Пикник поред пута

— Што да нећу? Ипак сам ја неки инжењер...

— Зато што ја ни сам не схватам — рекао је Валентин. — Имам целе системе једначина, али како да их објасним — немам појма... А «вештичје пихтије» — то је, вероватно, колоидни гас?

— Да. Јесте ли чули за катастрофу у Каригановој лабораторији?

— Чуо сам нешто — нерадо је потврдио Валентин.

— Ти идиоти су ставили порцулански контејнер са «пихтијама» у специјалну комору, максимално изоловану... то јест, они су мислили да је комора максимално изолована. А кад су отворили контејнер манипулаторима, «пихтије» су прошле кроз метал и пластику као вода кроз крпу, пробиле се из коморе и све са чиме су дошле у додир претварало се такође у «пихтије». Погинуло је тридесет пет људи, више од стотину је осакаћено а цела та зграда сада је потпуно неупотребљива. Јесте ли били тамо некад?

Огромна Кариганова зграда... Сад су «пихтије» већ отекле у подрум и доње спратове. Ето вам ваш прелудијум за контакт.

Валентин се намрштио.

— Све ја то знам — рекао је. — Али, морате се сложити, Ричарде, да дошљаци нису криви за то.

Откуд су они могли знати за наше војно-индустријске комплексе?

— Требало је да знају — поучно је рекао Нунан.

— А они би вам на то рекли: требало је да ви одавно ликвидирате војно-индустријске комплексе.

— И то је тачно — сложио се Нунан. — А што се они нису сами тиме позабавили, кад су тако моћни?

— Аха. Предлажете им мешање у унутрашње ствари човечанства?

— Хм — замислио се Нунан. — Наравно, овако можемо отићи предалеко. Вратимо се на почетак разговора. Чиме ће се све ово завршити? Ево, на пример, ви, научници. Да ли ви очекујете да добијете из Зоне нешто фундаментално, нешто такво, што ће стварно изменити науку, технологију, начин живота?...

Валентин је слегнуо раменима.

— Обратили сте се на погрешну адресу. Ја не волим да теоретишем упразно. Кад је реч о тако важним стварима, више волим опрезни скептицизам. Ако пођемо од тога што смо већ добили, пред нама је цео спектар могућности и ништа конкретно се не може предвидети.

— Добро, пробаћемо са другог краја. Шта сте, по вашем мишљењу, већ добили?

— Маколико вам изгледало чудно, прилично мало. Открили смо заиста права чудеса. У неким случајевима чак смо и научили како да их искористимо за своје потребе. Већ смо се и навикли на њих...

Мајмун притисне црвено дугме и добије банану, притисне бело — добије наранџу, али како да добије банане и наранџе без дугмета — то он не зна. И не разуме какве везе имају дугмад са бананама и наранџама. Ево, можемо за пример узети «етаке». Научили смо да их користимо. Открили смо и услове при којима се они умножавају делењем. Али до дана данашњег не умемо сами да направимо ниједан «етак»; не знамо на ком принципу функционишу и, по свему судећи, нећемо то скоро ни схватити... Ја бих рекао овако. Има предмета из Зоне којима смо нашли примену. Користимо их, мада готово сигурно не онако како их користе њихови творци. Ја сам потпуно сигуран да ми у већини случајевима, такорећи, микроскопима закуцавамо ексере. Али понешто ипак користимо: «етаке», «наруквице» које стимулишу животне процесе... разне типове квазибиолошких маса, које су већ извршиле преврат у медицини... добили смо нове транквилизаторе, нове типове минералних ђубрива, значи — преврат и у агрономији... Шта да вам причам, ви то знате као и ја — видим да и сами носите наруквицу...

Та група предмета је за нас корисна. Можемо рећи да су они у некој мери олакшали живот људима, мада никад не треба заборављати да у нашем еуклидовском свету свака палица има два краја...

— Опасне примене? — убацио се Нунан.

— Управо тако. Рецимо, примена «етака» у војној индустрији... Али нећу да говорим о томе.

Дејство сваког корисног предмета ми смо мање-више проучили и објаснили. Тренутно смо у застоју са технологијом, али за педесет годин научићемо и сами да правимо те краљевске печате и онда ћемо моћи до миле воље њима да туцамо орахе. Сложеније је са другом групом предмета — сложеније зато што им не налазимо никакву примену, а њихова својства су у границама наших савремених појмова потпуно необјашњива. На пример, магнетне замке разних типова. Ми разумемо шта је то магнетна замка. Панов је то веома интелигентно растумачио. Али ми не можемо да схватимо, где су извори тако моћног магнетног поља, шта одражава њихову стабилност... ништа од тога не разумемо.

Можемо само да градимо фантастичне хипотезе о својствима простора, о којима раније нисмо ни слутили. Или К-23... Како их ви зовете, те црне куглице које се користе за израду накита?

— «Црне капљице» — одговорио је Нунан.