Nebeski oganj

Nikada nije pokazivala ni nagoveštaj stida kad je naga pred njim – naprotiv! – ali sada je, videvši kako je on gleda, spustila pogled na svoju golotinju i zarumenela se. Za tili čas je navukla tamnosmeđe sukno i belu algodu, pa nastavila da se oblači takvom brzinom da je na trenutak pomislio da je počela da usmerava. „Jesi li sve pripremio?“, upitala ga je u jednom trenutku iz tog vrtloga tkanine. „Jesi li razgovarao s Mudrima? Sinoć si kasno došao. Ko još ide s nama? Nadam se niko od mokrozemaca. Njima se ne može verovati. A pogotovu ne drvoubicama. Zar zaista možeš da nas prebaciš u Kaemlin za samo jedan sat? Hoće li to biti nešto slično onome što sam ja uradila one noći kada smo...? Hoću da kažem: kako to nameravaš da izvedeš? Nekako ne verujem nečemu što ne znam ili ne razumem.“

„Sve je sređeno, Avijenda.“ Zašto li toliko priča? I zašto izbegava njegov pogled? Sastao se s Ruarkom i ostalim poglavarima nadomak grada. Nije im se dopao njegov naum, pošto su sve to gledali u svetlu đi’e’toha, ali niko nije imao pametniji predlog. Kratko su porazgovarali o tome, složili se i brzo prešli na druge stvari, potpuno nevezane za Izgubljene, Ilijan ili predstojeću bitku. Pričali su o ženama i lovu, poredili kairhijensku rakiju s uskvajem i mokrozemski duvan s onim iz Pustare. Bar je na jedan sat mogao da skrene misli s onog što ga je čekalo. Nadao se da Ruideansko proročanstvo nije baš sasvim tačno i da on neće te ljude povesti u propast. Mudre su ga podsetile na Avijendin poziv, i to preko pedeset njih, s Amis, Melainom i Bair na čelu, a možda ih je dovela i Sorilea, pošto se kod njih ionako nikad ne zna koja je glavna. Nisu došle da razgovaraju s njim ni o čemu – ponovo đi’e’toh, naravno – nego da se uvere da on razume kako njegova obaveza prema Elejni nije važnija od one koju ima prema Aijelima i držale su ga u sobi za sastanke sve dok nisu bile zadovoljne postignutim dogovorom. U suprotnom bi morao silom da se probija do vrata. Te žene su, kad zatreba, vične glumljenju gluvoće isto koliko i Egvena. „Tek kad budem pokušao to da izvedem znaću koliko ljudi mogu da prebacim. Biće to samo Aijeli.“ Uz malo sreće, Mejlan, Maringil i ostali neće ništa znati dok ne bude prekasno. Ako Kula ima uhode u Kairhijenu verovatno ih imaju i Izgubljeni, a kako da veruje ljudima koji bi čak i činjenicu da sunce svakodnevno izlazi pokušali da iskoriste za Daes Dae’mar?

Kad je konačno navukao svoj crveni kaput sa zlatnim vezom – na neki mu se mračan način dopadalo to što je fina tkanina potpuno primerena za odlazak u kraljevsku palatu – video je da je Avijenda već gotovo spremna. Nikako nije shvatao kako joj polazi za rukom da tolikom brzinom obuče svu tu odeću, a da ipak sve stoji kako treba. „Jedna žena je dolazila sinoć dok te nije bilo.“

Svetlosti! Potpuno je bio zaboravio Kolaver. „Šta si uradila?“

Prestala je da vezuje uzicu na košulji i pogledala ga kao da bi mu najradije prosvrdlala glavu, ali glas joj ipak beše nehajan. „Otpratila sam je do njenih odaja i malo smo popričale. Drvoubilačke namiguše ti više neće dodijavati, Rande al’Tore.“

„Baš sam to i hteo, Avijenda. Svetlosti! Jesi lije teško povredila? Plemkinje ne smeš da tučeš. I bez tebe mi je teško da s ovim svetom izađem na kraj.“

Ona na to glasno šmrknu, pa se ponovo posveti uzicama. „Plemkinje! Žena je žena, Rande al’Tore. Osim ako je Mudra“, dodala je, kao da se to podrazumeva. „Ova će danas moći da sedi, a modrice joj se neće videti. Ako bude mirovala, sutra će verovatno moći među ljude. Sad bar zna kako stoje stvari. Rekla sam joj da ću, bude li ti ponovo dosađivala, ponovo doći da popričamo i da će to biti mnogo duži razgovor. Radiće ono što ti budeš hteo i kad budeš hteo. To će biti dobar primer ostalima. S drvoubicama drugačije ne možeš.“

Rand uzdahnu. On to baš i ne bi tako uradio, ali ko zna, možda i uspe. A možda Kolaver i ostali posle tog postanu još podmukliji. Avijendu možda ne brine moguća osveta – ruku na srce, iznenadio bi se da joj je to uopšte palo na pamet – ali žena koja je Visoko sedište u moćnoj Kući uopšte nije isto što i neko devojče iz redova nižeg plemstva. Nije znao kako će sve to uticati na njega, ali Avijendi bi se moglo desiti da u nekom mračnom hodniku prođe deset puta gore nego Kolaver sinoć, ako ne i grđe. „Takve stvari ubuduće prepusti meni. Ipak sam ja Kar’a’karn.“

„Imaš malo pene na uvetu, Rande al’Tore.“

Progunđao je nešto sebi u bradu pa dograbio prugasti ubrus. Uto se začu kucanje i on viknu: „Napred!“

Pojavi se Asmodean u crnom kaputu s čipkom na okovratniku i manžetnama. Na leđima je nosio harfu a na boku mač. Lice mu je bilo savršeno mirno, ali su zato crne oči bile pune opreza.

„Šta hoćeš, Nataele?“, oštro će Rand. „Sinoć sam ti dao jasna uputstva.“