Kruna mačeva

Ninaeva i Elejna su bile uporne da ostanu na čelu, s Riejnom između njih i Mudrim ženama odmah iza. Lan je bio Ninaevi uz rame, kao neki vučji hrt, s rukom na dršci mača, a njegove su oči neprekidno pretraživale, isijavajući pretnjom. Ako ćemo pravo, on sam verovatno bi bio dovoljan da zaštiti dvadesetak lepuškastih šesnaestogodišnjakinja koje nose pune vreće zlata, čak i ovde, ali Met je bio ustrajan da Vanin i ostali takođe drže otvorene oči. U stvari, bivši konjokradica i lovokradica držao se tako blizu Elejne da se svakom može oprostiti ako je pomislio kako joj je on Zaštitnik, iako debeo i prilično izgužvan. Beslan je upadljivo prevrtao očima zbog Metovih zapovedi, a Nalesin se razjareno poigravao bradicom i mumlao kako je još uvek mogao da bude u krevetu.

Po okolnim ulicama su se šepurili muškarci, često odeveni u odrpane prsnike, sa ogromnim mesinganim alkama u ušima i mesinganim prstenjem ukrašenim obojenim staklom, s jednim, a ponekad i dva noža zataknuta za tkanicu. Dok su im se dlanovi nadnosili nad te noževe, piljili su uokolo kao da izazivaju da ih bilo ko pogrešno pogleda. Drugi su se šunjali od ugla do ugla, od vrata do vrata, zasenčenih očiju, oponašajući mršave koščate pse koji su ponekad režali iz tamnih prolaza dovoljno širokih tek da se u njih ugura jedan čovek. Ovi su ljudi bili nagnuti nad svoje noževe i nije bilo načina da se proceni koji će pobeći a koji će ubosti. Ali, sve u svemu, zbog žena su svi muškarci uveliko delovali ponizno, dok su se razmetljivo šetale u svojim iznošenim haljinama i okićene sa dvostruko više mesinganog nakita negoli ijedan muškarac. I one su nosile noževe, to se podrazumevalo, a njihove odlučne tamne oči slale su sa svakim pogledom po deset vrsta izazova. Ukratko, Rahad je bio ona vrsta mesta gde se svako ko bi nosio svilu teško mogao nadati da će preći deset koraka a da ga ne raspale po glavi. Posle toga bi mu najveća nada bila da će ga skinuti do gole kože i baciti na gomilu đubreta u nekom prolazu, pošto je jedina druga mogućnost bila da se uopšte i ne probudi. Ali…

Deca su izletala iz svakih drugih vrata sa olupanim glinenim šoljama vode, koje su poslale njihove majke za slučaj da Mudre žene žele da se osveže. Muškarci s licima punim ožiljaka, čije su oči odjekivale ubistvima, buljili su razjapljenih usta u sedam Mudrih žena koje su išle zajedno, a onda su se nesigurno klanjali i raspitivali uz najveću ljubaznost mogu li nekako da pomognu, treba li neko ili nešto da se isecka? Žene, koje su ponekad imale iste takve oči, a uvek uz poglede od kojih bi čak i Tilin zažmirkala, trapavo su se spuštale u kniks i bez daha se raspitivale je li potrebno da pokažu put, da li je neko bio tako naporan da je bilo potrebno da dođe toliko Mudrih žena? Ako je tako, bilo je jasno nagovešteno, Tamarla i ostale zbilja ne moraju da se zamaraju, dovoljno je samo da saopšte ime.

O, svi su oni pokazivali zube vojnicima, srčano kao i uvek, iako su se i oni najtvrđi sklanjali podalje od Lana posle prvog pogleda. A za divno čudo, i od Vanina. Nekoliko muškaraca zarežalo je na Beslana i Nalesina kad god bi predugo zurili u duboke izreze na ženskim haljinama. Neki su režali i na Meta, iako ovome nije bilo jasno zbog čega, jer, za razliku od ove dvojice, on sebe nikada nije dovodio u opasnost da mu očne jabučice upadnu u prednji deo ženskih haljina. On je znao kako treba posmatrati a da to bude nenametljivo. Na Ninaevu i Elejnu niko nije obraćao pažnju, i pored sve njihove kićenosti, kao ni na Riejnu u njenoj crvenoj vunenoj haljini; one nisu nosile crvene pojaseve. Ali su bile pod zaštitom tih pojaseva. Met shvati da je Beslan bio u pravu. Mogao je da istrese kesu novca na zemlju, a niko ne bi podigao ni bakrenjak, bar dok su Mudre žene bile u blizini. Mogao je da uštine za zadnjicu svaku ženu koja je bila na vidiku; pa čak i ako bi poludela zbog toga, ona bi se samo okrenula i odšetala.

„Kakva prijatna šetnja“, suvo je primetio Nalesin, „uz tako zanimljive prizore i mirise. Nisam li ti slučajno pomenuo kako nisam dovoljno spavao prošle noći, Mete?“

„Želiš li da umreš u krevetu?“, zagunđa Met. Mogli su isto tako i da ostanu u krevetima; ovde su bili prokleto beskorisni, to je bilo sasvim sigurno. Tairenac uvređeno šmrknu. Beslan se nasmeja, ali on je verovatno pomislio kako je Met govorio o nečem drugom.

Preko Rahada su marširali dok se Riejna nije konačno zaustavila pred zgradom koja je izgledala potpuno isto kao i sve ostale, s malterom koji se ljuštio i ciglama što su se mrvile, istom onom do koje je Met juče pratio drugu ženu. Sa ovih prozora nije visilo nikakvo rublje. Na ovom su mestu živeli samo pacovi. „Ovde je“, rekla je.

Elejnine oči lagano su se pele do zaravnjenog krova. „Šest“, promrmljala je veoma zadovoljnim glasom.

„Šest“, uzdahnula je Ninaeva, a Elejna je potapša po ruci kao da je teši.