Kruna mačeva

Kada joj je pomogao da se podigne na noge, ona pogleda niz hodnik, ka Vaninu sa licem umazanim krvlju, na žene koje su ležale tamo gde su popadale, pa iskrivi lice. „O, Svetlosti“, zasoptala je. „O, krvi mu i krvavog mu žeženog pepela!“ I pored svega on se trgao. Ne samo zato što nikada nije očekivao da čuje takve reči iz njenih usta; delovale su mu čudno, kao da je poznavala zvuke, ali ne i njihovo značenje. Nekako, zbog njih je delovala i mlađe nego što je izgledala.

Otresavši njegovu ruku, oslobodila se šešira koji je jednostavno bacila u stranu, pa je požurila da klekne pored najbliže Mudre žene, Riejne, i uhvatila joj je glavu među šake. Žena je ležla oklembešena, potrbuške i raširenih ruku, kao da se saplela dok je trčala. Prema sobi koju su svi tražili, prema svome napadaču, ne od njega.

„Ovo je iznad mojih mogućnosti“, promrmljala je Elejna. „Gde je Ninaeva? Zašto se nije popela s tobom, Mete? Ninaeva!“, povikala je prema stepeništu.

„Nema potrebe da pištiš ko mačka“, zareža Ninaeva, pojavivši se na stepenicama. Međutim, gledala je preko ramena, dole, niz stepenice. „Čvrsto je drži, čuješ li me“, zapišta ona poput mačke. Šešir je držala u ruci i mahala njime na onoga na koga je vikala. „Ako dopustiš da i ova pobegne, tako ću ti isprašiti uši da će ti zvoniti do sledeće godine!“

Tek tada se okrenula, a oči joj gotovo iskočiše iz glave. „Svetlost nas obasjala“, zasoptala je, požurivši da se nagne nad Džanirom. Jedan dodir i uspravila se, bolno se mršteći. On je mogao da joj kaže kako je ta žena mrtva. Ninaeva kao da je doživljavala svaku smrt kao lični udarac. Stresavši se, ona ode do sledeće, Tamarle, ali ovoga puta je izgleda bilo nečega što je mogla da Leči. Takođe je izgledalo da Tamarline povrede nisu jednostavne, jer je klečala nad njom, mršteći se. „Šta se to ovde dogodilo, Mete?“, zahtevala je da zna i ne okrećući se ka njemu. On uzdahnu zbog njenog tona; mogao je i da pretpostavi da će ona odlučiti kako je sve ovo njegova krivica. „Pa, Mete, šta se dogodilo? Hoćeš li progovoriti, čoveče, ili ću morati da…“ Nikada nije saznao čime je nameravala da mu zapreti.

Lan je došao za Ninaevom uz stepenište, naravno, sa Sumeko koja mu je bila za petama. Punačka Mudra žena baci pogled po hodniku, pa smesta podiže suknje i potrča ka Riejni. Samo je jednom zabrinuto pogledala ka Elejni pre nego što se spustila na kolena i počela na neki čudan način da pomera ruke iznad Riejne. To smesta privuče Ninaevinu pažnju.

„Šta to radiš?“, oštro ju je upitala. Ne prekidajući ono što je radila nad Tamarlom, ona je upućivala samo kratke poglede ka punačkoj ženi, ali njen glas je naprosto probadao. „Gde si to naučila?“

Sumeko se trgla, ali ruke joj se nisu zaustavljale. „Oprosti mi, Aes Sedai“, rekla je brzo soptavim, isprekidanim glasom. „Znam da ne bi trebalo… Umreće ako ne budem… Znam kako nije trebalo da nastavim s pokušajima da… Samo sam htela da naučim, Aes Sedai. Molim te.“

„Ne, ne, samo nastavi“, odsutno joj reče Ninaeva. Veći deo njene pažnje bio je usredsređen na ženu koja joj je bila pod rukama, ali ne i sva. „Izgleda da znaš nekoliko stvari koje čak ni ja… Hoću da kažem, imaš veoma zanimljiv način rada sa tokovima. Pretpostavljam da ćeš otkriti kako veliki broj sestara želi da uči od tebe.“ Upola ispod glasa, ona dodade. „Možda će tada mene da ostave na miru.“ Sumeko nije mogla da čuje ovo poslednje, ali od onoga što je čula, brada joj se spustila na pozamašne grudi. Međutim, gotovo da nije pravila stanku.

„Elejna“, nastavila je Ninaeva, „hoćeš li da potražiš Zdelu, molim te? Pretpostavljam da su ovo ta vrata.“ Ona pokaza glavom ka pravim vratima, koja su stajala otvorena isto kao i petora-šestora ostalih. To natera Meta da zatrepće dok nije primetio dva sićušna, u krpe uvijena zavežljaja što su ležala ispred, na mestu gde su, verovatno, ispala pljačkašima.

„Da“, promrmlja Elejna. „Da, mogu makar toliko da učinim.“ Upola digavši ruku ka Vaninu koji je još uvek klečao, ona je pusti da padne, pa uz uzdah prođe kroz dovratak iz koga skoro trenutno pokuljaše oblaci prašine i začu se kašalj.

Više no punačka Mudra žena nije bila jedina koja je stigla za Ninaevom i Lanom. Ajina se nečujno popela uz stepenice, gurajući pred sobom Tarabonku, Prijateljicu Mraka, tako što joj je ruku zavrnula na leđima, a šakom joj je obujmila potiljak. Ajina je imala izbačenu bradu i stisnute usne; lice joj je bilo napola uplašeno jer je bila sigurna kako će je živu odrati zato što loše postupa sa Aes Sedai, a upola rešeno da je drži, pa nek bude šta god da bude. Ninaeva je tako delovala na ljude, povremeno. Oči Crne sestre bile su raskolačene od užasa, a toliko se zanosila da bi sasvim sigurno pala, samo da je Ajina nije pridržavala. Mora da je bila pod štitom, sasvim sigurno, a još sigurnije bi radije izabrala da je živu oderu nego ovo što joj se trenutno događalo. Suze su joj lile iz očiju, a usne su joj se pomerale u nečujnom jecanju.