Kruna mačeva

„Je li?“, suvo upita Kecuejn. Min oseti kako joj srce tone. Čak i da joj Rand nije govorio o njoj, po tome kako ga je posmatrala bilo je očito da ga poznaje. Tanane zlatne ptice i meseci i zvezdice njihali su se dok je odmahivala glavom. „Većina dečaka nauči da ne gura prste u privlačne plamenove već prvi put kad se opeku, Tomase. Druge moraš da isprašiš po turu kako bi naučili. Bolje i crvena zadnjica negoli spaljena šaka.“

„Dobro znaš da nisam dete“, oštro joj odvrati Rand.

„Znam li?“ Odmerila ga je od glave do pete, a činilo se kao da se smanjio. „Pa, čini se da ću uskoro videti treba li ti naprašiti tur.“ Hladne oči okrenuše se na Min, pa na Karalin i uz konačni zamah šalom, Kecuejn se izgubi u gomili.

Min proguta knedlu, a bila je zadovoljna kad je videla da je Karalin uradila isto, savlađivala se ili ne. Rand je – slepa budala! – zurio za Aes Sedai kao da namerava da pojuri za njom. Ovog puta Karalin je bila ta koja mu je spustila ruku na grudi.

„Izgleda mi da se znaš s Kecuejn“, rekla je u dahu. „Pazi se nje; čak i druge sestre je gledaju sa divljenjem.“ Njen grleni glas postao je smrtno ozbiljan. „Nemam pojma šta će se još dogoditi danas, ali šta god da je, mislim da ti je vreme da pođeš, ’rođače Tomase’. Vreme je već prošlo. Srediću da konji…“

„Je li to tvoj rođak, Karalin?“, oglasio se dubok, bogat muški glas, a Min odskoči, iako joj to nije bila namera.

Toram Rijatin izgledao je još bolje izbliza nego izdaleka; imao je neku vrstu jake muške lepote i ponašanje svetskog čoveka koje bi bilo privlačno za Min u vreme pre nego što je srela Randa. Pa, još uvek je to smatrala zgodnim, samo ne koliko samog Randa. Osmeh njegovih čvrstih usana bio je veoma privlačan.

Toramov pogled spusti se na Karalininu ruku, koja je još uvek počivala na Randovim grudima. „Gospa Karalin biće moja supruga“, rekao je lenjo. „Jesi li znao?“

Karalin se zacrvene od besa. „Ne govori to, Torame! Rekla sam ti da neću, i neću!“

Toram se osmehnu Randu. „Mislim da žene nikada ne znaju šta im je po volji dok im se to ne pokaže. Šta ti misliš, Džerale? Džerale?“ On se namršteno okretao oko sebe. Min ga je zadivljeno posmatrala. A bio je tako sladak, sa pravim naznakama… Poželela je da može po volji da prizove Viđenje. Zbilja je želela da zna šta budućnost nosi ovom čoveku.

„Videla sam da ti se prijatelj odšunjao na onu stranu, Torame.“ Usana iskrivljenih od gađenja, Karalin neodređeno mahnu rukom. „Naći ćeš ga blizu pića, mislim, ili kako gnjavi sluškinje.“

„Kasnije, mila moja.“ On pokuša da joj dodirne obraz, i delovao je kao da ga zabavlja to što je ona odstupila unazad. Bez zadržavanja, on preusmeri svoje dobro raspoloženje na Randa. I mač koji mu je visio o boku. „Hoćeš li malo nadmetanja, rođače? Zovem te tako jer ćemo biti rođaci, kada mi Karalin postane supruga. S mačevima za vežbanje, naravno.“

„Sigurno da neće“, nasmejala se Karalin. „On je mlad, Torame, jedva da razaznaje jedan kraj te stvarčice od drugog kraja. Njegova mi majka nikada ne bi oprostila kad bih dopustila…“

„Nadmetanje“, iznenada reče Rand. „Pa, mogao bih i da vidim kuda će nas to odvesti. Slažem se.“

36 Sečiva

Min nije znala treba li da zaječi, ili da viče, ili da naprosto sedne i zaplače. Karalin, koja je raskolačenih očiju piljila u Randa, kao da je imala istu nedoumicu.

Smejući se, Toram poče da trlja ruke. „Slušajte svi“, povikao je. „Videćete malo nadmetanja. Napravite mesta. Napravite mesta.“ On krenu odlučnim korakom mašući ljudima da se pomaknu iz sredine šatora.

„Čobanine“, zareža Min, „ti nemaš mozak od vune, istina glasi da ti uopšte nemaš mozga!“

„Ja to ne bih baš tako izrazila“ – Karalin je govorila vrlo suvim glasom „ali predlažem da se smesta izgubite. Kakve god… smicalice… misliš da upotrebiš, u ovom šatoru se nalazi sedam Aes Sedai, od čega su četiri iz Crvenog ađaha, nedavno pristigle s juga na svom putu za Tar Valon. Ako bi ijedna od njih makar samo posumnjala, bojim se da ono, šta god to bilo, što je trebalo da se dogodi danas nikada neće imati prilike za to. Odlazi.“

„Neću koristiti nikakve… smicalice.“ Rand skide svoj opasač za mač i predade ga Min. „Ako sam na jedan način dotakao tebe i Darlina, možda na neki drugi mogu Torama.“ Gomila se razilazila, oslobađajući prostor između dva velika glavna stuba od oko dvadesetak koraka u obimu. Neki su gledali ka Randu, a bilo je mnogo podgurkivanja i prigušenog podsmevanja. Aes Sedai su, naravno, dobile počasna mesta, Kecuejn i njene dve pratilje na jednoj, četiri bezvremene žene iz Crvenog ađaha na drugoj starni. Kecuejn i njene družbenice posmatrale su Randa sa otvorenim neodobravanjem i, za Aes Sedai, gotovo otvoreno su pokazvale ozlojeđenost, ali Crvene sestre delovale su kao da ih mnogo više zanimaju ove tri. Makar su uspevale da izgledaju, iako su stajale tačno naspram njih, kao da uopšte ne primećuju one druge sestre. Niko nije mogao da bude toliko slep ne uloživši u to mnogo truda.