Nebeski oganj

Ali ona je već produžila hodnikom kao da podrazumeva da će on poći za njom. „Dala sam da nam pripreme konje. Čak i za tebe Mete, za svaki slučaj.“ Egvena načas zastade, ali ipak pođe za njom.

Rand zausti da pozove Moirainu. Ipak mu se zaklela na poslušnost. Šta god bilo to što želi da mu pokaže, moraće da pričeka neki drugi dan.

„Jedan sat manje ili više ne može da škodi“, promrmlja Met. Možda je opet počeo da se predomišlja.

„Nije zgoreg da se danas pojaviš u javnosti“, reče Asmodean. „Rafhin će možda odmah čuti za to. Čak i ako išta sumnja – ako ima uhode u palati – to bi ga zavaralo.“

Rand se onda obrati Avijendi. „I ti predlažeš odlaganje?“

„Ja samo predlažem da slušaš Moirainu Sedai. Samo bi se budala oglušila o savet Aes Sedai.“

„Šta li je to u luci što je važnije od Rafhina?“ progunđao je i odmahnuo glavom. Ima jedna izreka u Dvema Rekama koja se ne pominje pred ženama. „Tvorac je žene napravio da odmori oči i umori mozak.“ Aes Sedai zasigurno nisu izuzetak ni u jednom pogledu. „Jedan sat.“

Sunce još ne beše dovoljno odskočilo da skloni senku gradskih zidina sa kamenog doka na kome su bila nanizana Kaderova kola, ali on je svejedno brisao lice velikom maramicom. Doduše, vrućina je samo delimično bila uzrok tolikom njegovom znojenju. Zbog visokih zidina koje su s obe strane niza dokova zadirale duboko u reku činilo mu se da je čitava luka, zajedno s njim, nagurana u nekakvu mračnu kutijicu. Nije bilo nikakvih brodova osim dereglija za prevoz žita, koje su čekale utovar ili istovar. Nosio se mišlju da se ušunja u neku koja isplovljava, ali onda bi morao da ostavi svu svoju imovinu. A opet, da je na trenutak pomislio da bi ga sporo putovanje niz reku odvelo bilo gde drugde osim u smrt, ne bi časa časio. Lanfear mu više nije pohodila snove, ali su ga zato opekotine na prsima podsećale na njena naređenja. Iako mu je znoj sad već lio niz lice, stresao se i od same pomisli na neposlušnost nekom od Izgubljenih.

Kad bi samo znao kome da veruje. Na druge Prijatelje Mraka mogao je samo donekle da računa. Poslednji kočijaš koji je položio sve zakletve nestao je pre dva dana. Verovatno je pobegao na nekoj deregliji. Još nije saznao koja mu je to Aijelka ćušnula ono pisamce ispod vrata – „Nisi sam među strancima. Put je izabran" – iako mu se po glavi vrzmalo nekoliko mogućnosti. Na dokovima je Aijela bilo gotovo koliko i lučkih radnika. Dolazili su da gledaju reku. Neke je viđao češće no što mu se činilo razumnim, a neki su ga značajno pogledavali. Bilo je tu i nekoliko Kairhijenjana, kao i jedan tairenski plemić. To samo po sebi ne mora ništa da znači, ali kad bi imao nekoliko pouzdanih ljudi...

Uto u luku uđe grupa na konjima, na čelu sa Moirainom, Random al’Torom i Zaštitnikom. Talas oduševljenja pratio ih je dok su promicali kraj kola sa žitom.

„Slava gospodaru Zmaju“ i „Živeo gospodar Zmaj!“ odzvanjalo je lukom, a povremeno čak i „Živeo gospodar Metrim!“ i „Živela Crvena ruka!“ Samo je jednom Aes Sedai okrznula Kadera pogledom, ali uopšte mu nije bilo žao zbog toga. Čak i da nije bila to što jeste, pa čak i da ga nije uvek gledala kao da mu zna svaku misao do poslednje, ne bi se on svojevoljno previše majao oko onih stvari kojima mu je bila napunila kola. Prethodne ga je večeri naterala da skine platno s onih neobičnih vratnica od crvenog kamena, koje su uvek putovale u prvim kolima iza njegovih. Kao da je osećala neko izopačeno zadovoljstvo terajući ga da joj pomaže u proučavanju tih stvari. Pokrio bi on ponovo tu prokletinju da se usuđivao da joj priđe ili da je bar uspeo da natera nekog kočijaša da to učini umesto njega. Niko od ovih koji su sad bili s njim nije video kad je Herid u Ruideanu dopola upao u tu stvar i dopola nestao – Zaštitnik ga je izvukao, ali taj više nikad nije bio sasvim svoj; prvi je on pobegao čim su prošli kroz Džangai – ali su zato mogli da vide da su uglovi čudno udešeni i da se ivice ne mogu pratiti pogledom a da se čoveku na kraju ne zavrti u glavi.

Nije obraćao pažnju na prvo troje jahača koliko ni Moiraina na njega, a ni Met Kauton mu ne beše mnogo zanimljiviji. Taj čovek sad nosi njegov šešir, a on više nikada nije našao toliko dobar. Ona aijelska cura, Avijenda, jahala je zajedno s mladom Aes Sedai, a suknje su bile zadigle toliko da su im se cele noge videle. Bilo mu je dovoljno da vidi kako ta Aijelka gleda Randa al’Tora pa da zna da mu je ona naložnica. Kad žena jednom odvuče muškarca u krevet, posle ga uvek gleda s nekakvim posedničkim sjajem u očima. Međutim, sa njima je bio i Natael. Kader se nije zatekao u njegovoj blizini još otkako su prešli Kičmu sveta. Natael se visoko kotira među Prijateljima Mraka. Kad bi se nekako prošunjao između Devica i uspeo da porazgovara s njim...

A onda se lecnu. Gde su Device? Al’Tor nikud ne ide bez pratnje svojih ratnica s kopljima. Namrštio se kad je shvatio da među Aijelima u luci nema ni jedne jedine Device.

„Zar nećeš ni da se pozdraviš sa starom prijateljicom, Hadnane?“