Kruna mačeva

Met je pokušavao da prikupi strpljenje; nadao se da mu ga je dovoljno preostalo. Možda, ako upotrebi obe šake i obe noge. „Golami su stvoreni usred Rata Moći u Doba legendi“, počeo je od početka. Gotovo od početka onoga što mu je Birgita ispričala. Okrenuo se tako da dok govori licem bude okrenut svim okupljenim ženama. Spaljen bio ako bude dozvolio ijednoj gomili da pomisli kako je ona važnija. Ili da ih on krvavo preklinje. Pogotovo što je upravo to i činio. „Stvoreni su da ubijaju Aes Sedai. To je jedini razlog. Da ubijaju ljude koji mogu da usmeravaju. Jedna moć vam neće pomoći; Moć ne dotiče golama. U stvari, oni mogu da osete mogućnost usmeravanja, ako su na, recimo, pedeset koraka od vas. Mogu da osete i Moć koja je u vama. Nećete prepoznati golama dok ne bude prekasno. Oni izgledaju kao bilo ko drugi. Bar spolja. Iznutra… Golami nemaju kosti; mogu se provući ispod vrata. A dovoljno su jaki da jednom rukom iščupaju vrata koja imaju čelične šarke.“ Ili da iščupaju grkljan. Svetlosti, trebalo je da dopusti Nalesinu da ostane u krevetu.

Ustežući se da se ne strese, on nastavi. Žene, sve one, posmatrale su ga gotovo bez treptaja. Neće im dopustiti da vide kako podrhtava. „Samo je šest golama napravljeno – tri muškarca i tri žene; bar su tako izgledali. Izgleda da su se čak i Izgubljeni osećali pomalo uznemireno blizu njih. Ili je šest bilo sasvim dovoljno. U svakom slučaju, znamo da je jedan u Ebou Daru, verovatno održan u životu još od Slamanja pomoću kutija zastoja. Ne znamo ima li ostalih koji su stavljeni u te kutije, ali i ovaj jedan je i previše. Ko god da ga je poslao – a to mora da je neko od Izgubljenih – znao je kako da nas prati preko reke. On mora da je poslat za Zdelom vetrova, a po onome što mi je rekao, i da ubije Ninaevu ili Elejnu, ili obe.“ Pogledao ih je na trenutak kao da ih teši i umiruje; niko nije mogao da bude opušten kada zna da ga taj stvor juri. Zauzvrat, Elejna ga je pogledala sa zanimanjem, pomalo mršteći čelo, a Ninaeva je samo odmahnula rukom, nestrpljivo, da nastavi dalje.

„Da nastavim“, rekao je ošinuvši ove dve besnim pogledom. Bilo mu je toliko teško da ne uzdiše kada se nosio sa tim ženama. „Ko god da je poslao golama mora da zna kako je Zdela sada u Tarezinskoj palati. Ako on, ili ona, pošalje golama ovamo, neke od vas će umreti. Možda mnogo vas. Ja ne mogu da vas štitim sve odjednom. Možda će se dočepati i Zdele. A to sve je samo dodatak Falion Bodi. Mala je verovatnoća da je ona sama, čak iako je Ispan zarobljena, a to znači kako moramo da brinemo i o Crnom ađahu. To za slučaj da vam Izgubljeni i golam nisu dovoljni.“ Kada je pomenuo Crni ađah, Riejna i Mudre žene uspravile su se s još većim negodovanjem negoli Merilila i njene prijateljice, a Aes Sedai su delovale, onako ukocene i prikupljajući suknje, spremne da smesta izađu. Pritisnuti još više; to je bilo sve što je mogao da uradi. „E sad. Valjda vidite zbog čega svi moramo da napustimo palatu i da ponesemo Zdelu na neko mesto za koje golam ne zna? Neko mesto koje Crni ađah ne poznaje? Shvatate li konačno zbog čega to smesta mora da se učini?“

Rinejlino šmrkanje poplašilo bi guske u susednoj odaji. „Jednostavno se ponavljate, gosparu Kautone. Merilila Sedai rekla je kako nikada nije čula za tog golama. Elejna Sedai rekla je da je tu bio neki čudan čovek, neko biće, i to je skoro sve. Šta je ta… kutija zastoja? To nam niste objasnili. Otkud znate to što tvrdite da znate? Zbog čega bismo se još više udaljavale od vode nego što već jesmo na reč čoveka koji stvara skaske od vazduha?“

Met je prelazio pogledom od Ninaeve do Elejne, mada uz malo nade. Da su samo one otvorile usta, ovo je moglo odavno da se okonča, ali one mu samo uzvratiše pogled, uvežbavajući bezlične maske Aes Sedai do te mere da su im vilice sigurno krckale. Nije shvatao njihovo ćutanje. Pojednostavljeni izveštaj o događajima u Rahadu bio je njihov jedini doprinos, a mogao je da se kladi kako ne bi ni pomenule Crni ađah samo da je postojao ikakav drugi način objašnjavanja zbog čega su se u palati pojavile s jednom vezanom Aes Sedai koja je bila pod štitom. Ispan je čuvana u drugom delu palate, a njeno prisustvo bilo je poznato samo nekolicini. Ninaeva ju je na silu naterala da popije nekakav rastvor, neku mućku od biljki gadnog mirisa, od čega je žena prvo iskolačila oči, a onda počela da se kikoće, pa da muca, sve to u kratkom vremenskom razmaku, a ostatak Kružoka pletilja bio je u toj odaji zajedno s njom čuvajući je. Bilo je to nevoljno čuvanje, ali vrlo marljivo; Ninaeva im je vrlo jasno rastumačila da će im biti bolje, ukoliko im Ispan slučajno pobegne, da počnu sa bežanjem pre nego što ih se ona lično dočepa.