešto.“ Njena okrugla glava malo se nagnu na jednu stranu, a osmeh joj izvi usne. „Ako ćeš biti kažnjena zbog onoga što će se ovde dogoditi, onda to mora da znači kako ćeš se složiti sa svime što Koramur želi.“

„Osim ako se ne složim ni sa čim“, izlete Harini. „Ako ne okončam Cenkanje…“ Njene pesnice, koje su bile na stolu, zgrčiše se. Već je priznala kako mora da se Cenka. Priznala je da će Morski narod služiti.

„Ono što tražim od vas nije teško“, reče Rand. Razmišljao je o ovome još od kada je odlučio da dođe. „Kada budem želeo brodove da prenesu mene ili potrepštine, Morski narod će ih dati. Hoću da znam šta se događa u Tarabonu i Arad Domanu, kao i zemljama između. Vaši brodovi mogu da saznaju – saznavaće – ono što želim da znam; oni pristaju u Tančiku i Bandar Ebanu i u stotini ribarskih sela i gradića između. Vaši brodovi mogu da isplove na more dalje nego ičiji drugi. Morski narod će nadzirati Aritski okean onoliko daleko na zapad koliko mogu da otplove. Postoje ljudi, Seanšani, koji žive iza Aritskog okeana, a jednoga dana oni će doći da nas osvoje. Morski narod će me obavestiti kada oni dođu.“