Kruna mačeva

Naravno, to nije bilo tako jednostavno, čak ni za Aes Sedai. Ander Tol imao je puna kola sparušenih krompira koje je nameravao da proda u gradu, a nije nameravao nimalo da se približava Sunčevoj palati u kojoj je, saopštio im je, Ponovorođeni Zmaj jeo je ljude, pečene na ražnjevima koje su okretale Aijelke visoke po deset koraka. Nema tih Aes Sedai koje bi njega ubedile da priđe i na milju od Sunčeve palate. S druge strane, Kecuejn mu je dobacila vrečicu s novcem, i on je iskolačio oči kada je pogledao u nju, a onda mu je saopštila kako je upravo kupila sav njegov krompir i unajmila njega i njegova kola. Ako mu se to ne dopada, može slobodno da joj vrati vrećicu sa novcem. Sve je to rekla s pesnicama na bokovima i propratila izrazom lica koji je govorio da bi isto tako mogao da pojede sve krompire i kola na licu mesta, ako mu samo padne na pamet da pokuša da vrati tu kesu s novcem. Ander Tol bio je, kako se ispostavilo, vrlo razuman čovek. Samitsu i Nianda su istovarile kola – krompiri su jednostavno preleteli iz kola na zemlju i uredno se složili u gomilu pored puta. Po njihovim ledenim izrazima lica, ovo nikako nije bio način kako bi ikada očekivale da će primenjivati Jednu moć. Po izrazu Darlinovog lica, dok je stajao tamo još uvek držeči Randa preko ramena, njemu je i te kako laknulo što on nije bio taj kome bi poverile ovaj zadatak. Ander Tol sedeo je na kolima dok mu je donja vilica hitala ka kolenima, okretao kesu među prstima kao da se pita je li, na kraju krajeva, tu ipak bilo dovoljno novaca.

Kada su posedali na pod kola, a sva slama koja je bila ispod krompira nagomilana da se napravi ležaj za Randa, Kecuejn pogleda Min preko njega. Gospar Tol je pucketao uzdama i izvlačio iznenađujuću brzinu iz onih mula. Kola su se užasno ljuljala i poskakivala; točkovi ne samo što su bili klimavi nego su, izgleda, bili i izvitopereni. Žaleći što nije ostavila makar malo slame za sebe, Min se zabavljala posmatrajući kako Samitsu i Nianda postaju sve ukočenijih lica dok su se truckale i odskakivale. Karalin im se otvoreno smejala. Visoko sedište kuće Damodred nije se libila da pokaže svoje uživanje što i Aes Sedai jednom imaju grubu vožnju. Mada uistinu, mršava kakva je bila, ona je više odskakivala i prizemljivala se glasnije nego one. Darlin se držao za stranicu kola i činilo se da ga ništa ne dotiče, bez obzira koliko se truckao; on se samo mrštio i prelazio pogledom od Karalin do Randa.

Kecuejn je bila druga koju, izgleda, nije bilo briga da li joj zubi cvokoću. „Očekujem da stignemo tamo pre mraka, gazda Tole“, povikala je, što je izazvalo još pucketanja i ubrzavanje. „Sad mi reci“, upitala je okrenuvši se ka Min, „šta se tačno dogodilo poslednji put kada se dečko probudio među Aes Sedai?“ Njene oči uhvatile su Minin pogled i nisu ga puštale.

On je želeo da to ostane tajna, ako je moguće, dok god je to bilo moguće. Ali on je umirao, a jedina slamka za koju je Min mogla da se uhvati bile su ove tri žene. Možda im to saznanje neće pomoći. A možda će ih to saznanje navesti da ga makar malo bolje razumeju. „Stavile su ga u kutiju“, započela je.

Nije bila sigurna kako je uspela da nastavi – osim što je znala da mora – niti kako je uspela da se ne rasplače – osim što nije mogla ponovo da poklekne kada je bila potrebna Randu – ali nekako je nastavila preko zatvaranja i batina a da joj glas nije zadrhtao, sve do trenutka kada su Kiruna i ostale klekle da bi položile zakletvu. Darlin i Karalin delovali su ošamućeno. Samitsu i Nianda delovale su užasnuto. Mada, ispostavilo se, ne zbog razloga koje je ona pretpostavljala.

„On je… umirio tri sestre?“, piskavo je upitala Samitsu. Odjednom, ona pokri usta dlanom i okrenu se da se nagne preko stranice kola koja su se ljuljala, pa se glasno izriga. Nianda joj se pridružila gotovo i pre nego što je ova počela, te su njih dve tako visile prazneći stomake.

A Kecuejn… Kecuejn dotaknu Randa po bledom licu, skidajući mu slamu iz kose. „Ne boj se, dečače“, meko je rekla. „One su mi otežale zadatak, kao i tebi, ali ja te neću povrediti ništa više nego što moram.“ Min oseti kako joj se unutrašnjost zaledila.

Stražari na gradskim kapijama vikali su na kola u trku, ali Kecuejn je rekla gazdi Tolu da se ne zaustavlja, i on je poterao svoje mule još brže. Ljudi na ulicama skakali su im s puta kako ne bi bili pregaženi, a prolazak kola pratili su povici i psovke, prevrnute nosiljke i kočije koje su uletale u tezge uličnih prodavaca. Kroz ulice i uz širok prilaz Sunčevoj palati, stražari u Dobrejnovim bojama rasuli su se kao da se spremaju na odbranu od hordi. I dok je gazda Tol skvičao iz sveg glasa kako su ga Aes Sedai naterale da to učini, vojnici primetiše Min. Onda su ugledali Randa. Ako je Min mislila da je pre toga bila u kovitlacu, grdno je pogrešila.