Kruna mačeva

Birgita nežno pogleda Elejnu, ali obraćala se Metu. „Hoću“, rekla je. „Tako mi istine u časti.“

Met uznemireno cimnu svoj kaput. Još uvek nije bio siguran koliko joj je ispričao kada se napio. Svetlosti, ta je žena mogla da upija piće kao suvi pesak. I pored toga, on joj odvrati propisnim odgovorom baraštanskog gospodara koji prihvata njenu zakletvu. „Čast u krvi; istina u krvi.“ Birgita klimnu glavom, a po zaprepašćenim pogledima koje su mu uputile Ninaeva i Elejna, znao je da ona i dalje dobro čuva njegove tajne. Svetlosti, ako bi ijedna Aes Sedai ikada saznala za ta sećanja, mogle bi da otkriju i da je on dunuo u Rog Valera; s lisičjom glavom ili ne, razvlačile bi ga sve dok ne bi iskopale i poslednje zašto i kako.

Dok se okretao da krene, Ninaeva ga uhvati za rukav. „Ne zaboravi na oluju, Mete. Uskoro će nahrupiti; znam to. Pripazi na sebe, Mete Kautone. Čuješ li me? Tilin će te uputiti ka imanju kad se budeš vratio sa Olverom.“

Klimajući glavom, on požuri da izađe dok su kockice u njegovoj glavi bile kao odjek čizama u trku. Je li trebalo da pripazi na sebe tokom potrage, ili dok se bude raspitivao za pravac kod Tilin? Ninaeva i njeno Osluškivanje vetra. Zar je mislila da će se on istopiti od malo kiše? Kad bolje razmisli, kada budu upotrebile Zdelu vetrova, kiša će ponovo padati. Činilo mu se da su prošle godine otkada je kiša pala poslednji put. Nešto mu se muvalo po mislima, nešto o vremenskim prilikama, i Elejni, što nije imalo nikakvog smisla, ali on se toga otresao. Sve u svoje vreme, a u ovom trenutku najvažniji je bio Olver.

Svi muškarci čekali su u dugoj sobi Crvenruku, u blizini konjušnica, stojeći. Svi osim Vanina, koji je ležao prućen na jednom od kreveta prstiju isprepletanih preko stomaka. Vanin je tvrdio kako čovek mora da se odmara kad god može. Međutim, spustio je čizme na zemlju i seo je kada je Met ušao. Njemu je bilo stalo do Olvera koliko i svima ostalima; Met se samo bojao da taj čova ne počne da ga podučava kako se kradu konji i pljačkaju seljaci. Sedam pari očiju napeto je piljilo u Meta.

„Rizela kaže da je Olver u crvenom kaputu“, rekao im je. „On ih ponekad poklanja, ali bilo koji mali odrpanac koga vidite u dobrom crvenom kaputu verovatno zna gde se Olver nalazio. Svi idemo u različitim pravcima. Počnite da kružite od Mol Hare i pokušajte da se vratite za sat vremena. Sačekajte da se svi vrate pre nego što ponovo izađete. Na taj način, ako ga neki od vas pronađe, mi ostali nećemo ga i dalje tražiti sve do sutra. Jesu li me svi razumeli?“ Zaklimaše glavama.

Ponekad ga je to zapanjivalo. Usukani Tom, sa sedom kosom i brkovima, nekada kraljičin ljubavnik, da se ne pominje i više od ljubavnika, ako verujete i pola onoga što on priča. Harnan, četvrtaste vilice, s tom tetovažom na obrazu i još njih na drugim mestima, koji je celog života bio vojnik. Džuilin sa svojim bambusovim štapom i mačolomcem o boku, koji je sebe smatrao ravnim bilo kojem lordu iako je još uvek bio pomalo uznemiren na pomisao da i sam nosi mač, i debeli Vanin, u poređenju s kojim je Džuilin delovao kao ulizica. Mršavi Fergin, i Gorderan širok u ramenima gotovo koliko i Perin, i Metvin, čije je bledo kairhijenjansko lice izgledalo kao u dečaka iako je bio nekoliko godina stariji od Meta. Neki od njih pratili su Meta Kautona jer su verovali da je srećan, da ih njegova sreća može održati u životu kada se isuču mačevi, a neki zbog razloga u koje nije bio sasvim siguran, ali su ga pratili. Čak se ni Tom više nije bunio na njegove zapovedi. Možda je Rinejla bila i više od dobre sreće. Možda je to što je taveren činilo i nešto više negoli da ga uvaljuje usred nevolja. Odjednom se osetio… odgovornim za te ljude. Bilo je to vrlo nelagodno osećanje. Met Kauton i odgovornost nisu išli zajedno. To je bilo neprirodno.

„Pazite na sebe i delujte oštro“, rekao im je. „Znate šta je tamo napolju. Nailazi oluja.“ Sad, zašto li je to rekao? „Krećite. Gubimo vreme dnevnog svetla.“

Vetar je još uvek jako duvao noseći prašinu preko Trga Mol Hara s njegovom statuom odavno mrtve kraljice koja je stajala nad jednom od fontana, ali nije bilo nikakvih drugih nagoveštaja oluje. Nerajn je bila poznata po svojoj iskrenosti, ali ne toliko da bi je pokazali potpuno otkrivenih grudi. Visoko popodnevno sunce žarilo je s neba bez oblačka, ali ljudi su prelazili preko trga istom brzinom kao i pri jutarnjoj hladovini. Ovde dole, pri zemlji, hladovina je nestala, s vetrom ili bez njega. Kamene ploče pod njegovim čizmama ličile su na užareni tiganj.