Kruna mačeva

„One su Crni ađah“, konačno progovori Ninaeva. Glas joj je u početku bio slabašan, ali postajao je sve jači kako je nastavljala. „Falion Boda i Ispan Šefar. Počinile su ubistvo u Kuli, a i gore stvari od tada. One su Prijateljice Mraka i…“ – glas joj je zadrhtao na trenutak – i stavile su me pod štit.“

Novopridošle su nastavile mirno da prilaze. „Jesi li ikada čula takvu glupost, Ispan?“ Aes Sedai izduženog lica obraćala se svojoj drugarici, koja je prestala da se mršti na prašinu dovoljno dugo da bi prezrivo pogledala Ninaevu. „Ispan i ja dolazimo iz Bele kule, dok su Ninaeva i njene prijateljice pobunjenice protiv Amirlin Tron. One će biti oštro kažnjene zbog toga, kao i svako ko im pomaže.“ Sa zaprepašćenjem, Met shvati da ove žene nemaju pojma; one su mislile da su on, Lan i ostali samo unajmljeni grubijani. Falion se nasmešila Ninaevi. U poredenju s tim osmehom, mećava je delovala toplo. „Neko će se silno obradovati da te vidi kada te budemo vratile nazad, Ninaeva. Ona misli da si mrtva. Bolje da vi ostali sada odete. Ne želite da se mešate u poslove Aes Sedai. Moji će vas ljudi otpratiti do reke.“ Ne skidajući pogled s Ninaeve, Falion mahnu ljudima, koji su bili iza nje, da istupe.

Lan se pokrenuo. On nije izvukao mač, a naspram Aes Sedai ne bi mu to ništa ni značilo, pa, u svakom slučaju ne bi, ali jednog trenutka on je stajao nepomično, a sledećeg se bacio na ove dve. Baš pre nego što je udario, zagunđao je kao da je primio težak udarac, ali ipak se obrušio na njih, oborivši obe Crne sestre na prašnjavi pod. To je otvorilo ustave na brani.

Lan se podigao na ruke i kolena, a jedan od krupnih tipova zamahnuo je toljagom koja je bila okovana gvožđem da mu raspoluti glavu. Met mu zabode svoje koplje u stomak dok su Beslan i Nalesin i petorica Crvenruku žurili da se sudare s Prijateljima Mraka koji su uz urlik krenuli u napad. Lan se usteturao na noge, pa zamahnuvši mačem raspori jednog Prijatelja Mraka od učkura do grla. U tom hodniku nije bilo mnogo prostora da bi se koristio mač ili ašandarei, ali uzak prostor omogućavao im je da se suoče sa dvostruko brojnijim neprijateljima ili čak još brojnijim, a da ne budu nadjačani u prvom trenutku. Ljudi koji su roktali suočavali su se s njima licem u lice, međusobno se laktajući u pokušaju da se dočepaju dovoljno prostora kako bi ih uboli ili udarili toljagom.

Malo prostora ostalo je čisto oko Crnih sestara i oko Ninaeve; za to su se same postarale. Mršavi Crvenruka, Andorac, gotovo je udario u Falion, ali je u poslednjem trenutku bio odgurnut i preleteo je preko hodnika, obarajući u letu dvojicu teških Prijatelja Mraka pre nego što je raspalio o zid i sasuljao se niz njega, a zadnji deo njegove glave ostavio je krvavi trag na ispucalom, prašnjavom malteru. Neki ćelavi Prijatelj Mraka progurao se kroz redove branilaca i poleteo je na Ninaevu sa isukanim nožem; vrisnuo je kada je iznenada bio povučen za noge, koje poleteše uvis, a krik mu se prekinuo kada je licem tako jako raspalio o patos da mu je glava od toga odskočila.

Očito, Ninaeva više nije bila pod štitom, a ako ledena lisičja glava koja se ljuljala na Metovim grudima nije bila dovoljan nagoveštaj da su ona i Crne sestre u nekoj vrsti borbe, onda je način na koji su jedne drugima pokazivale zube, ne obraćajući nimalo pažnje na bitku oko njih, prosto urlao tu činjenicu. Dve Mudre žene gledale su, užasnute; one su držale svoje zakrivljene noževe u šakama, ali skupile su se uza zid, široko razrogačenih očiju i širom razjapljenih usta, prelazeči pogledom između Ninaeve i druge dve.

„Borite se.“ Odreza im Ninaeva. Glavu je okrenula samo malčice, tako da je mogla istovremeno da vidi i njih i Falion i Ispan. „Ne mogu sve sama; povezane su. Ako se ne borite protiv njih, one će vas ubiti. Znate za njih, sada!“ Mudre žene su je posmatrale kao da im je predložila da pljunu u lice kraljici. Usred povika i gunđanja Ispan se melodično nasmeja. Usred povika i gunđanja, sa gornjeg dela stepenica začuo se oštar krik.

Ninaeva brzo okrenu glavu na tu stranu. Odjednom se stresla, a glavu je okrenula nazad kao da je ranjeni jazavac, sa izrazom lica koji bi bio dovoljan da natera Falion i Ispan da smesta pobegnu, ako imaju imalo razuma. Međutim, Ninaeva je dobacila očajnički pogled ka Metu. „Gore je neko usmeravao“, procedila je kroz zube. „Tamo ima nevolja.“

Met je oklevao. Bilo je verovatnije da je Elejna naletela na pacova. Verovatnije… On uspe da odbije bodež koji je ciljao u njegova rebra, ali nije bilo mesta da zamahne ašandareijem, niti da koristi njegovu dršku kao borbeni štap. Beslan ubode pored njega i pogodi napadača u srce.

„Molim te, Mete“, ukočeno reče Ninaeva. Ona nikada nije molila. Radije bi sama sebi prerezala grkljan. „Molim te.“