Kruna mačeva

Uzveravši se navrat-nanos za Lanom i Nalesinom i Beslanom u treću kočiju, Met namesti svoje koplje preko vrata, pa se teško spusti, s korpom na krilu, dok se kočija zanosila napred. „Otkud si ti ispao, Lane?“, izletelo mu je čim su završili sa upoznavanjem. „Ti si poslednji koga sam očekivao da vidim. Gde si bio? Svetlosti, mislio sam da si mrtav. Znam kako se Rand bojao da se to dogodilo. I da puštaš Ninaevi da ti tako naređuje. Zašto bi, za ime Svetlosti, dopuštao nešto takvo?“

Zaštitnik kamenog lica kao da je razmišljao na koje pitanje najpre da odgovori. „Ninaevu i mene je prošle noći venčala gospa od brodovlja“, konačno je rekao. „Ata’an Mijere imaju nekoliko… neobičnih… običaja oko venčanja. Bilo je tu iznenađenja za oboje.“ Nešto poput osmeha dotaknu mu usne, ali ništa drugo. On se lagano stresao; izgleda da je to bilo sve na šta je nameravao da odgovori.

„Neka blagoslov Svetlosti obasja tebe i tvoju nevestu“, pristojno promrmlja Beslan, naklonivši se koliko je to bilo moguće u skučenoj kočiji, a Nalesin isto promrmlja nešto, mada je po njegovom izrazu lica bilo potpuno jasno da Lana smatra ludim. Nalesin je imao prilike da provede dosta vremena u društvu sa Ninaevom.

Met je samo sedeo ljuljući se u ritmu kretanja kočije i piljeći pred sebe. Ninaeva udata? Lan oženjen Ninaevom! Taj čovek jeste lud. Nije ni čudo što mu je pogled delovao tako prazno. Met bi radije ugurao pobesnelu lisicu pod sopstvenu košulju. Samo se budale žene, a samo je ludak mogao da se oženi Ninaevom.

Ako je Lan i primetio kako nisu baš svi oduševljeni, on to nije pokazivao. Ako se izuzmu njegove oči, nije izgledao nimalo drugačije nego što se Met sećao. Možda samo malo čvršće, ako je to bilo moguće. „Postoji nešto bitnije“, rekao je Lan. „Ninaeva ne želi da to znaš, Mete, ali treba da ti se kaže. Dvojica tvojih ljudi su mrtvi, ubila ih je Mogedijen. Žao mi je, ali ako je to neka uteha, bili su mrtvi pre nego što su to i shvatili. Ninaeva misli da je Mogedijen sigurno otišla, jer bi, inače, pokušala ponovo, ali ja nisam tako ubeđen. Čini se da ima neki lični razlog da mrzi Ninaevu, iako je Ninaeva uspela da izbegne da mi kaže koji je.“ Ponovo taj osmeh; Lan kao da ga nije bio svestan. „Nije izbegla sve o tome, u svakom slučaju, ali to sada nije bitno. Međutim, najbolje je da znaš sa čime se možda suočavamo pošto pređemo reku.“

„Mogedijen“, uzdahnu Beslan dok su mu se oči presijavale. Taj je verovatno opet video zabavu.

„Mogedijen“, uzdahnu Nalesin, ali u njegovom slučaju to je više ličilo na gunđanje, a potom je oštro čupnuo svoju zašiljenu bradicu.

„Te proklete sažežene žene“, promrmlja Met.

„Nadam se da u to ne ubrajaš i moju ženu“, hladno reče Lan, jednom rukom hvatajući balčak mača, a Met brzo podiže ruke.

„Naravno da ne. Samo Elejnu i… i one Srodnice.“

Trenutak kasnije Lan klimnu glavom, a Met ispusti kratak uzdah olakšanja. To bi baš ličilo na Ninaevu da mu smesti da ga ubije njen muž – njen muž! – da je sigurno, kao što je sigurno da je hleb smeđ, pokušala da prikrije činjenicu da je jedna od Izgubljenih možda u gradu. Čak ga ni Mogedijen nije stvarno plašila, ne dok god je imao lisičju glavu oko vrata, ali taj privezak nije mogao da zaštiti Nalesina i ostale. Nema sumnje da je Ninaeva smatrala kako će ona i Elejna to učiniti. Dopustile su mu da povede Crvenruke, sve vreme mu se podsmevajući u potaji dok su…

„Zar nećeš pročitati poruku od moje majke, Mete?“

Dok Beslan to nije pomenuo, nije ni primetio da je ispresavijano parče papira ćušnuto između korpe i prugaste krpe. Virilo je taman dovoljno da se primeti zeleni pečat i na njemu sidro ukršteno s mačem.

On palcem polomi vosak pa odvi stranicu, držeći je tako da Beslan ne može da vidi šta je napisano. Dobro je da je tako učinio; ili, opet, uzimajući u obzir kako je drugi čovek gledao na situaciju, možda i nije bilo bitno. U svakom slučaju, Metu je ipak bilo drago da niko sem njega nije video te reči. Srce mu je tonulo sve dublje sa svakim novim redom.