Kruna mačeva

Iza njega se pojavilo pet-šest jahača – znojavi ljudi u kaputima napumpanih rukava sa satenskim prugama i žene, svetlucave od znoja, u jahaćim haljinama sa širokim, debelim čipkanim okovratnicima. Svi su nosili samostrele. Ni poslednji od tih jahača nije se zaustavio, dok su konji udarali kopitima i odmahivali glavama, kada ih se još dva puta više probi kroz žbunje iz drugog pravca i zaustavi blizu Karalin – vitki, bledi ljudi i žene u tamnoj odeći s prugama u boji, ponekad i ispod struka. Svi sa samostrelima. Sluge dopešačiše za njima, naprežući se i teško dišući od vrućine, ljudi zaduženi da oderu i ponesu svaku ulovljenu životinju. Činilo se da jedva ima veze što niko od njih nije imao ništa više od noža za dranje zataknutog za pojas. Min proguta knedlu i nesvesno malo brže potapša obraze maramicom. Ako samo jedno prepozna Randa pre nego što on to shvati…

„Nisu uhode, Darline“, reče ona okrećući konja da se suoči s pridošlim Tairencem. Visoki lord Darlin Sisnera! Sve što je sada nedostajalo bio je gospodar Toram Rijatin. Min požele da Randovo ta’verensko cimanje Šare bude makar malo potpunije. „Rođak sa suprugom“, nastavila je Karalin, „došao je iz Andora da me vidi. Mogu li da ti predstavim Tomasa Trakanda – iz jedne od sporednih grana kuće – i njegovu suprugu, Džejsi.“ Min gotovo da iskezi zube na nju; jedina Džejsi koju je ikada upoznala bila je kao prašnjava suva šljiva pre no što je napunila i dvadeset, do daske kisela i naprasite naravi.

Darlin ponovo baci pogled na Randa, zadržavajući se na trenutak na Min. On spusti svoj samostrel i samo malo nagnu glavu: visoki lord Tira pozdravlja nižeg plemića. „Dobro nam došli, gospodaru Tomase. Treba biti hrabar čovek pa nam se pridružiti pod ovim okolnostima. Al’ Tor bi mogao da pusti divljake na nas svakoga časa.“ Gospa Karalin ga razdraženo pogleda, a on se napravi kao da to ne vidi.

Zato je primetio da u odgovor Randov naklon nije bio ništa dublji od njegovog; primetio je i namrštio se. Tamna privlačna žena iz njegove pratnje ljutito dahnu promrmljavši nešto – imala je izduženo tvrdo lice, očito vešto ljutnji – a punačak čova, namršten i oznojen u svetlozelenom kaputu s crvenim prugama, potera svoga konja napred, kao da namerava da pregazi Randa.

„Točak tka kako Točak želi“, hladno reče Rand, kao da nije ništa primetio. Ponovorođeni Zmaj obraćao se… Ponovorođeni Zmaj obraćao se bilo kome, eto šta je to bilo. Oholost na vrhuncu. „Mnogo je toga što se ne dogodi onako kako očekujemo. Na primer, ja sam čuo da si ti u Tiru, u Hardon Mirku.“

Min je poželela da se usuđuje da progovori, da se usuđuje da mu kaže nešto što bi ga primirilo. Opredelila se da ga tapše po ruci. Nezainteresovano. Supruga – sad, to je bila reč koja je odjednom dobro zvučala – supruga koja nezainteresovano tapka ruku svome mužu. Još jedna dobra reč. Svetlosti, bilo je tako teško biti pošten! To nije bilo pošteno, morati da budeš pošten.

„Visoki lord Darlin nedavno je stigao dugim brodom s nekoliko svojih najbližih prijatelja, Tomase.“ Karalinin grleni glas nimalo se nije menjao, ali njen škopac se iznenada propeo, nema sumnje oštro podboden petom, a ona, praveći se da ga obuzdava, nakratko okrete leđa Darlinu i uputi Randu kratak pogled upozorenja. „Ne uznemiravaj visokog lorda, Tomase“

„Ne smeta mi, Karalin“, reče Darlin, o tetivu kačeći svoj samostrel za sedlo. On dojaha malo bliže i spusti ruku na visoku jabučicu svoga sedla. „Čovek treba da zna u šta se upušta. Možda si čuo priče o al’Torovom odlasku u Kulu, Tomase. Došao sam jer su me Aes Sedai pre nekoliko meseci upozorile da bi se to moglo dogoditi, a tvoja me je rođaka obavestila kako je dobila isto upozorenje. Pomislili smo kako ćemo moći da je stavimo na Sunčev presto pre nego što ga se Kolaver dočepa. Pa, al’Tor nije budala; nikada nemoj da pomisliš tako nešto. Lično, mislim da je pošteno izigrao Kulu. Kolaver je obešena, on je na sigurnom iza zidina Kairhijena – bez ikakvih Aes Sedai privezaka, mogu da se kladim, šta god da priče kazuju – a dok ne pronađemo neki način da ga se oslobodimo, sedimo mu na dlanu i čekamo da on stisne pesnicu.“

„Brod te je dovezao“, jednostavno reče Rand. „Brod može i da te odveze.“ Odjednom, Min shvati kako on njoj nežno tapše šaku koju je držala na njegovoj ruci. On pokušava nju da umiri!

Iznenada, Darlin zabaci glavu i poče da se smeje. Mnogo je žena koje bi zaboravile na njegov nos zbog tih očiju i toga smeha. „I mogao bi, Tomase, ali već sam zamolio tvoju rođaku da se uda za mene. Ona neće da kaže ni da ni ne, ali čovek ne može da ostavi čak ni moguću nevestu na milost Aijelima, a ona neće da pođe.“