Ponovorođeni Zmaj

„Slušaj me, ženo!“ – odreza Moiraina. „Ne pričam ja o Belom plaštu ili Prijatelju Mraka. Pobeći ćeš iz ovog grada, i povesti sa sobom svakog do koga ti je stalo. Dvanaest godina me slušaš. Poslušaj me i sada!“ Nijeda khmnu, ali nevoljno, a Moiraina razdraženo zagunđa.

„Dorat je tvoj, devojko“, reče Lan Zarini. „Penji se na njega. Ako ne znaš da jašeš, moraćeš usput da naučiš, ili da prihvatiš moju ponudu.“ Uhvativši se jednom rukom za visoku jabuku, ona se s lakoćom baci u sedlo. „Kad malo bolje razmislim, kamenoliki, bila sam jednom na konju.“ Okrete se da priveže svoj zavežljaj iza sedla.

„Šta si htela da kažeš, Moiraina?“ – oštro upita Perin i prebaci bisage preko Korakovih leđa. „Rekla si da će otkriti gde sam. Već zna. Sivi ljudi!“ Nijeda se zakikota, a on se ljutito upita koliko li zaista ona zna ih veruje o stvarima za koje tvrdi da su izmišljotine.

„Samael nije poslao Sive ljude.“ Moiraina uzjaha Aldijeb potpuno hladnokrvno i pravih leđa, skoro kao da nema razloga za žurbu. „Ali Psomrak je bio njegov. Rekla bih da je pratio moj trag. Ne bi poslao i jedne i druge. Neko te želi, ali mislim da Samael ni ne zna da postojiš. Još.“ Perin stade s jednom nogom u uzengiji i pogleda je, ali njoj je izgleda više bilo stalo do tapšanja vitkog vrata njene kobile no do njegovih pitanja. „Dobro što sam pošao za tobom“, kaza Lan, a Aes Sedai glasno šmrknu. „Želela bih da si žena, Gaidine. Onda bih mogla da te kao polaznicu pošaljem u Kulu da naučiš kako se sluša!“ On podiže obrvu i dotače balčak mača, a onda skoči u sedlo. Ona uzdahnu. „Možda je dobro što nećeš da slušaš. Ponekad je dobro. Sem toga, mislim da tebe pokornosti ne bi naučile ni Šerijam i Sijuan Sanče zajedno.“

„Ne razumem“, reče Perin. Čini mi se da to često ponavljam i muka mi je od toga. Želim neke odgovore koje mogu da shvatim. Diže se u sedlo da ga Moiraina ne bi gledala s visine; ionako je bila u prednosti. „Ako on nije poslao Sive ljude, ko jeste? Ako je neki Mirdraal ih drugi Izgubljeni...“ Stade i proguta knedlu. DRUGI Izgubljeni! Svetlosti! „Ako ih je neko drugi poslao, zašto mu onda nisu rekli? Svi su oni Prijatelji Mraka, zar ne? I zašto mene, Moiraina? Zašto mene? Rand je krvavi Ponovorođeni Zmaj!“ Ču kada Zarina i Nijeda zapanjeno uzdahnuše, i tek tada shvati šta je rekao. Moiraina kao da je htela da ga pogledom odere. Krvavi jezik brži od pameti. Kada sam to prestao da mislim pre no što progovorim? Činilo mu se da se to desilo kada je prvi put osetio Zarinin pogled na sebi, a i sada ga je gledala, širom otvorenih usta.

„Sada si sa nama“, reče joj Moiraina. „Više ti nema povratka. Nikada.“ Zarina kao da je želela nešto da kaže, ali se bojala. Međutim, Aes Sedai se već okrenula. „Nijeda, noćas da si pobegla iz Ilijana. Istog časa! I drži jezik za zubima bolje no sve ove godine. Ima onih koji bi ga isekli zbog onog što možeš reći, i to pre no što te ja pronađem.“ Njen čelični glas dao je ovim rečima izvesnu dvosmislenost, ali Nijeda je snažno klimnula kao da je razumela oba značenja.

„A što se tebe tiče, Perine.“ Bela kobila mu se približi i on ne uspe a da ne ustukne u sedlu od Aes Sedai. „Mnogo je niti utkano u Saru, a neke od njih su crne kao Senka sama. Pazi da te neka od njih ne zadavi.“ Ona mamuznu Aldijeb i kobila pojuri u kišu, a Mandarb odmah za njom.

Plamen te spalio, Moiraina, pomisli Perin dok je jahao za njima. Ponekad ne znam na čijoj si strani. Ispod oka pogleda Zarinu, koja je pored njega jahala kao da je rođena u sedlu. A na čijoj si ti strani?

Zbog kiše su ulice i kanali opusteli, tako da ih niko nije video kada su pošli, ali iz istog razloga je i neravna kaldrma bila klizava za konje. Dok su stigli do puta za Maredo, širokog zemljanog druma koji se kroz močvaru pružao ka severu, kiša poče da slabi. I dalje je grmelo, ali su munje sevale daleko iza njih, možda negde na pučini.

Perinu se učini da ih konačno služi sreća. Kiša je padala taman toliko da sakrije njihov polazak, ali sada se činilo da će noć biti vedra za jahanje. To i reče, ali Lan odmahnu glavom.

„Psomraci najviše vole vedre noći obasjane mesečinom, kovaču, a najmanje kišu. Dobrana oluja praćena grmljavinom – i uopšte se ne bi pojavili.“ Kao da je poslušala njegove reči, kiša skoro potpuno stade. Iza sebe Perin ču kako je Loijal zaječao.