Kruna mačeva

Veoma se trudio da ne gleda ka Birgiti koja je stajala pored vrata sa Avijendom. Aijelka je sada nosila haljinu iz Ebou Dara; ne običnu vunu u kojoj se vratila, nego srebrnosivu svilenu haljinu za jahanje koja je bila suprotnost njenom jednostavnom nožu s drškom od roga koji joj je bio zadenut za pojas. Birgita je požurila da se otarasi sopstvene haljine i sada je bila u svome uobičajenom tamnoplavom kaputiću i širokim tamnozelenim čakširama. Tobolac joj je već visio o boku. Ona je bila izvor svega što je znao o golamima – i kutijama zastoja – izuzimajući ono što je u Rahadu video sopstvenim očima. A to ne bi razotkrio ni da ga lagano okreću na ražnju.

„Jednom sam pročitao jednu knjigu koja je govorila o…“, započeo je, ali ga je Rinejla prekinula.

„Jednu knjigu“, prezrivo se iskezila. „Ne bih dala ni prstohvat soli za knjigu za koju ne znaju Aes Sedai.“

Odjednom Metu sinu da je on jedini prisutan muškarac. Lan je otišao po Ninaevinoj zapovesti, zajedno sa Beslanom koga je oterala majka. Tom i Džuilin su se pakovali za polazak. Već su se verovatno i spakovali do sada. Ako je od toga bilo ikakve koristi; ako ikada budu otišli odavde. Jedini muškarac, okružen zidom žena koje su, izgleda, nameravale da ga puste da udara glavom u taj zid sve dok mu se ne mozak ne pomuti. To nije imalo smisla. Nimalo. Posmatrale su ga, čekajući.

Ninaeva u žutim prošaranoj i čipkom oivičenoj plavoj haljini prebacila je pletenicu preko ramena, tako da joj je sada visila između grudi, ali taj teški zlatni prsten – Lanov prsten, saznao je – bio je pažljivo namešten da se lepo vidi. Lice joj je bilo glatko, a ruke je držala u krilu, mada su joj prsti povremeno poigravali. Elejna, u zelenoj svili i eboudarskoj haljini zbog koje je Ninaeva delovala potpuno pokrivena, iako je imala čipkani okovratnik boje dima pod bradom, posmatrala ga je očima nalik na hladne zdence tamnoplave vode. I ona je držala ruke položene u krilu, ali s vremena na vreme počinjala je da prati prstom zlatovez na svojoj suknji, a onda bi se smesta zaustavila. Zbog čega nisu ništa govorile? Jesu li pokušavale da mu vrate milo za drago? Je li to bio samo slučaj „Met toliko želi da bude glavni, hajde da ga pustimo da vidi kako može da se snađe bez nas“? Lako je mogao da poveruje tako nešto za Ninaevu, u svakom slučaju bilo kada osim sada, ali ne i za Elejnu, više ne. Onda, zašto?

Riejna i Mudre žene nisu imale strahopoštovanja prema njemu kao prema Aes Sedai, ali i njihovo ponašanje bilo je promenjeno. Tamarla mu je pristojno, s uvažavanjem klimnula glavom. Fejmila je išla tako daleko da mu se čak prijateljski osmehnula. Začudo, Riejna je pocrvenela, iako bledunjavo. Ali one se nisu ni računale kao protivnice, zaista. Tih šest žena nije izgovorilo ni desetak reči sve zajedno ako ih nisu naterali, još od kad su ušle u odaju. Svaka od njih počela bi da skače čim bi Ninaeva ili Elejna pucnule prstima, a nastavile bi da skaču sve dok im ne bi bilo naređeno da stanu.

Okrenuo se ka ostalim Aes Sedai. Beskrajno smirenih lica, beskrajno strpljive. Osim… Merililine oči skrenule su na trenutak od njega ka Ninaevi i Elejni. Sarejta je pod njegovim pogledom počela polako da poravnava suknje, naizgled nesvesna onoga što radi. U njegovom umu pojavila se tamna sumnja. Ruke koje se pomeraju preko sukanja. Riejnino crvenjenje. Birgitin pripremljeni tobolac. Nejasna sumnja. Nije bio siguran u šta. Samo je znao da sve ovo radi pogrešno. On oštro pogleda Ninaevu, a još oštrije Elejnu. Puter se ne bi otopio na njihovim prokletim jezicima.

On polako odšeta do Morskog naroda. Samo je šetao, ali čuo je kako je neko pored Merilile šmrknuo, a Sarejta je promrmljala: „Takva drskost!“ Pa, upravo je nameravao da im pokaže drskost. Ako se Ninaevi i Elejni ne bude dopala, trebalo je da mu se povere ranije. Svetlosti, kako je samo mrzeo da bude iskorišćen. Pogotovo kad nije bio siguran na koji način, niti zbog čega.

Zaustavivši se pred stolicom u kojoj je sedela Rinejla, on je proučavao tamna lica žena Ata’an Mijera koje su stajale iza, pre nego što je spustio pogled ka njoj. Ona se mrštila, poigravajući se drškom noža koji joj je bio zavučen u tkanicu oko struka. Ona je bila prijatna žena, više negoli lepuškasta, a u nekim drugim uslovima verovatno bi i uživao da joj posmatra oči. Bila su to dva ogromna crna kladenca, a svaki muškarac mogao bi da provede i celu noć samo piljeći u njih. U nekim drugim okolnostima. Nekako su mu žene Morskog naroda bile trn u zadnjici, a on nije imao pojma kako da ga iščupa. Uspevao je da obuzda svoju razdraženost. Jedva. Šta prokleto da uradi?

„Vi sve možete da usmeravate, koliko sam razumeo“, tiho im je rekao, „ali to vam kod mene malo znači.“ Bolje da bude otvoren od početka. „Možete da pitate Adeleas ili Vandenu koliko me je briga može li neka žena da usmerava.“

Rinejla pogleda pored njega ka Tilin, ali nije se obraćala kraljici. „Ninaeva Sedai“, suvo je rekla, „verujem kako u našem cenkanju nije bilo ni pomena o tome da moram da slušam ovog mladog skupljača kudelje. Ja…“