Ponovorođeni Zmaj

Raznobojne tapiserije na zidovima donele su dosta srebra svojim tkačima, kao i tepisi na belim popločanim podovima, čak i tu, u hodnicima. Posvuda je bilo zlata i srebra, tanjira i poslužavnika, činija i pehara, na kovčezima i niskim komodama od ulaštenog drveta, lepim kao bilo šta što je video u Kuli. Slugu je svuda bilo, u crvenoj livreji s belim okovratnicima i manžetnama, i s andorskim belim lavom na grudima. Zapita se da li se Morgaza kocka. Kakva vunoglava misao. Kraljice se ne kockaju. Ali kad joj budem dao ovo pismo i rekao kako neko u njenoj palati smera da ubije Elejnu, kladim se da će mi dati pozamašnu kesu. Stade da se zanosi malom maštarijom da će ga učiniti plemićem; čovek koji otkrije zaveru radi ubistva kćeri naslednice svakako može da očekuje takvu nagradu.

Talanvor ga je proveo kroz toliko hodnika i preko toliko dvorišta da se zapitao hoće li bez pomoći uopšte pronaći izlaz, kada odjednom shvati da je u dvorištu u kome se našao znatno više slugu. Okruživalo ga je šetalište između dva reda stubova, a u okruglom bazenu u sredini bele i zlatne ribice plivale su ispod lokvanja i belih vodenih ljiljana. Muškarci u raznobojnim kaputima izvezenim zlatom ili srebrom i žene u širokim haljinama s još kitnjastijim vezom stajali su oko jedne žene zlatnocrvene kose koja je sedela na izdignutom obodu bazena i rukom prolazila kroz vodu, tužno gledajući ribice što su joj igrale oko prstiju u nadi da će dobiti hranu. Na srednjem prstu leve ruke nosila je prsten Velike zmije. Kraj ramena joj je stajao visok crmpurast muškarac, u kaputu čija je crvena svila bila skoro skrivena zlatnim vezom, ali Metov pogled se zadrža na njoj.

Nije morao da vidi venac zlatnih ruža u njenoj kosi, niti crvenu ešarpu s izvezenim andorskim lavovima koja joj je padala preko crveno-bele haljine, da bi znao kako je pred Morgazom, milošću Svetlosti kraljicom Andora, braniteljkom kraljevstva, zaštitnikom naroda, visokim sedištem kuće Trakand. Imala je Elejnino lice i lepotu, ali i zrelost. Samo njeno prisustvo bilo je dovoljno da sve ostale žene u dvorištu potisne u izbledelu u pozadinu.

Zaplesao bih s njom, i ukrao koji poljubac po mesečini, ma koliko imala godina. A onda se prenu. Seti se ko je to!

Talanvor pade na jedno koleno, pritisnuvši pesnicu o beli kamen dvorišta. „Kraljice moja, dovodim glasnika s pismom od gospe Elejne.“

Met ga pogleda, a onda se zadovolji dubokim poklonom. „Od kćeri naslednice... uh... moja kraljice.“ Dok se klanjao, ispružio je pismo, tako da je zlatnožuti vosak pečata bio jasno vidljiv. Kada ga pročita, i shvati da je Elejna dobro, reći ću joj. Morgaza ga pogleda tamnoplavim očima. Svetlosti! Čim bude dobro raspoložena!

„Donosiš pismo od mog odbeglog deteta?“ Glas joj beše hladan, ali osećalo se da je spremna da plane. „To u najmanju ruku znači da je živa! Gde je?“

„U Tar Valonu, moja kraljice“, uspe da izusti Met. Svetlosti, voleo bih da vidim nadmetanje volja između nje i Amirlin. Razmislivši malo bolje, zaključi da to baš i nije dobra zamisao. „Bar je tamo bila kada sam otišao.“

Morgaza nestrpljivo pokaza rukom, i Talanvor ustade i uze pismo od Meta da bi joj ga dao. Ona se na tren namršti na pečat s ljiljanom, a onda ga oštro polomi. Dok je čitala, mrmljala je sebi u bradu, odmahujući glavom na svaki drugi red. „Ne može ništa više da kaže, je li?“ – progunđa. „Videćemo da li će se toga držati...“ Odjednom se razvedri. „Gebrile, uzdignuta je do Prihvaćene. Ni godinu dana u Kuli, a već uzdignuta.“ Osmeh se izgubi iznenadno kao što se pojavio, i ona stisnu usne. „Kada se ja dočepam tog derišta, poželeće da je i dalje polaznica.“

Svetlosti, pomisli Met, zar je ništa neće oraspoložiti? Odluči da će jednostavno morati da kaže šta ima, ali žarko je želeo da ona ne izgleda kao da namerava nekome da odseče glavu. „Kraljice moja, slučajno sam dočuo...“

„Tišina, dečko“, spokojno ga prekide crmpurasti čovek u zlatom izvezenom kaputu. Zgodan muškarac, skoro kao Galad i skoro toliko mladolik uprkos prosedim zaliscima, samo krupniji. Bio je viši od Randa, s ramenima skoro kao kod Perina. „Čućemo šta imaš da kažeš za koji trenutak.“ Posegnuo je preko Morgazinog ramena i istrgnuo joj pismo iz ruku. Ona ga ošinu pogledom – Met vide kako se sprema da plane – ali on joj položi snažnu šaku na rame, ne skidajući pogled s pisma, i Morgazin gnev se istopi. „Izgleda da je ponovo otišla iz Kule“, reče. „U službi Amirlin Tron. Ta žena ponovo na sebe uzima ono na šta nema prava, Morgaza.“