Kruna mačeva

Samitsu tako brzo prolete pored Narišme da ovaj nije stigao ni da se pomeri. „Šta si uradio?“, zahtevala je da zna, spuštajući prste Randu na čelo. Šta god da je našla pomoću Moći, obrve joj se popeše na pola puta do kose, a glas joj je od kraljevskog prešao u čistu nevericu. „Šta si uradio?“

Flin sa žaljenjem slegnu ramenima. „Ništa posebno. Nisam stvarno mogao da dotaknem ono što je bilo naopako. Na neki način sam ih zapečatio i odvojio od njega, za neko vreme, u svakom slučaju. To neće potrajati. Sada se bore međusobno. Možda će se međusobno poubijati, dok će se ostatak njega sam izlečiti.“ Uzdahnuvši, odmahivao je glavom. „S druge strane, ne mogu da kažem da to neće ubiti i njega. Ali mislim da sad ima veću mogućnost za oporavak nego ranije.“

Dašiva samozdovoljno klimnu glavom. „Da; on ima mogućnost, sada.“ Pomislili biste kako je on lično izveo Lečenje.

Na Flinovo očito zaprepašćenje, Samitsu prođe oko kreveta kako bi mu pomogla da ustane. „Sad ćeš mi ispirčati šta si tačno radio“, rekla je dok joj je kraljevski nastup bio u čudnoj suprotnosti s tim kako su njeni brzi prsti starcu nameštali okovratnik i poravnavali mu kaput. „Kada bi samo postojao neki način da mi pokažeš! Ali opisaćeš mi to. Moraš! Daću ti sve zlato koje imam, rodiću ti dete, učiniću šta god poželiš, ali moraš da mi ispričaš sve što možeš.“ Očito i sama nesigurna da li zapoveda ili preklinje, ona je povela veoma izbezumljenog Flina prema prozorima. On je otvorio usta više no jednom, ali ona je bila suviše zauzeta brbljanjem da bi to primetila.

Ne hajući za to šta će svi pomisliti, Min se popela na krevet i legla tako da joj je Randova glava bila pod bradom, i obgrila ga. Mogućnost. Potajno je osmatrala troje oko kreveta. Kecuejn u njenoj stolici, Amis koja je stajala nasuprot, Dašivu, na nogama, naslonjenog na jedan od četvrtastih stubova kreveta, sve njih sa nečitljivim aurama i slikama koje su igrale oko njih. Sve oči behu uprte u Randa. Nema sumnje da je Amis videla nekakvu propast za Aijele ako Rand umre, a Dašiva, jedini koji je imao nekakav izraz lica, namršten ali zabrinut, propast za Aša’mane. A Kecuejn… Kecuejn, koja ne samo da je poznavala Beru i Kirunu, nego ih je terala da skaču kao devojčice i pored svih njihovih zakletvi Randu. Kecuejn, koja neće povrediti Randa „ništa više nego što mora“.

Kecuejnin pogled na trenutak se sreo s Mininim, a Min se stresla. Nekako, ona će ga zaštititi dok ne bude mogao da štiti sam sebe, od Amis, od Dašive i Kecuejn. Nekako. Nesvesno, počela je da mumla uspavanku, nežno ljuljuškajući Randa. Nekako.

37 Poruka iz palate

Dan nakon Praznika ptica svanuo je uz jake vetrove s Mora oluja, a oni su zbilja smanjili vrućinu u Ebou Daru. Međutim, nebo bez oblačka i crveno-zlatna sunčeva lopta na obzorju obećavali su vrelinu čim se vetar bude umirio. Met je žurio niz Tarezinsku palatu otkopčanog zelenog kaputa i poluuvezane košulje, kao da se još uvek sprema. Nije baš skakao na svaki zvuk, ali trzao se, mnogo uznemireniji nego što mu se dopadalo, kad god bi neka od služavki prošla njišući podsuknjama i osmehujući mu se. Svaka od njih osmehivala se na taj posebni… sveznajući način. Mogao je samo da se obuzdava da ne potrči.

Konačno, progutavši knedlu, gotovo na prstima je napredovao zaklonjenim šetalištem pored dvorišta konjušnica. Između stubova sa uzdužnim usecima pored šetališta, žućkaste trskolike biljke u velikim crvenim saksijama i lozice, koje su sa širokim listovima išaranim crvenim prugama visile iz metalnih korpi, stvarale su tanak zaklon. Nesvesno je spustio šešir niže kako bi prikrio lice. Rukom je dodirivao koplje – ašandarei, tako ga je Birgita nazvala – nesvesno prelazeći prstima preko drške, kao da će morati da se brani. Kockice u njegovoj glavi besno su se kotrljale, a opet, to nije imalo nikakve veze s njegovom uznemirenošću. Nju je uzrokovala Tilin.