Kruna mačeva

„Sad ti slušaj mene! Ta žena ne priznaje ’ne’ kao odgovor; ja joj kažem ne, a ona mi se smeje. Izgladnjivala me je, zastrašivala me je, jurila me je kao da je pastuv! Ona ima više ruku negoli šest bilo kojih drugih žena koje sam ikada susreo. Pretila je da će pozvati služavke da me svlače ako je ne pustim…“ Odjednom mu je sinulo šta govori. I kome to govori. Uspeo je da zatvori usta pre nego što je progutao muvu. Odjednom se veoma zanimao za tamne gvozdene vrane urezane u dršku ašandareija, samo da ne bi moro da se susretne s njenim pogledom. „Ono što pokušavam da kažem jeste da ti to ne razumeš“, promrmljao je. „Sve si pogrešno shvatila.“ Usudio se da baci pogled ka njoj ispod oboda svog šešira.

Slabašno crvenilo popelo joj se u obraze, ali lice joj je bilo uzvišeno poput mermernog poprsja. „Pa… čini se da sam nešto pogrešno shvatila“, ozbiljno je rekla. „To je… baš nevaljalo od Tilin.“ Učinilo mu se da joj usne poigravaju. „Jesi li pokušao da vežbaš drugačije osmehe u ogledalu, Mete?“

Zapanjen, on je žmirkao. „Šta?“

„Čula sam iz pouzdanih izvora da je to ono što mlade žene rade kako bi privukle pažnju kraljeva.“ Nešto je napuklo u ozbiljnosti njenoga glasa, a ovoga puta usne su joj sasvim sigurno zaigrale. „Mogao bi da pokušaš i sa upadljivim treptanjem.“ Zarivši zube u donju usnicu, okrenula se, dok su joj se ramena tresla, a ogrtač protiv prašine lelujao je za njom kada je požurila prema mestu za ukrcavanje. Pre nego što je nestala van dometa sluha, mogao je da čuje kako smejući se dobacuje nešto o tome da sad vidi „… kad zaigra mečka pred tvojim vratima“. Riejna i Mudre žene požurile su za njom, jato kokošaka pratilo je pile umesto da bude obrnuto. Nekoliko veslača razgolićenih grudi, koji su bili van svojih brodica, prestali su da namotavaju užad ili šta god da su radili, pa sa poštovanjem pognuše glave dok su prolazile pored njih.

Smaknuvši šešir, Met se premišljao da li da ga baci na zemlju i počne da skače po njemu. Žene! Trebalo je da udavi tu krvavu kći naslednicu. A i Ninaevu, zarad opšteg načela. Osim, naravno, što to nije mogao da uradi. Dao je obećanje. A one kockice još uvek su koristile njegovu lobanju umesto čaše za bacanje. I jedna od Izgubljenih možda se nalazila negde u okolini. Vrativši šešir na glavu pomalo nakrivo, on odmaršira do mesta za ukrcavanje, progura se pored Mudrih žena i stiže Elejnu. Ona je još uvek pokušavala da obuzda kikotanje, ali svaki put kad bi pogledala u njegovom pravcu, ponovo bi joj se u obrazima pojavila boja, kao i sam kikot.

On je gledao pravo pred sebe. Proklete žene! Prokleta obećanja. Dovoljno odigavši šešir kako bi mogao preko glave da prevuče kožnu pantljiku s vrata, on je s oklevanjem gurnu ka njoj. „Ti i Ninaeva moraćete da se dogovorite koja od vas će je nositi. Ali hoću je nazad kada budemo napuštali Ebou Dar. Shvataš li? Onog trenutka kada budemo odlazili…“

Odjednom je shvatio kako hoda sam. Kada se okrenuo, ustanovio je da Elejna stoji potpuno nepomična, dva koraka iza njega, buljeći u njega dok su se Riejna i ostale nagurale iza nje.

„Šta je sada?“, raspitivao se. „O! Da, znam za Mogedijen.“ Mršavi čova s crvenim kamenjem u svojoj mesinganoj naušnici, koji se naginjao preko užeta za sidrenje, tako se iznenadno trgao na pomen tog imena da je pao preko stranice čamca uz glasan krik i pljusak. Meta nije bilo briga ko ga sluša. „Pokušale ste da je zatajite – i smrt dvojice mojih ljudi! – pošto ste mi dale obećanje. Pa, razgovaraćemo o tome kasnije. I ja sam dao nekakvo obećanje; obećao sam da ću vas dve sačuvati žive. Ako se Mogedijen pojavi, krenuće za vama dvema. Sada, evo.“ Ponovo je gurao privezak ka njoj.

Ona je zapanjeno odmahnula glavom, a onda se okrenula da nešto promrmlja Riejni. Tek kada su starije žene krenule ka mestu gde je Ninaeva stajala, dozivajući ih rukom sa vrha brodskih stepenica, Elejna je uzela lisičju glavu i okretala je među prstima.