Ponovorođeni Zmaj

„Aes Sedai više nisu u milosti, je li?“ Met spusti stvari u jednu veliku naslonjaču, bojni štap stavi uz njen naslon, a sam se zavali u drugu i prebaci jednu nogu preko držača za ruke. „Gardisti u Palati izgleda misle da je Bela kula otela Elejnu.“ Tom napeto pogleda smotuljak s vatrometom, a potom svoju zadimljenu lulu, i progunđa nešto sebi u bradu pre no što ponovo vrati pogled na tablu.

„Ne baš“, odvrati Gil, „ali čitav grad zna da je nestala iz Kule. Tom kaže da se vratila, ali mi to nismo čuli. Možda Morgaza zna, ali svi, do najnižeg konjušara, hodaju na prstima, da ne bi nekome otkinula glavu.

Da nije lorda Gebrila, dosad bi nekoga poslala kod dželata, ali ne bih rekao da u budućnosti to neće i učiniti. A on sigurno nije umirio njeno raspoloženje prema Tar Valonu. Čini mi se da ga je još i pogoršao.“

„Morgaza ima novog savetnika“, suvim glasom kaza Tom. „Nije se svideo Garetu Brinu, pa je zato Brin poslat na svoje imanje da posmatra kako ovcama raste vuna. Bazele, hoćeš li da staviš taj kamen, ili ne?“

„Samo trenutak, Tome. Samo trenutak. Hoću da ga stavim na pravo mesto.“ Gil zagrize kamiš namršteno zureći u tablu i otpuhujući dim.

„Dakle, kraljica ima savetnika koji ne voli Tar Valon“, reče Met. „Pa, to objašnjava zašto su se gardisti onako ponašali kad sam im rekao da stižem odatle.“

„Ako si im to rekao“, odgovori Gil, „sreća tvoja što te nisu polomili. Bar ako su to bili ovi novi. Gebril je pola gardista u Kaemlinu zamenio svojim ljudima, a to nije mala stvar, imajući u vidu koliko je kratko ovde. Neki pričaju da će se Morgaza možda udati za njega.“ Poče da spušta kamen, a onda se predomisli i zatrese glavom. „Vremena se menjaju. Ljudi se menjaju. Previše za moj ukus. Valjda starim.“

„Ti hoćeš da obojica ostarimo pre no što staviš taj kamen na tablu?“ progunđa Tom. Mačka se protegnu i kliznu preko stola ka njemu da je pomazi. „Možeš ceo dan da pričaš, ali nećeš se setiti nekog dobrog poteza. Zašto jednostavno ne priznaš poraz, Bazele?“

„Nikad ne priznajem poraz“, odlučno izjavi Gil. „Još ću ja tebe pobediti. Tome.“ Spustio je beli kamen na presek dve crte. „Videćeš.“ Tom frknu.

Po onome što je video na tabli. Met oceni da Gil nema izgleda. „Moraću onda jednostavno da izbegnem Gardu i Elejnino pismo uručim pravo Morgazi u ruke.“ A pogotovu ako su svi kao ona debela budala. Svetlosti, pitam se da li im je svima rekao da sam Prijatelj Mraka?

„Nisi ga predao?“ – graknu Tom. „Mislio sam kako jedva čekaš da ga se otarasiš.“

„Imaš pismo od kćeri naslednice?“ – uzviknu Gil. „Tome, zašto mi nisi rekao?“

„Žao mi je, Bazele“, promrmlja zabavljač. Ošinu Meta pogledom ispod onih čupavih obrva i dunu kroz brkove. „Dečko misli kako zbog tog pisma neko hoće da ga ubije, pa sam držao najboljim da sam kaže šta želi i koliko želi. Ali izgleda da za to više ne mari.“

„Kakvo je to pismo?“ – upita Gil. „Hoće li se vratiti kući? I lord Gavin? Nadam se da hoće. Čuo sam da se priča o ratu s Tar Valonom, kao da je neko dovoljno glup da zarati s Aes Sedai. Ako mene pitaš, sve su to glasine, kao ona luda priča da Aes Sedai podržavaju lažnog Zmaja negde na zapadu, i koriste Moć kao oružje. Mada ne shvatam zašlo bi neko zbog toga želeo da s njima zarati; upravo suprotno.“

„Jesi li ti oženjen Kolinom, gazda Gile?“ – upita Met, a gostioničar se trže.

„Svetlost me od toga saklonila! Čovek bi i sad pomislio da je gostionica njena. Da mi je žena... Kakve to veze ima s pismom kćeri naslednice?“

„Nikakve“, odgovori Met, „ali koliko si dugo pričao, pomislio sam da si zaboravio sopstveno pitanje.“ Gil se zagrcnu, a Tom nasmeja. Met brzo reče pre no što gostioničar stiže da progovori: „Pismo je zapečaćeno; Elejna mi nije rekla šta piše.“ Tom ga je gledao ispod oka i gladio brkove. Zar je mislio kako ću priznati da smo ga otvorili? „Ali mislim da se ne vraća kući. Ako mene pitaš, namerava da postane Aes Sedai.“ Ispričao im je o svom pokušaju da preda pismo, prelazeći preko nekih stvari koje nisu morali da znaju.

„Novi ljudi“, kaza Gil. „To u najmanju ruku važi za starešinu. Kladim se. Većina njih nije ništa bolja od razbojnika, izuzev onih lukavih. Sačekaj ti do popodneva, momče, kada se gardisti na kapiji menjaju. Odmah kaži ime kćeri naslednice, i za slučaj da je i taj novi jedan od Gebrilovih ljudi, malo pogni glavu. Budi malo smeran, i sve će biti u redu.“

„Plamen me spalio ako to uradim. Ni pred kim neću da puzim. Ni pred samom Morgazom. Ovaj put uopšte neću ni da se približim gardistima.“ Radije ne bih znao kakav je glas onaj debeli pustio. Oni ga pogledaše kao da je poludeo.

„Kako ćeš, Svetlosti ti“, upita Gil, „ući u Kraljevsku palatu a da ne prodeš pored Garde?“ Razrogačio je oči, kao prisetivši se nečeg. „Svetlosti, nećeš valjda... Momče, treba da si srećan kao Mračni pa da izneseš živu glavu!“