Ponovorođeni Zmaj

„Svetlost nas obasjala! Šta je Morgaza imala da kaže? Rekao si joj, zar ne? Svetlost te spalila, rekao si joj!“

„Naravno da jesam“, gorko odvrati Met. „Kad je Gebril tu stajao, a ona ga gledala kao zaljubljeno kuče! Rekao sam: Možda sam ja prost seljak koji ti je pre pola sata preskočio zid, ali već znam da tvoj savetnik u koga imaš puno poverenja, taj u koga si izgleda zaljubljena, namerava da ti ubije ćerku. Svetlosti, čoveče, naredila bi da se meni odseče glava!“

„Lako moguće.“ Tom se zagleda u svoju izrezbarenu lulu i čupnu brkove. „Uvek je bila naravi preke poput munje, i dvostruko opasnija.“

„Ti najbolje znaš, Tome“, odsutno kaza Gil. Zagledavši se u daljinu, obema rukama prođe kroz prosedu kosu. »Mora da nešto mogu da uradim. Nisam držao mač u rukama još od Aijelskog rata, ali... Pa, to ništa neće pomoći. Samo ću poginuti, a ništa neću postići. Ali nešto moram da uradim!“

„Glasine.“ Tom protrlja nos; činilo se da proučava tablu s kamenovima i naglas razmišlja. „Niko ne može sprečiti da Morgaza čuje glasine. A ako su dovoljno snažne, zamisliće se. Glasine su glas naroda, a glas naroda često govori istinu. Morgaza to zna. Nema tog čoveka koga bih podržao u Igri ako je protiv nje. Zaljubljena ih ne, kada Morgaza počne izbliza da ispituje Gebrila, neće moći od nje da sakrije ni ožiljke iz detinjstva. A ako sazna da Elejni sprema neko zlo“ – on postavi kamen na tablu; na prvi pogled potez se činio neobičnim, ah Met vide da će za tri poteza trećina Gilovih kamenova biti u zamci – "lord Gebril će imati veoma lepu sahranu.“

„Ti i tvoja Igra kuća“, progunđa Gil. „Ipak, možda i uspe.“ Osmeh mu ozari lice. „Čak znam kome najpre da kažem. Treba samo da spomenem Gildi takav san, a ona će to za tri dana ispričati svim služavkama Novog grada kao istinu. Ona je najveća tračara koju je Tvorac ikada stvorio.“

„Samo pazi da te ne povežu s tim, Bazele.“

„Ne boj se, Tome. Ma, nema ni nedelja dana kako mi je došao čovek i prepričao mi moj sopstveni košmar kao nešto što je čuo od nekog tamo, koji je pak čuo od nekog drugog. Mora da je Gilda prisluškivala dok sam ga ja prepričavao Kolini, ali kad sam ga pitao, on mi je dao spisak imena koji je vodio čak na drugi kraj Kaemlina. Veruješ li da sam otišao tamo i pronašao poslednjeg čoveka, čisto me je zanimalo da vidim preko koliko je usta priča prošla, a on je tvrdio kako je to lično sanjao. Ništa se ti ne boj, Tome.“

Met nije mario šta će oni raditi sa svojim glasinama – to neće pomoći Egveni i ostalima – ali jedno ga je bunilo. „Tome, nešto si mnogo mirno primio sve ovo. Mislio sam da je Morgaza ljubav tvog života.“

Zabavljač se ponovo zagleda u svoju lulu. „Mete, jedna veoma mudra žena rekla je da će mi vreme izlečiti rane, da vreme sve stišava. Nisam joj verovao. Ali bila je u pravu.“

„Hoćeš da kažeš kako više ne voliš Morgazu.“

„Dečko, prošlo je petnaest godina otkad sam pobegao iz Kaemlina ispod dželatove sekire, a mastilo Morgazinog potpisa još je bilo mokro na naredbi za pogubljenje. Dok sam sedeo ovde i slušao Bazela kako blebeće“ – Gil se pobuni, a Tom diže glas – "blebeće, kažem, o Morgazi i Gebrilu, i kako će se možda uzeti, shvatio sam da je strast davno izbledela. Oh, i dalje mi je draga, možda je čak i pomalo volim, ali to više nije sa strastvenim žarom.“

„A ja sam skoro mislio da ćeš pojuriti ka Palati da je upozoriš.“ Nasmeja se, i iznenadi se kada mu se Tom pridruži.

„Nisam tolika budala, dečko. Svaka budala zna da muškarci i žene povremeno drugačije razmišljaju, ali najveća razlika je u sledećem: muškarci zaboravljaju, ali nikad ne praštaju; žene praštaju, ali nikad ne zaboravljaju. Morgaza bi me možda poljubila u obraz, pružila pehar vina i rekla da sam joj nedostajao. A onda bi možda naredila gardistima da me odvuku u zatvor i kod dželata. Ne. Morgaza je jedna od najsposobnijih žena koje sam ikada znao, a znao sam ih dosta. Skoro da mi je žao Gebrila kada ona bude saznala šta on smera. Tir, kažeš? Ima li ikakvog izgleda da sačekaš s polaskom do sutra? Prijalo bi mi da odspavam.“

„Nameravam da pre sumraka budem što je bliže moguće Tiru.“ Met trepnu. „Nameravaš li da pođeš sa mnom? Mislio sam da hoćeš da ostaneš ovde.“

„Zar me nisi čuo kako rekoh neću da mi odseku glavu? Tir mi zvuči bezbednije od Kaemlina, a to odjednom nije tako loše. Sem toga, dopadaju mi se one devojke.“ U šaci mu se iznenada stvori nož, i jednako iznenadno nestade. „Ne bih voleo da im se išta desi. Ali ako ti je stalo da brzo stigneš u Tir, onda je Aringil za tebe. Brzim brodom stići ćemo danima pre no konjima, pa makar ih terali do smrti. I to ne kažem samo jer mi je zadnjica poprimila oblik sedla.“

„Znači, Aringil. Samo da je brzo.“