Kruna mačeva

„Imaš li ti uopšte ikakvu predstavu šta bih bila spremna da učinim samo da bih mogla ovo da proučavam?“, upitala je tiho. „Ikakvu predstavu?“ Ona je bila visoka za ženu, ali još uvek je morala da podigne glavu kako bi gledala u njega. Kao da ga nikada ranije nije videla. „Ti si mladić koji izaziva neprilike, Mete Kautone. Lini bi rekla da se ponavljam, ali ti…!“ S uzdahom, Elejna posegnu i skide mu šešir pa mu prebaci pantljiku preko glave. Ona mu je čak gurnula lisičju glavu u košulju i potapšala je pre nego što mu je vratila šešir. „Neću da je nosim dok i Ninaeva ne bude imala jednu, ili Avijenda, a mislim da i one dele moj stav. Ti je nosi. Na kraju krajeva, teško možeš pokušati da održiš obećanje ako Mogedijen ubije tebe. Iako ne mislim da je još uvek ovde. Mislim da veruje kako je ubila Ninaevu, te me ne bi iznenadilo ako na tome i ostane. Međutim, ti moraš biti pažljiv. Ninaeva kaže da nailazi oluja, a pri tom nije mislila na ovaj vetar. Ja…“ Bledo rumenilo ponovo joj se pojavilo na obrazima. „Žao mi je što sam ti se smejala.“ Pročistila je grlo, gledajući u stranu. „Ponekad zaboravljam svoju dužnost prema podanicima koje imam. Ti si poštovanja dostojan podanik, Metrime Kautone. Postaraću se da Ninaeva shvati šta je stvarno između… između tebe i Tilin. Možda možemo i da ti pomognemo.“

„Ne“, zamucao je. „Mislim, da. Mislim… To jest… O, žeženu kozu mu poljubim ako imam pojma šta sam mislio. Gotovo da sam poželeo da ne znaš istinu.“ Ninaeva i Elejna koje sede i nad čajem raspravljaju o njemu s Tilin. Hoće li ikada moći to da preživi? Hoće li posle toga moći ijednu od njih da pogleda u oči? Ali ako to ne učine… Našao se između medveda i vuka, a nije mogao nikuda da pobegne. „O, ovčijih mu splačina! Ovčijih mu splačina i krvavog mu crnog luka na puteru!“ Gotovo da je zaželeo da ga ona opomene zbog njegovog jezika onako kako je to Ninaeva činila, samo da bi promenili temu.

Njene usne su se u tišini pomerale, a on je za trenutak imao čudan utisak da ona ponavlja ono što je upravo izrekao. Naravno da nije. Priviđalo mu se; to je bilo to. Ona glasno reče: „Razumem.“ Zvučala je kao da je stvarno tako. „Hajdemo, Mete. Ne možemo da gubimo vreme stojeći u mestu.“

Razjapljenih vilica posmatrao ju je kako podiže suknje i ogrtač da bi prošla preko doka. Ona razume? Ona razume, a nije dodala nijednu kiselu opasku, ništa mu nije dobacila? A on je njen podanik. Njen poštovanja dostojan podanik. Poigravajući se priveskom, pratio ju je. Bio je siguran kako će morati da se bori ne bi li ga ikada povratio. Da živi i koliko dve Aes Sedai, još uvek ne bi mogao da shvati žene, a plemkinje su bile najgore; načisto.

Kada je stigao do stepenica niz koje je Elejna sišla, dvojica velača s mesinganim naušnicama već su koristili duge motke da odgurnu svoje plovilo. Elejna je uvodila Riejnu i ostale Mudre žene u kajitu, a Lan je stajao na pramcu s Ninaevom. Beslanov povik pozivao ga je na drugu brodicu, na kojoj su bili svi muškarci osim Zaštitnika.

„Ninaeva je rekla da nema mesta ni za koga od nas“, rekao mu je Nalesin, dok se brodica ljuljuškala isplovljavajući na Eldar. „Rekla je da bi bila prevelika gužva.“ Beslan se smejao, osmatrajući po njihovoj sopstvenoj brodici. Vanin je sedeo pored vrata kajite, zatvorenih očiju, praveći se da je negde drugde. Harnan i Ted Kandel, Andorac iako tamnoput koliko i bilo koji od mornara, popeli su se na krov kajite; ostale Crvenruke razmestile su se po palubi, pokušavajući da se sklone s puta veslačima. Niko nije ušao u kajitu, kao da su svi čekali da vide hoće li je Met ili Nalesin ili Beslan zauzeti.

Met stade blizu visokog jarbola na pramcu, zagledavši se za drugim brodom koji se baš pred njima lagano pomicao pomoću vesala. Vetar je šibao tamnu ustalasanu vodu, kao i njegovu maramu, a morao je i da pridržava svoj šešir. Šta li je Ninaeva nameravala? Ostalih devet žena na drugom brodu bile su sve do jedne u kajiti, ostavivši palubu njoj i Lanu. Oni su stajali na pramcu, Lan prekrštenih ruku, Ninaeva mašući rukama kao da nešto objašnjava. Osim što je Ninaeva retko kad objašnjavala bilo šta. Bolje rečeno nikad, a ne retko kad.

Šta god da je radila, to nije potrajalo. U zalivu su se belasali talasi, tamo gde su se usidreni ljuljali češljari, šunjači i lebdači Morskog naroda. Reka nije bila toliko loša, ali brod se i dalje ljuljao više nego što se Met sećao sa bilo kog od svojih prethodnih putovanja. Nije dugo prošlo pre nego što se Ninaeva presamitila preko ograde, gubeći svoj doručak, dok ju je Lan pridržavao. To Meta podseti na njegov sopstveni stomak; gurnuvši šešir pod mišku, da mu ga vetar ne bi oduvao, on izvuče parče sira.