Nebeski oganj

Kader se na zvuk tog zvonkog glasa osvrnu i zapilji se u dobro poznato lice s nosem nalik sekiri i crnim očima koje se gotovo nisu ni videle od sala. „Keila?“ Nemoguće. Niko osim Aijela ne može da sam preživi u Pustari. Ona mora da bude mrtva. A opet, tu je, u beloj svilenoj haljini zategnutoj preko telesine i s crnim kovrdžama pokupljenim češljevima od slonovače.

Na usnama joj zatitra osmeh, a onda se okrenula s ljupkošću koja ga je oduvek iznenađivala kod tolike žene, i hitro ušla u njegova kola.

Stajao je tako trenutak-dva, a onda utrčao za njom. Ne bi se žalio da je Keila Šaogi umrla u Pustari – neka ta gadura i ne pomišlja da će joj dati makar jednu paricu svoje zlehude ušteđevine – ali ipak je cenjena koliko i Jasin Natael. Možda bi ona mogla da mu odgovori na neka pitanja. Ako ništa drugo, sad bar ima saradnika. U najgorem slučaju, imaće na koga da svali krivicu. Visok položaj znači veću moć, ali i veću krivicu zbog neuspeha onih ispod. Jednom li je svoje pretpostavljene oklevetao onima iznad njih ne bi li sebe zaštitio?

Oprezno je zatvorio vrata, okrenuo se i... verovatno bi vrisnuo da mu se grlo nije stislo.

Žena pred njim i dalje je nosila belu svilenu haljinu, ali više nije bila debela. U životu lepšu nije video. Crnih očiju, sličnih gorskim jezerima, tananog struka opasanog srebrnim pletenim pojasom, blistave crne kose ukrašene srebrnim polumesecima. To je lice viđao u snovima.

Dah mu se povratio tek kad mu kolena udariše o pod. „Velika gospodarice“, prokrkljao je, „šta mogu da učinim za vas?“

Lanfear je izgledala kao da posmatra kakvu bubu koju će možda zgaziti, a možda i neće. „Možeš da izvršavaš moja naređenja. Bila sam prezauzeta pa nisam mogla sama da nadzirem Randa al’Tora. Reci mi šta je još uradio osim što je osvojio Kairhijen i šta sad namerava.“

„Teško je, velika gospodarice. Neko kao što sam ja ne može se tek tako približiti Randu al’Toru.“ Obična buba – govorile su te crne oči – koja će živeti samo dok od nje bude koristi. Kader poče da se grozničavo priseća svega što je video, čuo ili izmislio. „Počeo je da šalje Aijele u ogromnom broju na jug, velika gospodarice, ali ne znam zašto. Izgleda da Tairenci i Kairhijenjani to ne primećuju, ali mislim da su njima ionako svi Aijeli isti.“ Kao i njemu, uostalom. Nije se usuđivao da je laže, ali sve dok misli da joj još može biti koristan... „Osnovao je i nekakvu školu u palati koja je pripadala jednoj Kući iz koje niko nije preživeo...“ U početku nije mogao da proceni koliko joj se dopada ono što je čula, ali kako je priča tekla njeno je lice bilo sve namrgođenije.

„Šta si to htela da mi pokažeš, Moiraina?“, upita Rand dok je privezivao Džedeenove uzde za točak poslednjih kola u nizu.

Ona se bila propela na prste kako bi preko ograde kola pogledala dva kovčežića u prtljažnom delu. Ukoliko ga sećanje ne vara, u njima su dva pečata od kuendilara, ututkana u vunu, pošto više nisu nesalomivi. Jasno je osećao izopačenost Mračnog. Činilo mu se da isijava iz tih kovčežića, slično kužnom vonju nečega što truli na kakvom skrovitom mestu.

„Ovde je bezbedno“, promrmlja ona, pa ljupko zadiže haljinu i pođe duž niza kola. Lan jurnu za njom poput polupripitomljenog vuka, a plašt mu se mreškao na leđima, stvarajući neprijatnu igru boje i praznine.

Rand besno pogleda za njima. „Da li ti je rekla šta hoće, Egvena?“

„Samo da nešto moraš da vidiš. Ili bar da mora da te dovede ovamo.“

„Ne sumnjaj u Aes Sedai“, dodade Avijenda jednako mirnim glasom, mada ne i toliko sigurnim. Met samo šmrknu.

„Pa, sad ćemo da vidimo. Nataele, idi i poruči Baelu da ćemo se naći za...“

Uto se jedna strana Kaderovih kola raspuče, a komadi drveta se razleteše na sve strane i pobiše silne Aijele i Kairhijenjane. Randu je i bez peckanja po koži ili jeze odmah sve bilo jasno. Jurnuo je za Moirainom i Lanom. Vreme kao da se usporilo. Sve se dešavalo istovremeno, a vazduh kao da se pretvorio u pihtijastu masu.

Kada je Lanfear izašla iz kola, zavladao je muk i nije se čulo ništa osim ječanja i vriske ranjenih. U ruci je držala nešto mlitavo i bledo, prošarano crvenim žilicama, što se oteglo za njom kad je krenula niz nevidljive stepenice. Lice joj izgledalo kao ledena maska. „Sve mi je rekao, Lijuse Terine“, gotovo je vrisnula, a onda zavitla u vazduh onu ljigavu stvar, koju kao da nešto dohvati i naduva, pretvorivši je u krvavo, poluprovidno obličje odranog Hadnana Kadera. Prikaza se izduva i pade, a Lanfearin se glas pretvori u kreštanje. „Dopustio si da te druga takne! Opet si to uradio!“

Trenuci se slepiše i svi se događaji sliše u jedno.