Kruna mačeva

„Šta to radiš?“, zahtevala je da zna Samitsu, skočivši sa stolice. Koliko god da se osećala nesigurno među Aša’manima, briga za njenog onesvešćenog bolesnika nadvladala je sve to. „Ti. Fline, ili ko god da si.“ Krenula je ka krevetu, a Narišma se pomerio da joj zapreči put. Mršteći se, ona pokuša da prođe sa druge strane, a on joj spusti šaku na ruku.

„Još jedan dečak koji ne ume da se ponaša“, promrmlja Kecuejn. Od sve tri sestre, samo ona nije pokazivala nikakvo uzbuđenje zbog Aša’mana. Umesto toga, posmatrala ih je iznad tornja svojih vrhovima pripijenih iskošenih prstiju.

Narišma pocrvene zbog njene opaske i skloni ruku, ali kada Samitsu pokuša da prođe pored njega, on ponovo stade pred nju.

Ona odluči da mu viri preko ramena. „Ti, Fline, šta to radiš? Neću ti dopustiti da ga ubiješ svojim neznanjem! Čuješ li me?“ Min je bukvalno poskakivala s noge na nogu. Nije mislila da bi Aša’mani hteli da ubiju Randa, ne namerno, ali… On im je verovao, ali… Svetlosti, čak je i Amis delovala nesigurno, namršteno gledajući od Flina do Randa.

Flin spusti čaršave Randu do struka, otkrivajući ranu. Posekotina nije delovala ni bolje ni lošije nego što je se sećala – razjapljena, upaljena rana bez krvi koja je prosecala okrugli ožiljak. On je delovao kao da spava.

„Ne može da učini ništa gore od onoga kako je Rand sada“, reče Min. Niko nije obraćao pažnju na nju.

Dašiva ispusti nekakav groktav zvuk, a Flin ga pogleda. „Vidiš li nešto, Aša’mane?“

„Ja nemam nimalo Talenta za Lečenje“, reče Dašiva ogorčeno iskriviši usne. „Ti si taj koji je prihvatio moj predlog i naučio.“

„Kakav predlog?“, zahtevala je da zna Samitsu. „Istrajaću u tome da ti…“

„Tišina, Samitsu“, reče Kecuejn. Ona je delovala kao jedina u sobi koja je smirena, osim Amis, a zbog toga kako se Mudra poigravala svojim nožem, Min nije baš bila sigurna ni za nju. „Mislim da on uopšte ne želi da povredi dečaka.“

„Ali, Kecuejn“, nametljivo započe Nianda, „taj čovek je…“

„Rekoh, tišina“, odlučno joj odbrusi sivokosa Aes Sedai.

„Uveravam vas“, reče Dašiva, uspevajući da istovremeno deluje ljigavo i grubo, „Flin zna šta radi. On već može da uradi stvari kakve vi Aes Sedai nikada niste ni sanjale.“ Samitsu šmrknu; glasno. Kecuejn samo klimnu glavom i zavali se u svoju stolicu.

Flin je prstom pratio natečenu posekotinu, a potom i stari ožiljak. On je delovao osetljivije. „Oni su slični, ali različiti, kao da su tu dve različite zaraze. Samo što to nije zaraza; to je… tama. Ne mogu da nađem bolju reč.“ On slegnu ramenima, merkajući Samitsu i njen šal sa žutim resama, dok se ona mršitla na njega, ali ovog puta to je bio pogled proučavanja.

„Nastavi s time, Fline“, mrmljao je Dašiva. „Ako on umre…“ Namreškavši nos kao da nešto smrdi, činilo se kako ne može da skine pogled s Randa. Usne su mu se pomicale, dok je pričao sam sa sobom, a jednom je ispustio i nekakav zvuk, pola jecaj a napola ogorčen smeh, a da mu se izraz lica nije ni za trun promenio.

Duboko udahnuvši, Flin pogleda uokolo po prostoriji, u Aes Sedai, u Amis. Kada je primetio Min, ona se trže, a njegovo izrovašeno lice pocrvene. On brzo ispremešta čaršave da pokrije Randa do vrata, ostavljajući otkrivene samo staru i novu ranu.

„Nadam se da nikome ne smeta ako pričam“, rekao je, počevši da pomera ogrubele ruke iznad Randovog boka. „Čini se da mi priča malčice pomaže.“ Čkiljio je, usredsređen na ozlede, a prsti su mu se lagano pomicali. To je vrlo ličilo na tkanje, shvatila je Min. Glas mu je bio gotovo odsutan, samo je delimično razmišljao o onome što govori. „Lečenje me je i ponukalo da odem u Crnu kulu, moglo bi se reći. Bio sam vojnik, dok me koplje nije pogodilo u butinu; posle toga nisam mogao propisno da sedim u sedlu niti da duže hodam. Bila je to petnaesta rana koju sam zadobio u gotovo četrdeset godina provedenih u Kraljičinoj gardi. Petnaesta koja se računala, u svakom slučaju; ne računaju se ako možete da hodate ili jašete posle njih. Za tih četrdeset godina video sam mnoge prijatelje kako umiru. Tako sam otišao i M’hejl me je naučio Lečenju. I ostalom. Beše to grubo Lečenje; jednom me je Lečila Aes Sedai – o, bilo je to pre više od trideset godina, sada – a ovo boli u poređenju s tim. Ali radi jednako dobro. A onda, jednog dana, ovaj Dašiva ovde – izvinjavam se; Aša’man Dašiva – rekao je kako se pita zašto je to sve isto, bez obzira da li je u pitanju čovek sa slomljenom nogom ili kijavica, pa smo počeli da razgovaramo i… pa, on nema nimalo osećaja za to, lično, ali ja, pa, izgleda da imam žicu, da tako kažem. Taj Talenat. Pa sam počeo da razmišljam, a šta ako…? Evo ga. Ovo je najbolje što sam mogao da uradim.“

Dašiva zagunđa kada Flin iznenada sede unazad na pete i nadlanicom obrisa čelo. Lice mu je bilo orošeno znojem, što je bilo prvi put da Min vidi Aša’mana kako se znoji. Randova posekotina nije nestala, ali Min se činilo da se smanjila, kako je manje crvena i upaljena. On je i dalje spavao, ali lice mu je delovalo manje bledo.